Sat02242018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back PRIVREDA PREDSTAVLJAMO Portugalska vinska priča

Portugalska vinska priča

  • PDF

Najstarija i najlepša regija staroga sveta, dolina reke Douro, oblast Douro Valley (zlatna dolina), klasifikovana je kao svetska baština od strane UNESCO-a i poslednjih godina je hit u vinskim krugovima. Upravo iz ove oblasti došli su naši portugalski prijatelji i predstavili svoju zemlju, svoju regiju, sa onim na čega su posebno ponosni – vinom, na konferenciji za novinare na 78.

Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu u Kongresnom centru, a potom i degustacijom vina na njihovom štandu.
Predstavnik Instituta za vinograde i vino Fransiško Mateuš, je u uvodnom izlaganju istakao da je ponosan što se Portugalija nalazi među najvećim i najznačajnijim evropskim i svetskim proizvođačima vina, naglasivši da je, geografski posmatrano, njegova zemlja u samom centru na karti vinogradarsko-vinskih područja sveta.
- Postoje tri velike zemlje u proizvodnji vina - Španija, Francuska i Italija, slede Nemačka, Portugal i Grčka i zemlje koje se svrstavaju u male proizvođače vina, kao što je Srbija. Zatim, na istoku je sve značajniji proizvođač vina Republika Kina, na zapadu SAD, Kanada, na jugu Južnoafrička Republika, Australija i Argentina. Ako nevidljivom linijom povežemo sve te zemlje i regione u kojima se proizvode vina, videćemo da se svetski centar proizvodnje vina nalazi upravo u Portugaliji. A ako tome dodamo i dva ostrva Madeiru i Azorska ostrva, onda zaista vidimo da smo u samom centru – kategoričan je bio Mateiš i dodao:                                                                         
- Sve je počelo pre 5000 godina, sa razvijem poljoprivrede na području Portugalije.  Kasnije su Rimljani doneli tehnike uzgajanje vinove loze i  pravljenja vina, koje se poizvodilo u Portugaliji i izvozilo u Rim. Portugalska vina, odnosno Porto vina, su od XVIII veka prisutna i na engleskom području. Markiz de Pombal, kraljev ministar, je 1750. godine, označio region Douro kao vinsku regiju. Sredinom 80-tih godina prošlog veka, kada je Portugalija stupila u EU, primetno je veliko ulaganje kako i razvoj vinogradarstva tako i u razvoj proizvodnje vina. Do 2000. godine proizvodnja vina imala stabilnost, ali i stagnaciju, a potom beleži značajan porast. Stalnom brigom o ponudi i potražnji, proizvodnja je usklađena sa potrebama tržišta. Paralelno se radilo na obrazovanju i obuci kadrova, poboljšanju kvaliteta vinove loze i uvođenju savremenih tehnika u proizvodnji vina.
- Da bi poboljšao proizvodnju vinski sektor je morao ulagati u izvoz. U poslednjoj deceniji godišnji izvoz je 2,6 miliona hektolitara vina, što u državni budžet donosi oko 600 miliona evra, ili 2% od ukupnog izvoznog bilansa Portugalije, dok ukupna proizvodnja vina iznosi 6,8 miliona hektolitara, što samo po sebi govori koliko Portugalci vole i konzumiraju božanski napitak. Među 150 zemalja koje su bitne za izvoz vina su Engleska, Nemačka i Francuska, ali i Australija, Kanada, Rusija, Japan i slobodno možemo da kažemo Srbija.
Posebno je predstavljena vinska i turistička regija Douro, severni region Portugalije, nazvan po istoimenoj reci koja izvire u Španiji (na španskom Duero), koja je, osim po bogatom kulturnom i istorijskom nasleđu, poznata i po karakterističnim vinogradima zasađenim na terasastim stranama ograđenim kamenim zidovima i proizvodnji kvalitetnih „porto“ vina. Predstavnik Douroa Rikardo Magalješ je istakao da se većina od ukupno 300.000 stanovnika uglavnom bavi vinogradarstvom, napominjući da je kroz Projekat „Douro“ razvoj tog regiona usmeren na četiri ključne oblasti – vina, kulturu, prirodu i reku, koji su zaokruženi u jednu celinu. Douro želi da bude među deset najznačajnijih evropskih oblasti u vinogradarstvu i proizvodnji vina,, pa se i dalje intenzivno radi na unapređenju strategije otvaranja prema svetskim tržištima, kako u proizvodnji i promociji autohtonih sorti grožđa i vrsta vina tako i u razvijanju tehnologije čuvanja i transporta gotovih proizvoda.
-Vino je deo kulture i pejsaža Dora, koji ima oko 45.000 hektara vinograda - rekao je Paulo Osorio iz portugalskog Instituta za vino. - U toj regiji se proizvodi više od deset vrsta autohtonih vina, od raznovrsnog grožđa koje se bere ručno, a potom se, na tradicionalni način – gaženjem, pretvara u vino, dopunio je Osorio, napominjući da se poslednjih godina primenjuju i savremene tehnike u tom procesu, ali po jasnim i strogim pravilima.
- Proizvodnja vina zahteva veliku brigu i posvećenost. I sve se to primećuje u regiji Doro, budući da je Portugalija mala zemlja i da u njoj postoje 4 vinske regije sa više od 340 vrsta grožđa i nekoliko vrsta vina. Veliki proizvođači vina su definisani sa različitim zemljištem, klimom i vrstama vina. Vinski podrumi su ti koji pokazuju razlike koje postoje u svakoj vinskoj regiji. Umetnost i veština koju Portugalci imaju u proizvodnji vina, uz kreativnost, inovaciju, inspirativnost i nove ideje, stvoreili su jedinstvenu robnu marku, koja je proslavila našu zemlju. Vina mogu da budu sinonim jedne zemlje, različitih regiona i različitih proizvođača, a želja da svi stanu pod jednu robnu marku Portugala biće veliki izazov za nas i narednih godina – rekao je Osorio.
Ambasador Portugalije u Beogradu Luiš Sampajo izrazio je zadovoljstvo time što je njegova zemlja ovogodišnji partner Poljoprivrednog sajma, istakavši da će učešće na ovoj manifestaciji doprineti jačanju privredne saradnje dveju zemalja, a posebno Vojvodine i regije Douro. Ove i slične prezentacija koje se očekuju narednih dana, potvrdila je njihove velike simpatije prema Srbiji, Novom Sadu i Novosadskom sajmu, jer je donela sve ono najbolje što Portugal ima iz oblasti poljoprivrede, pozitivnu energiju i želju da se našim vinarima i vinogradarima, odnosno poljoprivrednicima, pomogne u daljem unapređenju privrede naše zemlje.

Više slika možete pogledati  o v d e.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar