Sat01252020

Poslednja izmena:08:57:21 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Vinski dvor Lasla Huperta

Vinski dvor Lasla Huperta

  • PDF

ENGLISH VERSION

Mnogo je vinskih puteva koji vode kroz Srbiju. Prvi na tom vinskom putu na ulazu u zemlju sa severa, iz Mađarske, prokrčio je Vinski dvor u naselju Hajdukovo u koje se sa autoputa skreće suprotno od skretanja za Palić i Suboticu. Tu je  carstvo Lasla Huperta, pionira tzv. vinske priče ili puteva vina,

o kojima se danas govori više nego ikada, između ostalog i zbog toga što je naša zemlja, tačnije Udruženje vinskih vitezova Sveti Georgije, čiji je i on član, dobilo jedinstvenu priliku da sledeće godine početkom juna, organizuje Svetski kongres vinskih vitezova. A vitezovi će upravo doći u posetu Laslu i njegovom Dvoru. Rodonačelnik vinskih tura u subotičko-horgoškom kraju Laslo Hupert, ima Vinski dvor usred osam (10) hektara velikog vinograda. U tom zdanju su podrum, degustaciona sala, restoran i sobe za  smeštaj gostiju. Šta je to što gosti Vinskog dvora mogu da očekuju kada se zapute u ovaj prelepi kraj?
-Vinski dvor, može da ponudi najkvalitetnija vina sa peskovitih terena sa Severa Vojvodine (24.000 hektara silikatnog  peska), na kojima se nalaze i naši vinogradi. Oni mogu u našim vinima da osete specifičan ukus tog jedinstvenog peska kojeg nema nigde u svetu, osim izuzetno u Mađarskoj. Takvog peska više nema ni u Srbiji, jer je deliblatski drugačijeg sastava, mada, normalno da se i na tom pesku mogu napraviti dobra vina. Raspolažemo sa jako visokom tehnologijom, a hladnom fermentacijom, izvlačimo sve ono najbolje što se može izvući iz dobrog, kvalitetnog grožđa i dati vinu pun ukus peskovitih terena. Kod nas, konkretno mogu se probati par kombinacija vinskih sorti, za koje ja smatram da su vrlo kompatibilne, slažu se u jednoj kompoziciji koja ima izvrstan kuvije, znači mešovita vina, kakva su Karmen, Don Oliver, vina koja su već brendovi Vinskog dvora. Mogu da probaju par vina od starih sorti koje su ljudi gajili još u srednjem veku, pa su na njih zaboravili. Neki amateri su iskopali iz istorije i našli par čokota od kojih pravimo neka specifična vina. To je sorta Csóka, Čavka u prevodu, kao i neke muskatne sorte belih vina, te autohtone sorte kao što su Kadarka, Kevidinka, Ezerjo i Slankamenka. Naša vina su lagana i pitka zahvaljujući upravo pesku koji prima sunčanu energiju u toku dana, a u toku noći je odašilja, vraća u atmosferu. Vinova loza je, zahvaljujući svojim širokim listovima, konstantno pod tretmanom energije, tj. prima energiju tokom 24 sata i stvara hemijska jedinjenja, koja daju arome i antioksidante, pozitivne komponente grožđu i vinu, što je odlika vina sa peskovitih terena. Zato je potrebno veliko umeće vinara u tehnologiji, da ne napravi grešku.
Moje vino Don Oliver je moj brend, od, po meni, najboljih mađarskih sorti, Čersegi fisereš i Iršai Oliver . Te dve genetski vezane, a geografske razdvojene vrste grožđa, daju jednu zaista divnu, skladnu komponentu. Ja sam od ove dve vrste napravio aperitivno vino koje ima ukus ananasa i dinje, kombinaciju kakva ne postoji u svetu. To vino je pre tri godine na "Royal wine challenge" u Beogradu proglašeno najboljim među srpskim vinima, dok je u konkurenciji od petnaest zemalja Evrope, bilo drugo i dobilo visoko priznanje stručnjaka, enologa. Zahvaljujući konstantnosti sorti, kvalitet vina je svake godine isti, vrhunski. Moja vina su sortna, sa zaštićenim geografskim poreklom.
-Ova godina je izuzetno dobra za vinare i vinogradare, naročito za vinare. Grožđe sadrži adekvatne količine šećera, čak i veće nego što treba, pa sam neke sorte grožđa morao da berem već u avgustu, jer ne želim da pravim vina jača od 11,5 do 12,5 maligana. Smatram da ljubitelji vina ne piju ovaj Božanski napitak zbog alkohola, već zbog mirisa, ukusa i njegove lepote. Ako vino ima veliku količinu alkohola, onaj ko ga pije će se brzo opiti i neće uživati u njemu, čak neće znati ni koje vino pije. Takav stil u proizvodnji vina sam  zacrtao pre 10 godina. Ako vidim da je grožđe slatko, preko 22% šećera, oko 90 eksela,  berem ga bez obzira na datum i na količinu kiselina, a sve u cilju da vino ne bude prejako. Desi se da količine kiselina budu ogromne 11, 5 - 12 grama po litru, međutim, postoje dobre tehnologije, kojima se ta kiselina skida (fermentacijom i drugim sredstvima), u čemu je vinarska nauka danas daleko napredovala. Time uspevam da „saniram“ vina, da sačuvam njihovu orginalnost, ne oduzimajući niti dodajući bilo šta drugo, već prirodnim putem uspevam da napravim taj sklad sastavnih materija vina.
Ljubica Popov mi je mnogo pomagala i sada mi pomaže, dobri smo prijatelji, ali iako sam po struci inženjer agronomije, imam svoje ideje, dajem konačnu reč kada su moja vina u pitanju. Smatram sebe svojim enologom, kreatorom svojih vina.
Da bi bio u toku zbivanja, Laslo posećuje sve seminare vezane za tematiku vina. Iako je upućem u savremene tehnološke procese u proizvodni vina, voli da eksperimentiše, da stvara novo, a u šali kaže da ponešto mora da ostavi i sledećim generacijama.
-Neko moje znanje mora da se prenese na sledeću generaciju. Mislim da prva generacija ne može da napravi Kuću vina. Potreban je niz od pet generacija, da se svi trude, da pošteno rade, da bi kuća bila poznata. Mi imamo naslednike, a bitno je da smo moja supruga i ja napravili fundament vinarstva i vinskog turizma. Za vinski turizam jednog regiona je bitno da se napravi kvalitetno vino, i da ta oblast ima jednu vodeću sortu. Tako je naprimer, odlika vina palićkog regiona da su lagana, pitka, sa izuzetno lepim kiselinama. U ovom kraju svaka vinska kuća ima dobro vino, zna se da ne može uvek biti savršeno, ali svaka kuća ima svoje vodeće vino, i svaka misli da je baš njegovo najbolje, što je dobro. Jako je bitno da ima mnogo vinara. Vinski turizam može da se stvori samo ako ima masovnost, ako ima puno vinskih kuća sa dobrim vinima. To je važno, jer pojedinci, ma koliko imali dobro vino, neće imati masovnu posetu.
U poslednjih deset godina se stanje u vinogradarstvu i vinarstvu Srbije popravlja. Država je počela da izdvaja sredstva za razvoj vinogradarstva i vinarstva, da označava vinske kuće, uz sve veću edukaciju vinopija i medijsku pažnju, pa samtram da smo na dobrom smo putu da ovu granu privrede razvijemo. Mislim da u toj vinskoj priči mediji imaju izuuzetno značajnu ulogu, oni treba da podrže ovu priču i da privuku potencijalne vinopije, da ih upute na vinske kuće, da najave što u kojoj ima da se vidi i šta da se proba. Siguran sam da niko neće otići razočaran ni iz jedne vinske kuće, jer svako ima vino sa kojim može da se pohvali.
Gospodin Laslo Hupert je po mnogo čemu jedinstven, između ostalog i po tome što je član čak tri vinska viteška reda. Osnivač je i senator prvog vinskog reda u Srbiji, Arena Zabatkienzis, u prevodu Subotički pesak, koji egzistira već jedanaest godina, baš ovde, u oblasti Palić-Hajdukovo. Konzul je u viteškom redu vinskih vitezova Sveti Vincent, u Mađarskoj, Segedinu, a savetnik u Vinskom redu evropskog značaja Sveti Georgije iz Ajzenštata. Od najbrojnijeg evropskog udruženja dobio je ovalni pehar vinskog reda, svojevrsno priznanje njemu i Vinskom dvoru, što je izuzetna čast, jer takvih ima samo četrnaest u Evropi. Smatra da vinski redovi predstavljaju jedinstven dekor, ali i da imaju višestruki značaj u razvijanju vinske kulture.
-Vinski vitezovi su fanatici, posvećenici, koji obeležavaju verske i druge praznike vezane za vino, daju im neku otmenost i svečanost potrošnji vina. Jako je važno da se vino popije u lepom ambijentu, da se posluži u lepoj čaši i ako može uz muziku, a dobro društvo će se stvoriti automatski. Ni ljubitelji vina, ni vitezovi,  nisu ljudi koji mnogo piju, već ljudi koji piju s uživanjem. To je dobro, jer to odgovara zdravom načinu života. Vino u malim količinama je hrana, čak i lek. U velikim količinama vino može biti otrov.  
Ja se nadam da će naši prijtelji iz sveta biti zadovoljni našim gostoprimstvom i našim i mojim vinima, a mi ćemo se potruditi da im budemo dobri domaćini.
Gospodin Laslo Hupert je, ne samo majstor svog zanata, već i savremen i praktičan čovek, koji ne samo da prati, već i primenjuje najnovije tehnologije. Tako smo prilikom boravka u Hajdukovu zatekli radnike koji su postavljali solarne kolektore.
- Ideju za ugradnju solarnih kolektora dobio sam u razgovoru sa jednim od posetilaca i odmah je preuzeo. Toplotne pumpe koje smo koristili do sada, zamenićemo solarnim kolektorima i mislim da ćemo imati uštedu od 500 evra mesečno samo na toploj vodi. Za nekoliko dana će biti završeno montiranje. Ide zima, dani će biti kraći i verovatno usloviti manjak toplotne energije, ali će u ostalom periodu godine biti i viška, pa ćemo gledati da to iskoristimo.
Imanje Hupertovih sada ima 10 hektara vinograda, veliki restoran i smeštaj za goste. Iako je u prvih pet, šest godina proizveo oko 300.000 litara vina, poslednjih godina odlučio se da godišnje flašira do 50.000 litara vina. Ovaj vinar smatra da trenutno Srbija koristi tek mali deo potencijala koji bi mogao da donese Vinski put. Uvek navodi primer Toskane, gde ima 1.600 vinskih podruma, koje poseti 10 miliona turista. Zato za sebe, ali i sve svoje kolege vinare i vinogradare, želi više i bolje i ne zadovoljava se samo time što opstaje. U svojoj nameri ima veliku pomoć supruge Erike Fodor, ali o toj jedinstvenoj ženi, nekom drugom priolikom, ona zaslužuje poseban prostor i vreme.

 

Više slika možete videti  o v d e.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar