Sat02242018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Mačkov Portugizer na putu za Ameriku

Mačkov Portugizer na putu za Ameriku

  • PDF

Mačkov Portugizer pronašao je kupca u Americi, tačnije i još bolje rečeno, kupac je pronašao Portugizer iriške Vinarije Mačkov podrum, kao reprezentativne vinske kuće sa ovih prostora, u jednoj prestižno velikoj konkurenciji vinarija iz Srbije i Hrvatske. To što je američki kupac izabrao Portugizer, uopšte ne čudi, zato što se ovo vino u našoj zemlji vrlo malo proizvodi, a još manje izvozi, pa kada neko uspe da u ovakvoj situaciji izveze svoj proizvod, pogotovo na američko tržište, preplavljeno vinima iz tzv. Starog sveta (Evrope) i Novog sveta (svi ostali kontinenti), nemoguće je a ne reći da je to odličan uspeh o ma kakvim količinama se radi. Portugizer nije autohtona sorta, ali se on odomaćio tako da ga možemo smatrati našim, sremačkim, fruškogorskim, vojvođanskim, srpskim, a očigledno su ga kao takvog, prihvatili i kupci iz SAD.

Vrednosti uvek nađu put ka uspehu. Mogli bismo, npr. to povezati sa uspehom i svojevremenom reputacijom desertnog vina, Bermet, za koje se priča da se našlo na Titaniku, da se izvozilo brodovima po čitavoj Evropi pa i za Ameriku. Posle toliko vremena, približno 100 godina, opet imamo situaciju da se srpska vina izvoze u svet.

Da je srpsko vinogradarstvo i vinarstvo postojalo i da će postojati, govori i pominjanje imena Futožanina Harasti Agoštona, koji je postavio američku vinsku priču, pa sada ovo šta se dešava, izgleda kao svetlo na kraju tunela i nada za naše vinare da će autohtona ili odomaćena vina sa ovih prostora uskoro naći svoj put na inostrano tržište, pogotovo Tamjanika, Prokupac, Neoplanta, Sila...

Ova vest je obradovala sve doboronamernike i vinoljupce, ali je, takođe, još jednom potkrepila tezu da mi treba da se okrenemo autohtonim sortama, jer svetu trebaju novi ukusi. Vinarija Mačkov podrum je konkurisala i sa svojim drugim vinima, i drugi vinari su konkurisali, a oni su izabrali baš Portugizer što nije uopšte čudno. Mi na probirljivom inostranom vinskom tržištu teško možemo da konkurišemo sa svetski poznatim sortama, ali imamo dosta naših lepih autohtonih sorti koje su vredne da se nađu u društvu cenjenih svetskih vina. Primer Portugizera iz Vinarije Mačkov podrum je samo još jedan dokaz da bi naši vinari trebali da rade na tome, da napravimo makar jedan veći, originalni srpski vinski brend, za šta imamo i uslove i potencijale. Potrebno je samo mnogo više koordinacije u radu, tolerancije i sloge među vinogradarima i vinarima, ali i razumevanja i podsticaja nadležnih državnih institucija zaduženih za razvoj vinogradarstva i vinarstva u našoj zemlji. Niti vinogradari niti vinari, nemaju dovoljno obratnih sredstava, naplata potraživanja je takođe loša, da ne kažem, katastrofalna i sve to treba imati u vidu, ukoliko želimo, a valjda svi želimo, da pozicioniramo Srbiju kao prestižnu vinsku destinaciju, koja će, potom, povući za sobom i celokupan razvoj pojedinih prostora i privredu čitavog kraja.

Kada je o Portugizeru reč ili kako gospodin Sava Jojić voli da ga nazove - Svatovac, on je kod zanemaren i napušten, iako je svojevremeno bio zastupljen u velikoj meri na Fruškoj gori. Inače, vrsta grožđa Portugizer, doneta je iz Portugalije. Krivac za to je bio austrijski baron fon Fris, koji je zasad preneo prvo u Austriju, a potom ga proširio na druge evropske zemlje. Raspadom Austro-Ugarske, Austrija je povukla Portugizer i od tada on pripada austrijskoj autohtonoj sorti, dok kod nas ima status odomaćene sorte.
 U Vinariji Mačkov podrum iz Iriga su poput prakse u ostalim zemljama, počeli da rade naš Svatovac, kao što se radi Božole i to je naše prvo srpsko mlado vino. Ovde se to desilo 2008. godine, ali se pokazalo da je fruškogorsko mlado vino i bolje od francuskog božolea.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar