Sat02242018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back KULTURA LIČNOSTI Art galerija Dileta Đuragića u Kovilju

Art galerija Dileta Đuragića u Kovilju

  • PDF

U porodičnoj kući Đuragić, o kojoj se već duže vreme stara, a neko vreme ponovo živi, umetnik svetskog formata Giga Đuragić Dile, 29. septembra 2012. godine, otvorena je Art galerija „Đuragić“. Svečanosti su prisustvovale brojne zvanice, ali kako je domaćin u emotivnom obraćanju podvukao, pre svih i iznad svih - prijatelji sa raznih strana, iz Bijeljine, sa Zlatibora, Žablja, Šida, Titela, Mitrovice, a oni Deronjski, samonazvani hor „Šaka jada“, kao duhovna deca svom ocu, na kraju su zapevali  „Mnogaja ljeta“ i izazvali trnke od lepote i miline iznašavši saglasje trenutka, ambijenta, ali i načina izvedbe.

Giga Đuragić Dile, poznati slikar iz Vojvodine i Srbije, ali umetnik svetskih razmera, jer za pravu umetnost granice ne postoje, rođen je u Kovilju, u ovom prostoru od majke Nevenke i oca Steve, u kojem je odrastao i živeo. Na kraju svog putovanja, ničeg se ne odričući, odlučio je da se vrati u Kovilj, da oplemeni kuću, dvorište, selo jednim prijatnim kutkom predviđenim za umetnost i umetnike iz celog sveta.

Njegov otac čika Steva, bio je narodni čovek, koji je bio poznat kao jako dobar, pre svega po duši i sa sposobnošću da pomaže ljudima, kako duhovno tako i fizički. Pomagao je pogotovo onima kojima su bile slomljene ruke, noge pa im je „nameštao“, a česti posetioci su mu bili balerine i fudbaleri. Nikada ništa nije hteo da naplati i o njemu je napisan članak sa naslovom „Sveti Čika iz Kovilja“, u jednom nedeljnom „Dnevniku“. Duhovnost ovog prostora nije slučajna, a Dile, kako je sebi obećeo, neće dozvoliti da iz ovog dvorišta utekne.

-Mi smo ovde odvajkada živeli i slovili smo uvek za poštenu kuću i nije neobično da ja u ovom prostoru, kada sam došao u situaciju da ne znam kako će biti sa ovom kućom kada ja odem, odlučio da napravim galeriju i atelje. Verujem da ću uspeti, uz pomoć društvene zajednice, da napravim još četiri apartmana, da zaokružim jedan mali kompleks, gde će ljudi moći da borave, da se bave nekim duhovnim stvarima, tj. da slikaju, da pišu pesme, muziciraju u jednom prijatnom, kultivisanom, seoskom, vojvođanskom ambijentu, kroz neki period. To mi je neka namera - poverio se Dile.

Umetnik, kakav je Dile Đuragić dobio je priznanje i od uticajnih imena iz sveta umetnosti koji su ga označili kao umetnika koji će igrati značajnu ulogu u budućnosti, jer je ostao veran tradiciji, što kroz svoj rad neguje nešto što je pravo, autentično, njegovo i naše, proizvod ili logičan sled srpske duhovnosti, koja ne dozvoljava uplitanje uticaja drugih, ukratko nešto neponovljivo, rezervisano ili bolje reći sačuvano za ljude, umetnike sa ovih prostora.

Za Gigu Đuragića Dileta umetnost je prožeta duhovnošću, a duhovnost umetnošću i jedno bez drugog ne ide. Jedan je od zagovornika negovanja lepe slike, lepe umetnosti, estetike lepog i protivnik novih tendencija koje potpomažu razgrađivanju umetnosti, kao što su raznorazne instalacije, performansi, i zato je novootvoreni prostor namenjen čuvanju, negovanju i pokazivanju našeg identiteta.

-Mislim da ja pokušavam u skladu sa tim da radim i živim. Na otvaranju sam rekao da sam srećan što su mi došli prijatelji, ljudi iz svih krajeva, i na moje iznenađenje što ih vidim oni su listom odgovorili:“Pa ti si to zaslužio“. Zaista ne znam čime sam to zaslužio, ponašam se uvek jednako, prema svima isto, ljudi to verovatno prepoznaju i zato su došli i ja sam njima vrlo zahvalan što su uveličali ovaj događaj i što se ja sada osećam izuzetno prijatno, što mi je lepo i osećam baš kompletno zadovoljstvo, umirem zadovoljan.

Obilazeći galerijski prostor u kojem je izložen četrdesetogodišnji presek radova po izboru samog autora, jedna od prisutnih gospođa je rekla: „Znam da se ponašam u galeriji, ali moram da osetim, da dotaknem tu lepotu“, zatim je nežno vrhovima prstiju prešla po delu slike, po oranici koja je mirisala na tek zaoranu zemlju.  

-Ja polazim iz prirode, i često kada slikam prirodu, događa mi se da uzmem i elemente iz nje, pesak, zemlju, travku i ugradim ih u sliku. Tako da svaka slika nosi obeležje lokaliteta gde je nastajala. Slikama pokušavam da prenesem dimenziju prostora. U galeriji se trenutno nalaze samo moje slike, i verovatno će neka druga izložba pokazati nekog drugog mene, ali nadam se da će taj prostor biti okrenut i drugim umetnicima, drugim ljudima, a pogotovo onima čija su dela nastala posle vremena boravka u ovom prostoru, kao trag da su ovde bili. Cilj je da izvršimo uzajamni uticaj, oni na mene, a ja na njih, i taj uticaj da se pokaže ovde u galeriji. Posle nekog vremena neka nose sa sobom svoje radove, i na taj način poneće i naše slikarstvo, naše prostore, umetnost i ono što su videli i doživeli ovde. Ujedno planiram da se paralelno sa Galerijom razvija i edukativni centar, koji je na izvestan način zaživeo i pre otvaranja Galerije. Nedavno sam imao posetu slikara iz Francuske, koji su ovde boravili i otišli  puni energije i novih saznanja, zahvalni što sam ih učinio toliko srećnim. A trudio sam se samo da budem dobar domaćin i da im bude prijatno.

I uopšte, ja volim život i volim da živim, i ostatak svog života mislim da ću da pokušam da živim lepo i da činim dobro, jer biti dobar, biti kvalitetan je prirodna tendencija, i sve to pokušati dići na viši nivo, pa koliko ko uspe - rekao je Dile Đuragić.

Kovilj, selo nedaleko od Novog Sada, poznato po Koviljskom manastiru, kao mesto gde se rodio veliki srpski pesnik Laza Kostić, po Aksentiju Marodiću, srpskom slikaru XIX veka, po čardi “Na kraj sveta”, vinariji “Do kraja sveta” čija smo vina pili na otvaranju, po Arkanju ili Koviljskom ritu, sada će biti spominjano i po Galeriji „Đuragić“, koja će, sigurni smo, umeti da ovekoveči sve prirodne lepote ovoga kraja, u koje spadaju i ljudi, vođeni znanjem i htenjem Gige Đuragića Dileta.

Više slika možete videti  o v d e.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
+1 #1 Suzana Hodoba 24-11-2013 07:24
Gde bi mogla da vidim I kupim vase slike preko interneta,posto ne zivim u Srbiji?
Hvala unapred,
Suzana
Citiraj
 

Dodaj komentar