Sat02242018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Zlatne ruke Magde Klinec

Zlatne ruke Magde Klinec

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

Magdolna i János Klinec, bračni par iz Temerina, redovni su učesnici Međunarodnih sajamskih manifestacija LORIST u Novom Sadu, János kao lovac sa četrdesetogodišnjim stažom, a Magda sa svojom raritetnom kolekcijom. Svake godine gospođa Magda Klinec izlaže svoje unikatne radove i na štandu Turističke organizacije Temerin, ali i u vitrini u Hali 1 Novosadskog sajma, gde među lovačkim trofejima počasno mesto zauzimaju njene oslikane čaše, olbe, čokanjčići, fraklići i sve to sa lovačkim motivima.

A počelo je davno, kada je Magda trebala da upiše školu, pa je umesto u Umetničkoj, po roditeljskom savetu, završila u Ekonomskoj školi, kada je umesto u ateljeu, radila u komercijali i knjigovodstvu Poljoprivrednog dobra “Petefi”, posao u kojem nikako nije mogla da se pronađe. Ali zato je sve svoje slobodno vreme koje joj je preostalo pored posla, muža, dva sina i kuće, koristila za svoje kreacije. Prvi javni istup njenog talenta bio je na tradicionalnoj proslavi Velikog godišnjeg lovačkog bala u Temerinu, sedamdesetih godina prošlog veka, za koji je kreirala broš koji je ukrašavao njenu haljinu. Ne samo da je bio zapažen, već se ubrzo pročulo za Magdine “pernate broševe”, a kada je kao poklon sestri, jedan primerak dospeo u Novi Sad, na prečac je osvojio srca gospođa i sve su želele da ih imaju.

Ideja za prvi broš je došla spontano, kada je njen muž sa prijateljima i ulovom dolazio kući, a Magda se divila lepoti fazana koji na svim delovima tela ima različite boje perja, a ona tačno znala šta može da upotrebi za svoje rukotvorine. Nikada nije pomišljala da će jednog dana te broševe raditi i za prodaju. Međutim, kada se preko njene sestre se za njih doznalo u Novom Sadu, a potom i kada su iz prvog otvorenog butika ženske garderobe u Temerinu njene drugarice broševi prosto planuli, poverovala je da je nemoguće moguće. Negde u to vreme, broševe je ponela i na letovanje i te godine od njihove prodaje mogla je da isplati odmor. Tamo je upoznala i gospodina iz Slovenije, koji joj je predložio da svoj proizvod lepo upakuje i ponudio joj je pomoć oko ambalaže. Nije prošlo mnogo vremena kada je vozom, uredno zapakovano na adresu porodice Klinec, došla ogromna kutija sa mnoštvom providnih kutijica u kojima su njeni broševi izgledali još ekskluzivniji. Posao se toliko bio zahuktao da je radno vreme prepolovila, i pola odrađivala u firmi, do penzije, a pola u svom stvaralačkom prostoru. Tamo su godinama nastajali, i do desetak dnevno, maštoviti pernati ukrasi od raznobojnog perja, biserčića dok jedne godine nisu ispunili veliki Magdin san da od novca zarađenog njihovom prodajom kupi kamp prikolicu.

-Neopisan je bio taj osećaj koji vas ispuni kada možete svojim radom da postignete nešto prisetila se Magda svoje srećne zbog sopstvene Adria kamp prikolice.

Kada je otišla u penziju, vreme je Magdi dozvoljavalo da se okuša i u nečem drugom. Slikala je na svili marame, ešarpe, a najviše stolnjake, do trenutka kada joj je poznanik slikar, prateći njen rad, dao ideju koju je „pokupio“ u Parizu, za graviranje čaša. Njemu se toliko dopalo što je video u jednoj maloj radnjici kako umetnik ispisuje monograme na staklu, da je kupio literaturu i ručni alat za izradu gravura. Pošto uvek voli da radi nešto novo, neobično i nešto što niko još ne radi, i da na taj način ispituje sebe i svoje sposobnosti, Magda je u prvom pokušaju napravila dve čaše i opet jednu poklonila sestri za rođendan. Prvi alat je bio u obliku olovke sa dijamantskom glavom, a grebanjem se postizao zadati oblik, što nije bilo lako, jer je zahtevalo dosta pritiskanja. Pošto su prvi radovi imali pozitivnog odjeka, suprug Jánosje pronašao aparat na struju, sa kojim se puno lakše radilo. Posle izvesnog vremena neko je postavio pitanje: „A zašto se to ne bi moglo obojiti?!“, a na Magdi je bilo da to isproba. Boje su stizale prvo iz Nemačke, posle su nabavljane u Mađarskoj, a sada ih ima i u Novom Sadu. Nekako je ispalo, kao i sve drugo što Magda radi, da je to bio pun pogodak. Ubrzo su čaše bile pravi hit, i naručivali su ih i prijatelji lovci i oni drugi,  i suvenirnice i turističke organizacije... Danas, Magda oslikava i tanjire, na kojima su najčešći motivi bulke i klasje žita ili kućni blagoslovi na srpskom, mađarskom, nemačkom i engleskom jeziku, u zavisnosti kome su namenjeni. Oslikava servise, činije, flaše i olbe, frakliće sa motivima po svom nahođenju ili po narudžbini.

Svake godine, učestvuje i na Sajmu turizmaUTAZAS, u Budimpešti, koji se održava uoči Uskrsa, i za tu priliku oslikava guščija jaja. Ima i redovnih kupaca, između ostalih to je i jedna Italijan koji ih kupuje za svoje brazilske prijatelje, tako da Magdino umeće putuje diljem sveta.

Najnovije su trodimenzionalne slike sa cvetnim motivima na svili vezenoj sa saten trakama, za koje takođe nema uzora. Jer da ih ima, Magda bi bila samo spretan realizator tuđih ideja, ovako ona je tvorac novih pravaca, utemeljivač orginalnih rukotvorina, a sve to sa ličnim potpisom.

Posebnim priznanjem smatra poziv, koji je usledio drugu godinu za redom, da u ulozi animatora u Omadinskom etno kampu, prenose svoje znanje i umeće na mlađe. A one prave nagrade su brojne i odasvud.Ipak, izdvaja velemajstorsku diplomu koja se dodeljuje za petostruko prvo mesto na Međunarodnoj izložbi rukotvorinai kolekcionarstva, ivelemajstorsku diplomu za oslikavanje guščijih jaja narodnim motivima. Godine 2009. na Novosadskom sajmu je dobila nagradu za Dobar dizajn. Za tu nagradu konkurisala je sa servisom za rakiju, vino, činijom, vazom i pepeljarom oslikanim bordo cvetićima, koji je komisija prokomentarisala da je to toliko filigranski precizno urađeno, uporedivši ga sa Herendiporcelanom,najboljim, ručno oslikavanim porcelanom na svetu.

Magda Klinec deluje kao ispunjena, zadovoljna žena, ali ovo sve ne bi mogla da postigne da uz nju nije njen suprugJános, da je ne podržavaju sinovi, snaje i petoro unučadi, da uz nju nije njena složna porodica.

Ova Magdina umetničko-kreativna radionica rukotvorina je njeno begstvo od problema i teškoća, mesto na kome se može potpuno isključiti iz realnog života i utonuti u svoj stvaralački svet. Ali, Magdin rad je i mnogo više od toga. Radeći na unikatnim detaljima Magda je uspela da sačuva tradicionalne motive narodog, gospodskog, belog i dr. vezova nastalih u vojvođanskoj sredini, zaturenih na stolnjacima u šifonjerima nekada imućnih kuća. Ona ih je pronašla i prenela na čaše, jaja, produžila im život i dala im novi smisao, negujući tako narodnu tradiciju na jedinstven i samo njoj svojstven način.

Magdin rad se sve više traži u prilikama kada ljudi putuju preko granica naše zemlje, i kada hoće nešto neobično, posebno i jedinstveno da poklone ili ponesu svojim prijateljima. A mi dodajemo, da je lepo da nas stranci pamte po Magdi, i svemu onome što je njenih ruku delo, jer sve zrači lepotom, milinom i posebnošću, baš kao što je i naša zemlja, i gde god da se pojavi njen štand ili deo štanda na kome rasprostre svoje staklene-porculanske-svilene predmete, je najlepši.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
+1 #1 Milinszki Jozsef 30-11-2012 16:00
Ehezz gratulalni tudok!!Es kivanom azt hogy meg hosszu eveken keresztül jo geszsegnek örvendj es dolgozz mindnyajunk örömere!!
Citiraj
 

Dodaj komentar