Sun02252018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Prof. dr Đorđe Paprić: Mišljenje i zablude u vinogradarstvu i vinarstvu

Prof. dr Đorđe Paprić: Mišljenje i zablude u vinogradarstvu i vinarstvu

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

Nikada nismo bili neka velesila u proizvodnji vina, ali nekada je bilo znatno više vinograda i više vina. Za razliku od nekada, kada smo gajili naše autohtone sorte, poslednjih godina smo skloniji nekim francuskin, nemačkim, priznatijim i u svetu poznatijim sortama, ali da li treba da idemo tim putem ili da razvijamo svoj sortiment i pravimo jedinstvena, srpska vina, bila su samo neka od pitanja na koja je pokušao da odgovori dr Đorđe Paprić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

U okviru manifestacije „Nova vina Potisja“ pred više od četrdeset poljoprivrednika profesor je održao stučno predavanje na temu: „Način gajenja vinove loze u Potisju, pre svega u žabaljskoj opštini“, a sadašnji, ali i budući vinogradari mogli su dobiti informacije o tome kako treba podići vinograd po dobrim i sigurnim principima da bi sledećih 25 ili 30 godina uživali u prinosima i kvalitetima tih prinosa. Jer, one greške koje se naprave na početku, da li iz neznanja, da li iz nemogućnosti „ponavljaju se u sledećih 25 ili 30 godina i svaki put, iz godine u godinu su te greške za vinogradare bolnije“.
Najčešće greške vinogradara, po rečima prof. Đorđa Paprića su izbor sorti. Vinogradari se često „povuku“ za sortama koje jesu kvalitetne, ali svoj kvalitet pokazuju samo ako se gaje tamo gde im je mesto. Kao primer navodi se Vranac, sorta koju često prisutna u Vojvodini, a to je sorta koja ubedljivo najbolje uspeva u Crnoj Gori, jer traži puno sunca, krševita zemljišta, i tamo daje svoj pun kvalitet. Kod nas ta sorta u bilo kom delu Vojvodine, ne može da nakupi više od 18% šećera. Osim toga, vrlo je osetljiva na niske temperature i često izmrzava u ovim područjima. Kao primer može da posluži i  Chardonnay, sorta koja je odvajkada poznata i njeno mesto je u Francuskoj i tamo daje ono što kod nas ne može. Na ovim područjima gajene su sorte kao što su Kevendinka, Ezerjo, Slankamenka, Banatski Rizling, Rizling Italijanski, Frankovka, Kavadarka...To su sorte koje su naveliko gajene i na Fruškoj gori, i u nižim predelima i nema logike da su, kada su nekada gajene i davale tako dobre rezultate, sada zapostavljene? Ne možemo od Cabernet Sauvignon-a u niskim delovima, pa čak ni na Fruškoj gori dobiti kvalitet koji ta sorta može dati tamo gde joj je mesto. Ista priča se ponavlja i sa Rajnskim Rizlingom i treba dobro razmisliti koji sortiment odgovara kojoj vrsti zemljišta i klime.
Druga velika grška u sađenju vinograda, po rečima prof. Đorđa Paprića je da oni koji hoće da sade vinograd to hoće sada i odmah.
-Sadnja vinograda počinje najmanje dve godine pre kopanja rupa i stavljanja sadnica, a još bolje je tri godine ranije. Ima mnogo poslova koje treba odraditi pre same sadnje i kada se posadi vinograd, da ste sigurni da ste posadili to što ste želeli. Zatim, treba kalem da krene na vreme, da u trećoj godini vinograd stupi u puno plodonošenje. Vinograd je poznat po tome da voli slugu, a ne gospodara, što u prevodu znači da u vinogradu uvek ima mnogo posla i uvek ima stvari koje treba blagovremeno odraditi, bez čekanja, da bi se dobili bolji rezultati.
Pre 20 godina bio je zastupljen klasični način sadnje, kopale su se rupe, stavljali su se kalemi, uz upotrebu stajnjaka itd. Danas imamo upotrebu „vodene sadiljke“, to je vrlo dobro jer ne traži puno radne snage a produktivnost i efekat su veliki. Ovim putem se dnevno može posaditi 2 hektara vinograda, što je nekada bilo nepojmljivo. Velika je stvar i što se koristi voda za otvaranje rupa, tako da kalem odlazi u blato, i nema problema oko toga da neće biti prijema. Ovaj način sadnje je izuzetno uspešan u vreme kada iza sebe imamo nekoliko sušnih godina, kada su i proleća sušna, pa je dobro „vodenom sadiljkom“ na petnaest do dvadeset dana od sadnje, ponovo izvršiti zalivanje kalemova i to je najbolji, najsigurniji i naefektivniji način sadnje.
Pre same sadnje zemljište mora biti dobro pripremljeno, jer primena stajnjaka i organskog đubriva za vreme same sadnje na ovaj način nije moguća, već to mora sve odrađeno biti pre same sadnje i uneto u zemljište, u procesu rigolovanja.
Profesor Đorđe Paprić je izneo i svoj sud o varljivom utisku kako je kvalitet domaćih vina značajno povećan u odnosu na period od pre 20 ili 30 godina.
-Moramo imati u vidu da je proizvodnja vina u Srbiji mnogo manja nego što je nekada bila. Današnje količine su količine koje su daleko ispod nekadašnje proizvodnje. Imali smo i tada kvalitetnih vina, samo što je potrošnja bila više bazirana na vinima koja su bila dostupnija, ekonomski prihvatljivija. Ali, činjenica je da smo ranije imali i mnogo veće površine pod vinogradima, bez obzira na kvalitet. Mi danas imamo izuzetno male površine zasada vinove loze. Danas smo ponosni na kvalitet koja imaju naša vina, ali dobar deo tih vina nije poreklom iz Srbije. U toku berbe 2012. godine objavljen je zvanični podatak prema kome je, od 5 kg grožđa koje se preradi u Srbiji samo 1kg i proizveden u Srbiji. Veliki deo količine grožđa je proizveden van Srbije. A da ne govorimo o tome da je i poreklo vina iz drugih regija. Poslednjih godina se nije dobilo ni na kvalitetu vina. I ranije smo imali dobar kvalitet vina, ali su poznatija bila vina sa popularnim cenama. Naš problem je veliki što su površine pod vinogradima redukovane, i nemamo dovoljno površina vinograda, ni tolike da podmirimo svoje potrebe, tj potrebe Srbije. Moja lična procena je sledeća: u Vojvodini sada, ovog momenta nema više od 2.500 hektara pod vinogradima, a pre 25 ili 30 godina bilo je 12.000 hektara. To je ogromna razlika. Ako me pitate i za Vršac, ni on više nema 1.700 hektara. Oni imaju negde oko 800 hektara vinograda koji se beru, a na ostaloj površini koja je zauzeta  nema čokota. Erdevik više nema vinograd, Irig nema vinograd, a ono što je danas u privatnim rukama nije ni blizu onome što je nekada bilo. To su uglavnom male površine koje se popiju tamo gde se i proizvedu. U Sremskim Karlovcima ima dobrih, kvalitetnih vinogradara i vinara, koji imaju i po 20 jutara ili hektara vinograda, njima ne stigne vino od jedne do druge berbe.
Na koji način bi trebalo popraviti situaciju? U pitanju su da li država, da li sistem, teško je reći. Odnos koji je vladao prema vinogradarstvu i prema voćarstvu u periodu o kome govorimo, od pre 25 odnosno 30 godina, kada smo imali te vinograde, poremetio se nadolaskom problema sa predajom grožđa,  neplaćanjem, ucenjivanjem proizvođača od strane velikih sistema, pa su ljudi odlučili da iskrče vinograde. Sada su potrebna ogromna sredstva da bismo se vratili na staro i svakako pomoć države. Činjenica je i to, da je u jedan hektar vinograda potrebno investirati 22 do 25.000 evra. Ko to može da iznese?! Bilo je priča pre nekoliko godina o pomoći države i država je dotirala, ali do tih sredstava nije svako mogao da dođe, a došli su i oni bez ozbiljnih namera u ovoj poljoprivrednoj grani. Od tih i takvih, imamo pola vinograda koji nikada nisu prorodili, a od onih drugih, koji su i prorodili, polovina je onih koji su podignuti na lošim mestima. Ne može se stumulisati podizanje vinograda oko Srbobrana ili Vrbasa u smislu proizvodnje vina. Vinogradi moraju biti na Fruškoj gori, vršačkom bregu i subotičkom pesku. Oni moraju biti ti koji će proizvoditi vino, a u ravnici treba da sadimo šećernu repu, pšenicu, kukuruz koji će najbolje iskoristiti ovu zemlju. U ravnici, vinogradariti mogu pojednici, ali samo za svoje potrebe. Nekada je svaka kuća imala vinograde i imala svoga vina, a bilo je i onih koji su u tim vinogradima i radili, a sada mi hoćemo vinograd a da niko ne radi tamo. Ima poslova koje mehanizacijane može da odradi. Za primer možemo da uzmemo Nemačku, Italiju gde ima privatnika koji žive od 5 hektara vinograda, ali je u rad u vinogradu uključena cela porodica, jer plaćanje radne snage nije isplativo, pa se samo u špicevima uzme neki sezonac, ali cela porodica, od najmlađih do najstrijih radi u vinogradu.
Na kraju, prof. dr Đorđe Papirć je rekao da nije ni optimista, ali ni pesimista u pogledu razvoja ove poljoprivredne grane, da realno sagledava stanje i razvojni pravac vinogradarstva i vinarstva u Srbiji. Svestan koliko je to skupo s jedne strane, i koji su motivi nekih „novih vinogradara i vinara“ u bavljenju ovim poslom, a to je zarada, profit pre svega, ne daje obećavajuću sliku vinograda u budućnosti. U vinogradarstvo i vinarstvo se ne može krenuti sa računicom o potencijalnij zaradi i pre no što se zasadi i jedan čokot vinove loze, da se nema niti podrum, niti bure. Vinograd se prvo mora podići, pa se tri godine čeka na prvi rod, mora se izgraditi podrum sa svim kapacitetima, a to su izuzetno velika ulaganja koja danas teško može odraditi onaj koji hoće da bude vinogradar. Oni vinogradari koji počinju bez sredstava, nemaju šanse za uspeh, ne samo u vinogradarstvu nego ni u drugim strukama, decidirano preczan u svojim stavovima, bio je profesor Đorđe Paprić.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
0 #1 dragan 30-12-2014 15:53
:-* odlican koment ar strucan .
Citiraj
 

Dodaj komentar