Sat02242018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Darko Jakšić: Pravilnik o deklarisanju, obeležavanju i predstavljanju vina

Darko Jakšić: Pravilnik o deklarisanju, obeležavanju i predstavljanju vina

  • PDF

Pravilnik o deklarisanju i obeležavanju kao i predstavljanju vina i drugih proizvoda koji je krajem aprila izašao u Službenom glasniku, od 1. januara 2013. godine počinje sa primenom. Proizvođači su imali određen period da se pripreme za njegovo sprovođenje. Pravilnik donosi neke novine u odnosu stari Pravilnik o deklarisanju, pre svega u jasnom definisanju obaveznih podataka,  kojih ima 10, odnosno jedanaest ako je u pitanju penušavo vino, još dva obavezna podatka za vina sa geografskim poreklom, koji definiše i neobavezne podatke koji proizvođači mogu, ali ne moraju da imaju.

Ono što je bitno jeste da će kod stonih vina, tj vina bez geografskog porekla, moći da se navodi ime sorte i godina berbe, s tim da je to administrativno provereno i da takva vina imaju zaista karakter sorte koju proizvođači žele da deklarišu. Za to je bilo najveće interesovanje u ranijem periodu od strane proizvođača. Takođe, ima određenih novina, npr. potrebno je da sve deklaracije, tj. etikete, imaju kontrolne brojeve koji se dodeljuju svakom proizvodu, odnosno trgovačkom nazivu, tako što se zahtev podnosi Ministarstvu poljoprivrede. Podaci koji su u skladu sa zakonom, tj. pravilnikom o deklarisanju ili sa nekom drugom, odgovarajućom regulativom, što znači da će se proizvođačima s jedne strane pomoći u pravilnom deklarisanju, jer ponekada i proizvođači nepravilno deklarišu zato što nemaju sve informacije, nemaju znanja oko toga, a sa druge strane imaćemo sređeno stanje po pitanju deklarisanja, bar kada je vino u pitanju, zato što nećemo imati podataka koji nisu dozvoljeni. Sve ovo radi se u cilju zaštite potrošača kako bi oni mogli da prepoznaju pravi kvalitet, pravo poreklo, dakle, da podatci sa deklaracije u potpunosti budu u skadu sa onim što je u boci.
Ovo su samo neke od novina iz „Pravilnika o deklarisanju-nova zakonska regulativa“, o kojima je više govorio predstavnik Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Darko Jakšić, na predavanju u Novom Sadu, 7. decembra, koje je organizovao Fruškogorski klaster vinogradara i vinara Alma Mons. Prisustvo gospodina Jakšića iskoristili smo da više porazgovaramo o brojnim pitanjima vezanim  za ovu oblast privrede.
*Koliko je sve napred navedeno i razumljivo proizvođačima?
-Nije bilo puno pitanja, tako da mislim da nisu baš puno ni razumeli ili je bilo puno toga jasnog. Mislim da je većina proizvođača već imala priliku da vidi obrazac na kome su dostavljene sve kombinacije podataka koje oni mogu staviti, tako da tu nema mnogo razmišljanja. Nije to samo pravilnik koji moraju da čitaju. Pravilnik ima 30 i nešto strana, pa da isčitavaju šta smeju, a šta ne smeju, da tumače, nego je sve to pretočeno u obrazac i oni samo treba da štrikliraju šta žele da stave na etiketu, ali s tim da to ne dovodi potrošače u zabludu. To ima je s jedne strane olakšanje, a svakako će biti i pitanja u onoj drugoj fazi, kada budu dobijali rešenja za kontrolne brojeve, kolika su ograničenja, kolika moraju da budu visina slova za iskazani alkohol, koliko treba da bude visina slova za ime mesta gde je bazni pogon vinarije, ako to nije vino sa geografskim poreklom, i slično. Za sada, svi oni koji su želeli da dobiju kontrolne brojeve su  nam poslali deklaracije, etikete, a mi smo im dali instrukcija šta se sme, šta ne, da li i šta mogu da navedu na drugi način itd. Nama je u interesu da pomognemo proizvođačima i da oni ispoštuju Pravilnik, a da nemaju puno napora. Danas smo čuli ideju da klaster Alma Mons želi da obuči nekog da pomaže proizvođačima na lokalu ukoliko imaju problema prilikom popunjavanja svih ovih obrazaca.  
*Poslednjih desetak godina pričamo o razvoju vinogradastva i vinarstva. Da li za to postoje i potvrde?
-Ovaj Pravilnik u potpunosti isključuje neke odomaćene navike. Naime, nikom neće biti zabranjeno da uveze grožđe i da proizvede vino od uvezenog grožđa ili da uveze vino i da radi doradu i proizvodnju i flaširanje tog vina. To ne može da se zabrani jer je ovo slobodno tržište. Nikom nije zabranjeno da meša domaća i strana vina, ali taj podatak potrošač mora da zna. Poenta je da na etiketi, na deklaracije to stoji. Da li je to vino poreklom iz Srbije ili poreklom iz Makedonije, Crne Gore, Mađarske, da li je vino dobijeno mešanjem srpskih i makedonskih vina, sve je to dozvoljeno naravno, ukoliko se primenjuju sve dozvoljene enološke prakse. To znači da, ukoliko vino ima odgovarajući kvalitet, potrošači to moraju znati. To će onda dovesti do toga da pravi proizvođači, koji se muče u vinogradu, gledaju u nebo da li će grad, suša ili mraz, rade u vinariji, biti nagrađeni na neki način, da li kroz geografsko poreklo koje je od oktobra besplatno (sve troškove snosi država) ili će njihova računica biti da proizvedu vino bez geografskog porekla. Dakle, kroz deklaraciju će svi potrošači znati da je to vino od grožđa proizvedenog u Vojvodini, Srbiji ili negde drugde. Sve će se to odvijati pod kontrolnom nadležne poljoprivredne inspekcije Ministarstva poljoprivrede i unutrašnje inspekcije za neke druge stvari, s tim da će sve etikete biti na sajtu Ministarstva poljoprivrede, vrlo lako proverljive i biće olakšana kontrola. Inspektori ili neka druga lica, svako Udruženje ukoliko želi da zaštiti sebe, može da vidi da li su podatci koje neko navodi u skladu sa postavljenim, jer će svi ti podaci biti javni i nalaziće se na sajtu Ministarstva poljoprivrede.
*Da li će te kontrole uticati na cenu vina?
-Ne, sve je ovo besplatno, a plaća se samo opšta administrativna taksa, tj. 430 i 250 dinara, to je kompletna obaveza.
*Svedoci smo da imamo veliki potencijal u vinu, ali isto tako da nam se na TV jedino reklamiraju crnogorski Vranac i Tikveško vino, dok za reklamiranje u udarnim terminima naši vinari nemaju para. Može li Ministarstvo da pomogne vinarima u tom smislu i kada će da se izjednači vino sa pivom u marketinškom smislu?
-Pivo je izjednačeno sa vinom, ako gledamo zakonodavno. Čak, vino ima prednost nad pivom jer je vino prehrambeni proizvod. Reklama je odraz snaga samih proizvođača koji mogu da plate adekvatnu reklamu. Pivo je niskoalkoholno piće, a vino mora da ima najmanje 8,5 % alkohola. I pivo i vino mogu da se reklamiraju u zavisnosti u kom vremenskom terminu. Vino je u boljoj poziciji jer je deklarisano kao poljoprivredno prehrambeni proizvod, što je omogućilo neke druge stvari, da može da se aplicira za neke projekte, i u tom smislu možemo pomoći. Vinarijama je dozvoljeno reklamiranje pod određenim uslovima u skladu sa Zakonom o oglašavanju, ali ne sme biti na bilbordima blizu škola, vrtića ili na TV-u tek posle 8 časova. Što se tiče samog pitanja finansijske pomoći Ministarstva poljoprivrede za te namene, one su pod ingerencijom Ministarstva za turizam. Što se našeg Ministarstva tiče, sve one subvencije koje su vinari imali do sada, nastaviće se i u narednom periodu.
*Govorim to, između ostalog i zato, što mi imamo definisane vinske ture, vinske puteve kojim se ponosimo, a relativno malo ili nimalo, vinari mogu da izdvoje za takvu marketinšku promociju?
-U nadležnosti Ministarstva poljoprivrede je sama proizvodnja i ona se finansira podizanjem zasada, koji je najveći u regionu, kupovinom nove opreme... Od sledeće godine na osnovu novog Pravilnika koji će biti donet na osnovu Zakona o subvencionisanju poljoprivrednog i ruralnog razvoj, razmišlja se o besplatnoj analizi za proizvođače vina i senzorno ocenjivanje, makar za male proizvođače i davaće se preporuka proiozvođačima šta da poprave u svom kvalitetu. Selekcija autohtonih sorti, podizanje matičnjaka sa autohtonim sortama, to je takođe pod ingerencijom Ministarstva poljoprivrede i to će se nastaviti.
*Sada kada uvodimo red u vinogradarstvu i vinarstvu da li možemo da kažemo koliko imamo površine pod zasadima, koja je projekcija Ministarstva do 2014. godine i kako to postići?
-Trenutno u Registru poljoprivrednih gazdinstava imamo nešto više od 25.000 hektara pod vinovom lozom, s tim da Registar poljoprivrednih gazdinstava nije obavezan, već se u njega upisuju proizvođači koji žele subvencije. Neki veći vinari nisu registrovali vinograde jer postoje problemi sa imovinsko-pravnim odnosima, tako da mi procenjujemo da ima oko 35.000 hektara i to je neki podatak koji egzistira kao najtačniji. Proizvodnja vina je oko milion i po hektolitara na godišnjem nivou. Naša želja je da podignemo što više vinograda, a to ne zavisi samo do nas. Iako je subvencija do 12.000 evra po hektaru, interesovanje nije toliko veliko koliko bi mi želeli. Mi bismo voleli da se godišnje podigne 1.000 hektara zasada, ali je to nemoguće zbog više razloga. Neki od njih su višak vina u svetu, kod nas, visoka konkurentnost crnogorskih i makedonskih vina, koja su vrlo jeftina. Mi smo siromašna zemlja, potrošači nemaju sredstava da kupuju na osnovu kvaliteta, već uglavnom izbor vina odlučuje dubina džepa, pa se pre svega kupuju jeftinija vina, koja iole zadovoljavaju neki kvalitet. Nasuprot tome, naše male vinarije praktikuju neku drugu filozofiju: proizvodnju kvalitetnih vina, a da bi se proizvelo vino tog kvaliteta ono bi moralo da košta više od 5 evra. To su i velika ulaganja i veliki troškovi, pa i brige. Neki se troškovi mogu smanjiti tako što država podstiče u podizanju zasada, opremanje vinarija, ali mi nemamo toliko velikih vinarija kao što su u svetu, koje imaju po 2 ili 3.000 hektara vinograda, pa su im i troškovi proizvodnje mali i  sve automatizovano. Naše proizvođače karakrterišu usitnjene parcele sa malim vinogradima, mala proizvodnja, manuelni rad, a sve to košta i onda cena mora biti veća. Preporuka je da se vinogradari i vinari udružuju,  jer samo udruživanjem i zajedničkim nastupom na tržištu, mogu sami sebi pomoći. Drugi način je povezivanje proizvodnje vina sa nekim drugim oblicima poljoprivrede ili turizma. Da se ne zarađuje samo od vina nego do drugih lokalnih proizvoda i od turizma. U praksi, najbolja i najveća zarada od vina je kada mušterija dođe u vinariju, u podrum, pa joj se onda ponudi i proda i lokalni proizvod, sir, prerađevine od mesa i samo vino, za koje onda nije potrebna ambalaža. Za sada, vinari jedino tako mogu da se bore i opstanu na ovom zahtevnom tržištu – zaključio je Darko Jakšić.
Više fotografija možete da pogledate  o v d e.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
0 #1 Janek Đerđ 23-03-2013 15:54
Registrovao sam -vinarija JANEK WINEYARD-boraszat Gornji Breg. .Pročitao sam gornji izvod iz predavanja,takodje sam pregledao o deklartsanju ,obeležavanju i predstavjanju vina.koji je takodje gospodin Jakšić prezentirao. Mnogo sam se obradovao jer je predstavljanje pravilnika bio uradjeno mnogo praktično i lakosvatljiv..Rado bi učestvovao na slićnim predavanjima.
Sa poštovanjem Janek Djerdj Senta
Citiraj
 

Dodaj komentar