Sat02242018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Poklon priča Vinarije Burčel Todorov: Vino i ljubav

Poklon priča Vinarije Burčel Todorov: Vino i ljubav

  • PDF

Vino i ljubav imaju dodirnih tačaka. Blaženo greju, lagano omamljuju, prizivaju radost, greh, a nekada i tugu. Na to navodi i događaj koji se zbio pre stotinu godina, nedaleko od mesta na kojem je podignuta naša vinarija, a zabeležili su ga hroničari Petrovaradinske tvrđave.

U to vreme su petrovaradinski vinogradi počinjali u podnožju tvrđave i širili se dalje po obroncima Fruške Gore. Zahvaljujući tome, vino je bilo sastavni deo, ne samo vojnog, nego i života ostalog stanovništva u Podgrađu. Smatra se da je tadašnji vlasnik prve petrovaradinske apoteke, Franc Šams, rodom iz Češke, dao izuzetan doprinos podizanju vinske kulture u kraju. Izučavao je ovdašnje vinograde i ostavio zapise o tome, a izvrsna petrovaradinska vina služio na čuvenim večerinkama u svom domu, u kojem je okupljao pisce i elitu tog vremena.Običan puk i vojska uživali su u ovom napitku na veselim vinskim zabavama, koje su se organizovale jednom nedeljno u kafani „Kod zelenog drveta“.
Oficiri su imali svoj vinski ritual. Svakoga dana, oko jedanaest časova pre podne, spuštali bi se sa tvrđave na konjima u Podgrađe, na špricer, u čuvenu kafanu „Kod sedam izbornih kneževa“. Ona se nalazila na uglu sadašnje Štrosmajerove ulice. Negde pred leto 1912. godine, jedan mladi oficir je na tom „svom putu vina“, ugledao prelepu generalovu kći, koja je svakoga dana, u isto vreme, negovala cveće na raskošnom balkonu jedne barokne dvospratnice.
Već iste jeseni, oficir je osećao da postoji nešto što ga snažnije od vina greje, omamljuje, poziva na radost... pa je odlučio da što pre zaprosi tajanstvenu gospođicu. Umesto da joj ponudi bogatstvo, zakleo se na večnu ljubav i obećao ono, što je tada izgledalo nemoguće. Ne svima, već samo onima koji nisu poznavali mrežu tajnih podzemnih prolaza ispod Petrovaradinske tvđave: “Preneću te na rukama od oltara na suprotnu obalu Dunava, i to ispod rečnog korita“, izgovorio je oficir i time oduševio buduću nevestu.
Tako je i bilo. Svečana ceremonija je obavljena u crkvi svetog Jurja u Podgrađu, iza čijeg oltara je postojao ulaz u malo znani tunel, koji je spajao desnu obalu sa starim pristaništem na levoj, novosadskoj strani Dunava. Čim je preneo nevestu, odlučio je da se vrati istim putem na drugu obalo, da ponese i malo čuvenog varadinskog vina... Nije ni slutio da će ga odluka odvesti pravo u legendu.
Neko je kasnije zabeležio: „Ovim putem poslednji je prošao jedan oficir, 1912. godine, posle čega se tunel urušio. Dunav ga je jednostavno progutao... A duh te neokaljane ljubavi još lebdi nad našom malom varoši, kao i pitanje – da li su se njih dvoje nekada još sreli?
 
Autor priče: http://www.vinarijabt.rs

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar