Fri10182019

Poslednja izmena:07:47:42 AM

Back TURIZAM TURISTIČKE ORGANIZACIJE Jovan Pavlović: TO Zlatibor pripremio bogat program u godini jubileja

Jovan Pavlović: TO Zlatibor pripremio bogat program u godini jubileja

  • PDF

Zlatibor ove godine proslavlja 120 godina organizovanog turizma. Turista i gostiju na ovoj po mnogo čemu „idealnoj“ planini, počev od nadmorske visine (od 800 do 1.000 m.n.v.), vazdušnih struja, morskih i planinskih, prirode u izvornom obliku, bilo je i mnogo ranije. Postoji dokument sa zapisom iz 1735. godine, kada je izvesni Hadži Nikola Selak dolazio na Zlatibor iz Sarajeva, da nađe leka svojoj porodici. Naravno, postoji mnogo drugih zapisa o gostima na Zlatiboru, ali se za zvaničan početak turizma uzima 20. avgusta1893. godine, kada je kralj Aleksandar Obrenović boravio na Zlatiboru, a zapisano je na spomen česmi u centru naselja.

Taj ne mali jubilej, Zlatiborci obeležiće na razne načine tokom cele 2013. godine.
Najveći teret u tom poslu preuzela je Turistička organizacija Zlatibor čiji je osnovna funkcija da gostima pruže informacije, da ih uputi na ono šta mogu videti, obići, kako mogu provesti dan ali i da utiču na davaoce usluga da poboljšaju svoje proizvode, kao i na lokalnu samopravu i sve državne organe, da se stvori što bolji ambijent za boravak gostiju na ovoj planini. TO Zlatibor pruža i usluge smeštaja, ima 20 ležaja po ceni oko 1.000 dinara dinara ili nešto više u zavisnosti od smeštajne jedinice.
O proslavama, planovima i predstojećoj sezoni, kao i onoj upravo završenoj, zimskoj, razgovarali smo sa Jovanom Pavlovićem iz Turističke organizacije Zlatibor.
*Kako ocenjujete tek završenu zimsku sezonu i kakvo je vaše viđenje onoga što je učinjeno i onoga što treba uraditi?
-Zimska sezona je praktično gotova, iako ne znači, da ako bi bilo padavina, mogao bi se i dalje koristiti Sportski centar „Tornik“, međutim, prema vremeskoj prognozi ima malo izgleda da se to i desi.
Sumirajući rezultate ova zimska sezona je bila, u januaru na nivou prošlogodišnje, a februar je imao za nekih 10% veći promet. Ovo treba uzeti sa rezervom, jer prošle godine u februaru je bila vanredna situacija i ogromna količina snega, iako Zlatibor nikada nije imao priblem niti sa putnom mrežom, niti sa bilo kojim delom infrasturkture. Mi ćemo biti zadovoljni i ako poseta bude na istom nivou kao do sada, zato što imamo smanjenje kapaciteta na Zlatiboru, uprkos novim hotelima koji se otvaraju. Naime,  renoviraju se najveći hotel „Palisad“, hotel „Vis“ (bivši „Jugopetrol“), „Zelenkada“, dok je hotel „Lovac“  u Vodicama HIP „Petrohemije“ iz Pančeva zatvoren zbog nerešenih vlasničkih odnosa, što se sve odražava na ukupno poslovanje. Ali, na sreću, otvaraju se novi hoteli. Tako je hotel „Olimp“ duplirao svoje kapacitete, otvoren je Hotel „Mir“, pred novogodišnje praznike otvoreno je novo krilo elitnog Hotela „Mona“, a očekujemo otvaranje Hotela „Tornik“.
Što se tiče privatnog smeštaja, taj broj stalno raste i mi više ne znamo koliko imamo ležajeva. Operišemo sa nekom cifrom od 20.000 ležajeva u funkciji, jer postoji jako mnogo  apartmana, vila, fenomenalnog smeštaja i dobre ponude na Zlatiboru. Finansijska krize uticala je da su neki vlasnici vila za odmor bili primorani da ih stave u funkciju izdavanja, tako da ima jako mnogo razloga zbog kojih se broj ležajeva iz dana u dan menja. Zbog svega toga na Zlatibotru, gotovo da nema perioda u godini, kada kažemo da nema mesta. To se može dogoditi za Novu godinu, ili nekom špicu u avgustu. Realno, iz godine u godinu cene smeštaja u usluga su niže. One možda nominalno zadržavaju isti nivo ili malo rastu, ali realno su niže u odnosu na prethodni period, upravo zato što imamo veliku i raznoliku ponudu i svako može za sebe da nađe šta mu treba. Pre svega, tu su turistička mesta u okolini koja prate Zlatibor, koje ga dopunjuju. Zapravo, mi ne poslujemo samo u opštinskim granicama. Zlatibor je mnogo veći od opštine Čajetina pa se tako naslanjamo i na Taru, Bajinu Baštu, Perućac i Mokru i Jelovu goru, na Uvac, na novovaroški i zlatarski deo, Ivanjicu i Arilje, sve je to naša okolina sa kojom sarađujemo i pravimo jedan jedinstven turistički proizvod. Od kada je prošla pruga do Višegrada, pridružio nam se i Višegrad, koji je relativno blizu, tako da ako očuvamo ovakav nivo poseta uz dalje podizanje nivo usluge, mi ćemo biti zadovoljni, s obzirom na potrošaćku moć srpskog tržišta.
*Imali ste „jaku“ kampanju pred zimsku sezonu. Da li to znači da je kampanja za prolećnu i letnju sezonu već počela?
- Ove jubilarne, 2013. godine, kada proslavljamo 120 godina zvaničnog turizma na Zlatiboru, planirano je niz prikladnih manifestacija, u skladu sa današnjim vremenom.
Što se tiče same TO, ove godine planirno je, posle mnogo godina, otvaranje auto-kampa. Tu potrebu je prepoznala opština, resorno Ministarstvo i svi oni su pomogli da se već na leto, pusti kamp sa 60 kamp jedinica u blizini centra, na veoma visokom nivou, sa dosta sadržaja, koji će upotpuniti onaj segment turističke ponude koji je nedostajao dugi niz godina.
*Zlatibor je ove godine organizovao bogatu ponudu zimskih sadržaja, ali čini mi se da će letnja ponuda biti još bogatija. Možete nam reći šta ste sve pripremili?
-Mi u sezoni imamo 20.000 gostiju na Zlatiboru, pa bi bilo malo neozbiljno neobratiti pažnju na različite profile gostiju. Bar jedanput, a u proseku dva puta nedeljno, na Kraljevom trgu dešavaju se razni koncerti i druge prigode koje okupe turiste. Ta dešavanja su besplatna i organizuju se tokom cele godine, s tim što su leti intenzivnija. Zimi imamo npr. jedan od najboljih dočeka Nove godine u Srbiji. Imamo i onih programa vezanih za selo i za druge mikrodestinacije. Npr. Stopića pećina, kojom upravlja TO Zlatibor, je treće godine od kada je otvorena imala više od 30.000 poseta. Naš cilj je da imamo bar 50.000 poseta i to ćemo ostvariti sigurno. Ove godine ćemo još jedan deo te lepe i atraktivne pećine, koja je na putu i lako dostupna, urediti.
Svi pružaoci usluga na Zlatiboru uvek moraju nešto da smišljaju nešto novo i da obogaćuju svoju ponudu, jer konkurencija je velika. Manje je posla u drugim delatnostima i mnogi ljudi moraju da smile šta  da urade da sebe zaposle, a samim tim i da zarade, a onda i da učine sadržaj gosta bogatijim.
*Zlatibor nije samo naselje Zlatibor, ono je i mnog skrivenih sela, crkvi brvnara, manifestavija poput Jablaničkog višeboja, pečenje rakije...?!
-Zlatibor prevazilazi granice opštine Čajetina, a opština Čajetina je teritorijalno jedna od najrasprostranjenijih u Srbiji. Drugo, to je planina na idealnoj visini, pored onoga što smo mi stvorili jezera u prirodi, kupališta, jezero Ribnica, Zimski sportski centar „Tornik“, koji leti radi isto kao i zimi sa svojim letnjim sadržajima, razna druga izletišta, gosti mogu otkrivati Zlatibor i dok su živi ne mogu ga do kraja otkriti. Turiste je zahvatio vladajući trend aktivnog turizma i više ne može neko da dođe na Zlatibor da bi rekao da je bio na Zlatiboru, da jede spava i da se vrati kući. Sada sve više ljudi želi da otkrije Zlatibor i tim povodom smo obeležili i biciklističke i pešačke staze. Pravimo džipijade, imamo idealne uslove za paraglajding, organizujemo razne izlete u prirodu... Zlatibor je zbog lošeg gazdovanja u poslednjem periodu bio relativno siromašansa diljači. S toga se Lovačko udruženje „Zlatibor“ potrudilo da divljač vrati na ovu planinu i da oživi i taj vid turizma. Letos smo imali grupu Italijana u lovu na prepelice, grupu Beograđana u lovu na divlje svinje i da ne pominjem čuvenu Zlatiborsku hajku na vuka. Otvorili smo reproduktivni centar koji će proizvoditi 100 divljih svinja godišnje, pa su svi, lovci, ribolovci, planinari, biciklisti, svako ko je znatiženjan i želi da doživi prirodu, dobrodošli na Zlatibor, koji uvek ima šta da ponudi.  
*Slažetre li se sa konstatacijom da Zlatibor zaslužuje mnogo više stranih gostiju nego što ih trenutno ima?
-„Strance“ uglavnom delimo na one koji dolaze iz bivših jugoslovenskih republika i one iz Evropske unije. Broj stranih turista na Zlatiboru čini 30% i to su uglvnom „naši“ stranci. Međutim, u poslednje vreme ima sve više i ovih drugih stranaca i to su uglavnom gastarbajterske i poslovne veze. Zlatibor još uvek nije mesto koje može da se pojavi na evropskom tržištu i da u većoj meri zainteresuje strance. Ako su nekada Slovaci, Poljaci boravili u našim kampovima, sada bi to mogli Holanđani, Austrijanci i ostali. Strane turiste možemo privući raznim programima: put kroz Srbiju, put prema moru, verski turizam povezan sa nekim drugim. Za vreme bivše Jugoslavije bio je organizovan mix od 7 dana Dubrovnika i 7 dana Zlatibora. Neka organizatori putovanja smisle rutu, a mi ćemo im 1000 posto biti na usluzi, i pomoći sve što možemo. Jer, Zlatibor i druge srpske planine imaju svoju draž. Osnovni problem je saobraćaj, jer iz pravca Beograda put traje 4 sata, što nije malo. Mislim da bi izgradnja auto puta ublažila taj problem, i doprinela da bogatstvo turističke ponude na Zlatiboru bude još veće - zaključio je na kraju razgovora Jovan Pavlović.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar