Sun02252018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Đorđe Stajić: Vino entuzijazma ili priča o Udruženju Sveti Tifun iz Dolova

Đorđe Stajić: Vino entuzijazma ili priča o Udruženju Sveti Tifun iz Dolova

  • PDF

Dolovo je selo severoistočno od Pančeva, izraslo na platou lesne zaravni, podeljene na više dolina - dolova, kao da se nalazi na zaravnjenim brežuljcima, čime se, po svom spoljnom izgledu izdvaja od ostalih sela ravnog Banata. Dolovo se proteže na sedam brežuljaka i ima tri crkvice. Na ulazu u selo, u kojem živi nešto manje od 7.000 što srpskog, što rumunskog stanovništva, nadvijaju se tri bela jasena, stara preko 300 godina.

Dolovo je do Drugog svetskog rata imalo 700 lanaca ili jutara (1 jutro=5754,64 m²) pod vinogradima. Posle rata, počelo je krčenje vinograda, jer je je na dozvoljenih 10 hektara unosnije bilo gajenje pšenice i kukuruza, koji dospevaju u isto vreme kao i vinograd. Pšenica i kukuruz su bili isplativiji, mogli su da prehrane porodicu, a za vinograd su propisani drugačiji porezi.
Ali, i to vreme je prošlo. Udruženje vinogradara i vinara „Sveti Trifun“ iz Dolova, postoji 15 godina, a četiti godina se intenzovno bavi prozvodnjom vina, edukacijom podmlatka i slanjem signala o svim postojanju. To je Udruženje sastavljeno od entuzijasta, kojem volonterski pomaže prof. dr Dragan Vujović sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. On nadgleda i prati sve faze u procesu rasta i razvoja vinograda. Na osnovu analize zemljišta, analize terena, preporučena je sadnja Chardonnay-a i Caberne Sauvignon-a, i uz postojeći Rizling, čini vinsko blago od 1.500 čokota koja daju vrlo lepo vino, “vino entuzijazma”.
Na XVI Berzi Turističke prizme u Novom Sadu, održane 3. i 4 . marta 2013. godine predstavilo se i Udruženje vinogradara i vinara „Dolovo“, a njihov predstavnik, Đorđe Stajić, takođe iz Dolova, koji je bez nadoknade Udruženju ustupio 200 godina star vinski podrum u dvorištu svoje kuće, o Udruženju „Sveti Trufun“ kaže:
-Od novca koji smo dobijali kao donaciju za proslavu Sv. Trifuna, 14. februara, naše Udruženje je kupilo vinograd od 400 čokota, a ove godine, po prvi ćemo berbiti sa 1.500 čokota, i praktično proslaviti prvu veliku berbu našeg Udruženja. Za ovih četiri godine smo uspeli da pridobijemo nove članove isključivo svojim radom i čestitošću. Zato danas imamo nekoliko hektara novog zasada, što je u odnosu na 50 i nešto u godina unazad, veliki poduhvat. Udruženje broji oko 50 članova iz samog Dolova i preko 200 članova iz okoline sela. Dolovo je pre 15 godina prvo napravilo Udruženje, i velika većina vinogradara se sada udružuje ne samo zbog toga da bi imali neke privilegije kao članovi Udruženja, nego zbog načina druženja. Recimo, za 15 održanih Vinarijada, gde se okupi oko 300 ljudi, nikada nije napravljen nikakav incident, čak ni da se čaša razbije, uprkos činjenici da se za to veče, od 7 do 3 sata ujutru, popije 500 litara vina.
A kako deluje udruženje?!! Mi svojim malim primanjima koje dobijamo, pokušavamo da kupimo kvalitetnu lozu koju poklanjamo novim članovima Udruženja, pa tako imamo konkurs za one koji žele da posade vinograd, da dobiju 500 kvalitetnih loznih kalema.
Da bi što funkcionalnije i kvalitetnije radilo, Udruženje obezbeđuje prisutnost i stručnjaka, koji uz odgovarajuća predavanja i stručne sugestije, širi ne samo potrebno znanje, već i ljubav prema ovom poslu. Ono što nas izdvaja od svih drugih je da vino pravimo na tradicionalan način, bez upotrebe hemiklalija.
Naš tehnolog, koji je radio 35 godina u Vršačkim vinogradima, i koji sada radi za nas volonterski, iz Novog Sela, počev od berbe, pretakanja, bistrenja vina, sve radi isključivo sa bentonitom, vrstom gline, koja je isprana u više voda, osušena, napravljena kao prah, koja se zatim potopi u vino i sipa u bačvu sa vinom i onda ona svojim padom do dna, pokupi sve ono iz vina, što nije valjano. Posle par dana vino se proba, i kada je potpuno bistro, izvrši se pretakanje, skine se sa tog mulja, prljavštine, koja je ostala od vina i naša vina kao da su filtrirana. Mi znamo da to ima i mane. Kada bi hteli da prodamo, naša vina bi trebalo hemijski zaštititi, jer ona ne mogu dugo da opstanu u pordumu. Ona opstaju, zahvaljujući tome što stalno vršimo pretakanja i kontrole. Naše vino je isto što i lek. Bilo koje vino iz prodavnice, ja neću da kažem da je to vino iz prodavnice ne valja, ali ono ne može da dođe u veleprodaju bez zaštite. Možda ste primetili kako se vino po nekim našim prodavnicama čuva?!!. Ispred prodavnica imate gajbice sa svim vrstama pića, na ulici, gde sunce sija na njih ceo dan, gde se temperatura menja, što je praktično upropašćavanje ne samo vina, već i vode, i piva, i svih drugih pića i napitaka.
Naš sagovornik napominje da oseća veliko zadovoljstvo kada napravi dobro vino. Dobro vino se pravi u vinogradu, dobrim rezanjem, dobrim pripremama, prskanjem vinove loze sa što manje novih hemisjkih sredstava...
-Mi malo zastareo model, pa će sad odmah neko da kaže: „Eno ga, vraća se 100 godina unazad“, ali ja mogu da se pohvalim, da su naša vina jako kvalitetna, mi naša vina šaljemo na analizu, i sva vina, bez obzira što ih imamo manje, su izuzetna. Pod ovim ekonomskim uslovima, mi nećemo moći da opstanemo bez donatora, sve dok ne budemo napravili veći vinograd, a za to su nam takođe potrebna sredstva. Mi bi trebali i moraqćemo da ga zaradimo. Od države dobijamo vrlo male donacije, jer kažu vinogradari sa malim posedima ne mogu da dobiju donacije. Da bi bio veliki, moraš prvo da budeš mali. Naše Udruženje će stoga, i dalje imati status promotivnog, a osnovni cilj će biti da mlade ljude edukujemo u pravcu vinogradarstva i vinarstva, i pre svega da vole vinograd i vino – rekao je Đorđe Stajić.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
0 #1 Biljana 17-07-2017 16:44
Vino je NAJBOLJE na svetu
Citiraj
 

Dodaj komentar