Sat02242018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back REPORTAŽE AKTUELNO Vojin Jovanović: Kičeraj napada i srpski folklor

Vojin Jovanović: Kičeraj napada i srpski folklor

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

Vojin Jovanović predsednik Udruženja koreografa narodnih igara Srbije (UKNIS), osnovanog 2005., preregistrovanog 2011. godine, i 258 članova, u nedelju, 14. aprila u Zanatskom domu u Novom Sadu na Godišnjoj skupštini udruženja prisutnima se između ostalog obratio vrlo oštrim rečima:
-...našu profesiju jedino mi svi zajedno možemo zaštiti i unaprediti, ne možemo čekati da se neko drugi seti da smo mi tu nešto značajni i važni, pa će nam se posvetiti pažnja. Ako svi zajedno ne preduzmemo nešto značajno, pa možda i radikalne korake, profesija će nam ostati tamo gde je i bila i gde se sada nalazi - NIGDE. Jedino za našu profesiju niko ne pominje koliko je značajna društveno, socijalno i kulturološli i pogotovo važna za budući rad u kulturno-umetničkim društvima.

Ministarstvu kulture Republike Srbije je dostavljen veliki broj pisama, molbi, upozorenja i zahteva za izdavanjem rešenja o reprezentativnosti. Do sada se niko zvanično nije oglasio.
Sve više je kiča u prikazu igara uopšte, a poseban problem predstavljaju narodne nošnje (posebno jugoistok Srbije, jug i zapad), veliki problem sadašnje srpske folklorne scene je parada kiča u oblačenju igrača dodavanjem delova i elemenata narodne nošnje kakve srpski narod u svojoj prošlosti nije video.
Ako ovome dodamo ubrzavanje tempa u većini koreografija koje su nastale u poslednjih 10 godina, onda je to sunovrat igara na našim prostorima, a posebno koreografisanih - rekao je između ostalog gospodin Vojin Jovanović.
Želeći da nam malo bliže pojasni stanje u folkloru danas, kao  i o mogućim predlozima za njegov boljitak, gospodin Jovanović je odgovorio na nekoliko pitanja: 
*Kakva je po vašem mišljenju situacija u oblasti kojom se bavite?
-Veoma ozbiljna. Entuzijati koji su se okupili 2005. godine to su učinili da bi sačuvali, ili održali narodnu igru u obliku u kojem postoji u Srbiji. I to ne samo srpsku narodnu igru već sve narodne igre sa područja Srbije. To znači da se igra scenski mora obogatiti, oplemeniti, ali se karakterno ne sme unakaziti. Mi smo se okupili da bi se organizovali u struci, da napravimo stukovno uduženje koje će pokušati da se brine o tome, pošto država uglavnom o tome ne vodi računa, resurno Ministarstvo verovatno da nema vremena za to. Koliko ćemo u tome uspeti zavisi od toga koliko će toga naši članovi, a i oni koji to nisu, a vide interes u tome, budu zajedno radili na tome da zajedno očuvamo ono što se može očuvati.
*Recite nam nešto o planu rada za ovu godinu?
-Šta se tiče kratkoročnih ciljeva, važno je informisanosti sve članove udruženja o odluci da strukovno udruženje postane mesto dogovora kako će se narodna igra, pesma i muzika očuvati u onom obliku u kojem je nastala, prilagođavajući je sceni. Pored toga, danas je doneta odluka , da se pokuša stukovno uticati da se seminari organizuju u saglasju strukovnog udruženja sa muzičkom akademijom, kao izvođečem seminara, jer do sada nije postojao zajednički dogovor. Cilj je da se seminari valjano odrade, onako kako treba,  
po zakonima narodnih igara, narodne muzike, narodne izvorne pesme i sl.
*Prateći brojne manifestacije izvorne narodne igre, pesme i muzike, stekao sam utisak da je ona sve prisutnija u kulturnom životu Srbije, pogotovo mladih, i da ima veliku perspektivu, pogotovo što u školama nemamo zadovoljavajuće fizičko vaspitranje, pa željni aktivnosti, mladi se nalaze u folkloru. Kako vi to vidite?
-Nažalost, moje kolege, kada je u pitanju fizičko vaspitanje ne vode mnogo računa o tome kuda nam deca idu i zapravo je alternativa tome folklor, iako ja baš reč folklor ne volim mnogo, iako je to univerzalan pojam. Kod nas se na folklor gleda pežorativno. Kada se pomene folklor misli se na sve ono što je i kič i turbo folk i mi tu sigurno ne pripadamo. Mi pripadamo jednom masovnom pokretu koji okuplja veliki broj ljudi, posebo dece, koji imaju jednu vrstu fizičke aktivnosti koju nigde na drugom mestu nemaju. I upravo je to bio razlog da ljudi koji rade sa mladima okupimo u strukovnoj organizaciji i da odatle kanališemo, kako i gde će se sa mladim ljudima raditi, kako ćemo se protiv svega što nailazi boriti.
*Rekli ste da je jedan od osnovnih problema, iste kao i pre 45 godina , da nemamo dovoljno stručnih kadrova?
-To je najveći problem. Naša država se nikada ozbiljno nije bavila našom narodnom igrom i našom narodnom tradicijom i onda se došlo do toga da svako radi parcijalno, da svako radi u svom zaseoku kako misli da treba da radi. To je u edu, kada je u pitanju zaseok i njegova aktivnost, ali kada je u pitanju nacinalni interes onda moramo raditi na tome da postoje opšti okvir, jednak za sve. Moramo organizovati seminare, edukacije onih ljudi koji se time bave, kako bi znali kako i na koji način da to rade. Ne možemo sve prepustiti stihiji jer ćemo doći u poziciju, slobodan sam to da kažem, kao čovek koji 40 godina bavi ovim poslom, Nemačke, jedne Engleske, Belgije, koje bi dale bogatsvo da vrate svoju tradiciju. Danas ove zemlje nemaju tradiciju narodne igre jer su je izbrisali, nisu je zapisali niti ostavili tragove, ne samo narodne igre, nego i pesme. A mi sve to imamo, ali ne poštujemo, i naš zadatak, kao udurženja je da se izborimo da to bude poštovano i prenošeno u pisanom obliku, onima koji dolaze.
*Jedna od manjkavosti našeg društva je i što folklor nismo stavili na mesto koje zaslužuje. Mi nemamo ni jednu obrazovnu instituciju u kojoj se izučava folklor. Da li mislite da bi to trebalo uvesti, možda pri učiteljskom fakultetu ili pedagoškoj akademiji?
-To bi moralo da se uvede. Nešto slično se radi naVisokoj školi strukovnihstudija za obrazovanje vaspitača u Kikindi, pana Filozofskom fakultetu postoji etnografski odsek, ali to niti je dovoljno niti je sveobuhvatno. Morao bi postojati visoki, akademski nivo izučavanje srpske narodne i ostalih igara na prostoru Srbije, u okviru učiteljskog, pedagoškog fakulteta, možda čak i Muzičke akademije, gde bi se otvorio poseban smer. Moramo ovu oblast kojom se bavimo podići na akademski nivo da bismo zaštitili ono što smo nasledili.
*Da li se razmišlja o animiranju odraslih putem narodne igre, pesme i muzike?
-Kako da ne. Mi ćemo nastojati da taj veteranski deo u našem Udurženju bude zastupljen u svim amaterskim kolektivnima da bi ti ljudi, kada prestanu aktivno da se bave, mogli da nastave da se druže, socijlano ponašaju i kada nikome nisu potrebni, i da tu nalaze i ostvaruju sebe u tom trećem dobu u kome se i ja nalazim, nađu sebe u vidu rekreacije, ali i druženja, pravilno usmerenog - rekao je gospodin Vojin Jovanović.
Narodna igra, muzika i pesma su prirodan, iskonski izraz, odgovor na uslove života celog  jednog naroda na određenom prostoru. Narodno nematerijalno stvaralaštvo ne poznaje polne, dobne i druge razlike jer su u njegovom kreiranju utkani životi svih njegovih pripadnika. Narodno stvaralaštvo je deo istorije, kulture, etnografije, socijalne antropologije jednog naroda, a narod je bogat onoliko koliko bogatu tradicuju ima.
Pa gde smo se mi u svemu tome izgubili? Možda u onom vremeu kada smo mislili da svega imamo mnogo i previše, i to zauvek. Možda je poslednji čas da se trznemo i našu narodnu igru, pesmu i muziku vratimo na mesto koje im pripada, jer bez njih neće biti ni nas.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
0 #4 branko 16-01-2016 01:00
Svaka cast na svemu recenom.
Citiraj
 
 
0 #3 Aleksandar 09-10-2014 20:15
STA RECI KAD JE SVE RECENO!
KAD FOLKLOR UDJE U OSNOVNE SKOLE, ALI KAO OBAVEZNI PREDMET , A NE FAKULTATIVNO, IZBORNO I SLICNO, MOZDA SE I NESTO PROMENI?!
MOZDA!
Citiraj
 
 
+4 #2 student etnokoreolog 01-05-2013 01:05
pogledajte malo snimke makedonske srednje skole za tradionalnu igru i pesmu,bugarske snimke,LADO pricam za region da vidite sta znaci ocuvanje tradicije....
Citiraj
 
 
+10 #1 Горан Денић - Денча 16-04-2013 11:36
Све речено је у реду недостаје само једна мала ситница а то је да нас ни медији не поштују јер се и "Шареница" искварила , а пустимо ујутру у 7 ХТВ1 и видећемо сваког јутра како наши пријатсељи поштују своје културно наслеђе . Мишљења сам да се сем на академски мора радити и на политички ниво, нико из свере политике не окреће главу ка проблемима српског фолклора а свои они кажу како су деца која су играла на неком (доста ретком) отварању неког објекта прелепо изгледају и да треба сачувати ту младост удаљену од порока модерног друштва .
Citiraj
 

Dodaj komentar