Sun02252018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Miroslav Kurjakov: Pro et Contra Futoškog kupusa

Miroslav Kurjakov: Pro et Contra Futoškog kupusa

  • PDF

Gradsko naselje, danas podeljeno na Stari i Novi Futog, sa bezmalo 29.000 stanovnika u kojem žive Srbi (85,8), Mađari (2%), Hrvati (1,6%) i dr., naseljavano je od pamtiveka. Plodna ravnica na levoj obali velike reke, oduvek je bilo pogodno mesto za život.
Ovde je istorija pisana vrlo dinamično, počev od prvih pisanih tragova XI i XII veka, a verovatno i ranije. U XII veku je na Dunavu bio veliki pristan preko kojeg se odvijala živa trgovina.

Naseljavanje Futoga intenzivirano je sa dolaskom Turaka na Balkan. I pre Velike seobe srpski živalj ispod Save i Dunava se povlačio pred Turcima upravo u Futog, koji je bio poznato vašarsko mesto, te kao takvo blagodarno za trgovce i zanatlije.
-To se najbolje vidi po pravoslavnom hramu “Sveti Vrači Kozma i Damjan” iz 1776. godine, koje nije ni ktitorsko ni zadužbinko zdanje, nego su ga podigli meštani. Interesanto je da je veći od Saborne crkve i u Beogradu i Novom Sadu, pa bi se usudio da kažem, jednako bogato ukrašene i ikonopisane. Ti, koji su Velikim seobama došli ovde, došli su na gotovo. Arsenije III Čarnojević je godinu dana proveo u Futogu, pa je tek onda otišao za Sentandreju. Isto tako i mošti Cara Lazara su bile sakrivene u njoj, u vreme kada je ovo bila tuđa država (Austrougrarska) - kaže Miroslav Kurjakov, potomak porodice sa najstarijim poljoprivrednim gazdinstvom u Futogu.
Usmenim putem sačuvana je tradicija ove porodica u ovom mestu duga preko 500 godina (sa očeve strane), ali pisana potvrda nađena je tek posle revolucionarne 1848/9. godine, za vreme koje su svi dokumenti spaljeni, počev od crkvenih, opštinskih, ličnih.
Vrhunac ekonomskog prosperiteta Futog je doživeo pre Drugog svetskog rata. Bio je vrlo razvijeno mesto mešovitog stanovništava: 50% su bili Nemci, 40% Srbi, a 10% činile su ostale nacije. Do 1957. godine Futog je bio opštinsko mesto. Od ukidanja opštine, Futog ima tendenciju pada, pre svega ekonomskog pa onda i sveg ostalog.
Što se tiče poljoprivrede, posleratne godine su bile teške i futoški paori su počeli da se dižu tek krajem 60-tih, početkom 70-tih godina, pre svega sa povrćem, kupusom, krompirom, paprikom itd.
Ali u prefiksu Futoga uvek se nekako podvlačio kupus.
Početkom XV veka ove krajeve naseljava oko 200.000 Srba i jedan deo se ovde i zadržava. Turski zapisi iz vremena kada su vladali ovim prostorima (1528/9-1686/7) govore o tome da se ovde gajilo, pored kudelje i jako puno kupusa. Povlačenjem Turaka dolazi do ekspanzije i širenja mesta Futog, koji početkom XVII veka dobija status varoši u Ausrtougarskoj monarhiji, u kojem su se održavale čak i sednice ugarskog parlamenta.
Naseljavanjem Nemaca početkom XVIII veka, dolazi do modernizacije proizvodnje povrća u ovim krajevima, pre svega krompira i kupusa. Futoški paori učili su o naprednoj zemljoradnji i povrtarstvu, pre svega od Nemaca, poznatih proizvođača kupusa u Alzasu i Loreni, koji su između 1722-27. godine naselili ove krajeve. Oni su doneli moderniju tehnologiju proizvodnje, ali ne i seme Futoškog kupusa, kojeg su zatekli ovde, što je bio jedan od razloga njihovog naseljavanja, pošto je Dunavom Futošku kupus stizao i u „gornje krajeve“ toka Dunava, za čiji uzgoj u Futogu i okolini postoje dobri uslovi. Postoji zapis da je dnevno i po deset carskih brodova sa pristaništa u Futogu, išlo put Pešte i Beča. Osim povrća, oni su intenzivirali poizvodnju žitarica, lana, kudelje, svilene bube i naravno ratarskih kultura, pšenice, kukuruza, ječma.
Porodica Kurjakov je u XVIII veku izgradila zavidan ugled na proizvodnji povrća.
-Moj deda, Milivoj Kurjakov je između dva rata radio 50-60 jutara zemlje. Obrađivao je zemlju sa volovima, a njegov sin, moj otac je krajem 50-tih godina počeo da gaji krompir, i po tome je bio poznat. Ali, to nije bio futoški krompir, kako se tada zvao već neka američka sorta koja je početkom XX veka donešena iz Amerike.
Godine 1991-2. mi smo bili najveći proizvođači lekovitog i začinskog bilja, koje smo izvozili pre svega u Sloveniju, kasnije i Nemačku. Celokupna proizvodnja odlazila je u inostranstvo, iz razloga što smo išli na kvalitet, a ne na kvantitet. To je podrazumevalo prirodno sušenje, ručnu doradu, puno manuelnog rada, ali i obezbeđeno tržište. Kada su došla ta luda vremena, sve su odnela.
Trenutno nemam puno zemlje, nekih 7,5 jutara: 5 jutara u arendi a 2,5 u sklopu salaša. Možda ću se vratiti poljoprivredi, iako sam se zarekao da neću.
Mada sam optimista u životu, mislim da će samo krupni proizvođači, koji rade na više stotina hektara moći da opstanu, a mali, jako teško - kaže gospodin Kurjakov.
Što se tiče Futoškog kupusa, da li će vredni Futožani preko njega uspeti da povrate nekadašnji ugled ovom mestu, gospodin Kurjakov je skeptičan, jer Futoški kupus je po kvalitetu sigurno jedna od najboljih sorti na svetu, ali dovodi se u pitanje sam prinos i genetski potencijal, koji više nije tako čist. Gro Futožana uzgaja hibride, zbog toga što garantuju veći i sigurniji prinos, manje troškove itd.
Međutim, viševekovnu tradiciju gajenja Futoškog kupusa niko nema pravo i ne sme da zapostavi. Zato postoje oni, pre svega predstavnici Udruženja „Futoški kupus“, koji se, u surovoj borbi kvantiteta nad kvalitetom, trude da ga ne samo zaštite i promovišu, već da motivišu proizvođače, Futožane, da istraju u proizvodnji jedinstvenog Futoškog kupusa.
-Neki ljudi su u proizvodnji Futoškog kupusa videli svoju šansu i mislim da ćemo mi svi jednog dana morati da se vratimo tradiciji i korenima da bi bili zdravi i da bi opstali - zaključio je gospodin Miroljub Janković, proizvođač i vetreni zagovornik gajenja Futoškog kupusa.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar