Wed02212018

Poslednja izmena:09:19:02 AM

Back HRANA I PIĆE VINO Mali, ali vredan jubilej magazina Vino&Fino

Mali, ali vredan jubilej magazina Vino&Fino

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 3
  • Sledeća

Igora Lukovića glavnog i odgovornog urednika magazna Vino&Fino - specijalizovanog magazina za vinsku i gastro kulturu, ili kako voli da kaže - Magazina za“Vino i fino”, zatekli smo na proslavi objedinjenih jubileja: dvogodinjice ideje o pokretanju specijaliovanog magazina koji će se baviti vinom, sredinom decembra jedne i izlaska prvog broja, februara naredne godine, i posle dve godine izlaska njegovog desetog broja.

*Kada se za neki magazin kaže da je prošao tri broja, već se smatra da je uspeo. Vi obeležavete dvogodišnjicu postojanja i deseti broj magazina. -Ovo je proslava jednog malog jubileja usko specijalizovanog magazina kojeg nema u slobodnoj prodaji, i to još u ova, nazovimo ih, teška vremena. Vino&Fino je magazin koji se bavi vinom i srodnim, a finim stvarima, hranom pre svega i iz tog razloga smo rešili da i taj ceo broj posvetimo internim top listama, 10 najboljih vina Srbije, belih, crvenih, najboljih restorana, što je, videlo se na toj proslavi, naišlo na dobar odjek. Mi smo ponosni što smo okupili sve te ljude u tolikom broju, što smo uspeli da izvršimo uticaj i naznačimo najvažnije „vinske face“ u zemlji.

*Da li to znači da ste zadovoljni komunikacijom sa vinarima? -U suštini da. Mi možda i dalje imamo šumove u komunikaciji i to će ostati tako jer smo od početka zacrtali da ne budemo reklamni katalog, nego da zadržimo princip da svaka tema koja se nađe u našem magazinu, mora da pređe neki informativni prag da bi bila interesantna čitaocu i da bude ne kritička u lošem smislu, već nezavisna i potpuno autorska. Razni ljudi različito tumače razne stvari, pa se nekada ocene degustacije i mišljenje dato u kolumni ne dopadaju svakome, ali mislim da su svi na kraju shvatili da smo dobronamerni i da se trudimo da radimo na razvoju vinske kulture, što je svima od koristi.

*Obišli ste većinu vinarija u Srbiji, kakvi su vaši utusci posle tog generalnog pregleda? -Ja sam u priči sa vinom od 2004. godine. Bavio sam se sa njim na razne načine, nekada trgovao, a sada na sreću radim neke druge stvari i sve to pratim godinama unazad. Mislim da je s obzirom na ekonomsku situaciju, vinarstvo jedna od retkih privrednih grana koja je doživela i doživljava procvat, širi se i ide napred. Vina je sve više i vina su, što je najvažnije, sve bolja. Vinarije su sve modernije, enolozi sve obrazvaniji, kao i sami vinari, i to je put da zauzmemo mesto na vinskoj mapi sveta koje nam pripada, a trenutno nas tamo nema.

*Šta je presudno kada birate temu broja? -Do sada su tema broja uvek bile vezane za određene rejone. Tako smo obradili svaki rerejon ne uvek po zvaničnoj rejonizaciji Ministarstva poljoprivrede, nego po logici stvari. Kada smo otišli u Suboticu nismo se bavili samo Subotičko-horgoškim vinogorjem nego smo pisali i o jednom kraju Telečke, i o Čoki itd. Rejoni su uvek oni koji nam nose broj, s tim da smo par puta napravili presedan, kao i u jedanaestom broju, koji izlazi krajem januara sa temom - autentična vina.

*Koji je najbolji način da jedan konzument oseti vino? -Informisanost i radoznalost kao i pravo mesto gde se vino proba. To su ili vinarije, privatne kuće ili ugostiteljski objekti, pošto se sve više otvaraju wine barovi ili wine friendly, kafići-restorani prijateljski nastrojeni prema vinu, gde se može probati dosta kvalitetnih vina na čašu i gde ima neko da vam ispriča priču o tome. To je put. Ja Sajmove volim, ali ih izbegavam za učenje o vinima jer na sajmu izgubite kriterijum, posle nekog vremena.

*Šta je potrebno vinarima da bi lakše doprli do konzumenata? -Ono što se poslednjih godina pokazalo, da se tržišta sama uređuju. Pojavila se konkurencija koja prodaje dobar kvalitet za malo manji novac nego što je to bilo ranijih godina. Niko još uvek ne ispada iz igre, ali to će se neminovno dogoditi. Našim vinarima fali još malo znanja i radoznalosti u tom smislu što ne možete biti vinar koji je u životu probao samo svoje i komšijino vino, pa onda o njima suditi, formirati im cenu itd. Morate da imate iskustvo drugog i drugačijeg u smislu drugog regiona, druge zemlje, proizvođača, stila vina, druge sorte i sa svim tim znanjima da sudite o sebi i da sebe pozicionirate na tržištu. Fali im naravno jača podrška države i novac koji bi od države morao malo više da uđe u vinogradarstvo i vinarstvo i da pomogne tu granu.

*Šta vas čini zadovoljnim u ovom poslu? -Ljudi.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar