Fri02232018

Poslednja izmena:11:00:09 AM

Back REPORTAŽE NAJAVA Srpski osmerac na XXII Zimskim Olimpijskim igrama u Sočiju

Srpski osmerac na XXII Zimskim Olimpijskim igrama u Sočiju

  • PDF

Reprezentativci Srbije su otputovali na XXII Zimske Olimpijske igre koje će se od 7. do 23.februara odražati u ruskom gradu Sočiju, na obali Crnog mora. Boje Srbije će braniti osam predstavnika u pet sportova: Nevena Ignjatović (osvajačica zlatne medalje na Univerzijadi u Trentinu u decembar 2013.godini) i Marko Vukićević (alpsko skijanje), Ivana Kovačević, Rejhan Šmrković i Milanko Petrović (nordijsko trčanje i bijatlon), Nina Micić (snoubord), Vuk Rađenović i Aleksandar Bundalo (bob dvosed ).

Od njih se ne očekuje čudo, već da na dostojanstven način reprezentuju našu zemlju, mada iznenađenja nisu isključena. Na svečanom otvaranju zastavu Srbije nosiće bijatlonac Milanko Petrović, osvajač dve zlatne i jedne bronzane medalje na Zimskoj Univerzijadi u Trentinu, koju mu je predala olimpijska šampionka u tekvondou iz Londona Milica Mandić. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić otputovaće u četvrtak, 6. februara, u Soči, gde će prisustvovati otvaranju Zimskih Olimpijskih igara i podizanju zastave Srbije u Olimpijskom selu. Srbija je sa 10 predstavnika debitovala na ZOI u Vankuveru 2010. godine, po mnogima najbolje organizovanim Zimskim igrama ikada, impresivnim pre svega zbog punih tribina i olimpijskog duha u javnosti. Uz Srbiju, na ZOI 2010. prvi put su se pojavili i Crna Gora Kajmanska ostrva, Kolumbija, Gana, Pakistan i Peru, ukupno 85 nacija. Na Olimpijskim igrama u Sočiju učestvovaće ukupno 88 zemalja, a debitovaće Dominika, Malta, Paragvaj, Istočni Timor, Togo, Tonga, Zimbabve, uglavnom zemlje u kojima sneg retko pada ili ne pada nikada. Vizuelni identitet ovim igrama daće zec, polarni medved i snežni leopard zvanične maskote igara i simboli brzine, snage i retkosti, temeljnim vrednostima olimpizma i sporta, uopšte, sa kojima ove igre nastoje da se identifikuju. Prve ZOI održane su u najpoznatijem francuskom skijalištu Šamoniju 1924. godine. Baron Pjer de Kuberten, osnivač olimpijskog pokreta, bio je veliki protivnik Zimskih igara, smatrajući da se time krši osnovni postulat olimpizma – okupljanje svih sportista na istom mestu i u isto vreme. Zato je zvanični naziv takmičenja u Šamoniju bio Međunarodna nedelja zimskih sportova, ali u najavi Igara organizovanim četiri godine kasnije u švajcarskom Sent Moricu, navodi da se radi o Drugim olimpijskim igrama. U skladu sa Kubertenovim idejama takmičenje klizanja na ledu (četiri discipline) održano je na Letnjim igrama 1908. godine. Neke discipline zimskih sportova bile su uvrštene u program igara 1916. godine u Berlinu (koje nisu održane) i onih 1920. u Antverpenu. Već tada je predloženo osnivanje posebnih zimskih igara, ali je ta ideja minirana glasovima Skandinavaca koji su protežirali svoje "Nordijske igre". Zbog velikog uspeha takmičenja u Šamoniju, Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je 1925.godine odlučio da ustanovi posebne Zimske olimpijske igre, i da se sportska manifestacija u Šamoniju računa kao prva Zimska Olimpijada. Do 1992, i letnje i zimske Olimpijske igre održavane su iste godine, a onda je, MOK odlučio da ih "razdvoji". Zbog toga su sledeće Zimske Olimpijske igre održane već dve godine kasnije, 1994.godine u Lilehameru (Norveška).

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar