Sun02252018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Stana Nana Erdeljac iz Rivice

Stana Nana Erdeljac iz Rivice

  • PDF

Kada sam Rivičane pitala sa kim interesantnim iz njihovog sela bih mogla da popričam, listom su me uputili na Stanu Nanu Kišdobranski, udatu Erdeljac, iz sela Rivice, rođenu 9. avgusta 1937. godine. Pomislili biste, ništa čudno, dok je ne upoznate i dok vas ne osvoji svojim mladalačkim duhom pomešanim sa sposobnošću rasuđivanja jednog intelektualca. Bog ili genetika učinili su da su joj i fizički potencijali mlađi od realnih godina, pa sve ono što je mogla da uradi pre deset, dvadeset i više godina, može i danas.

-Kada pomislim da mi je bez tri osamdeset, to je za mene starac. A ja i sada potrčim niz i uz stepenice, idem redovno u prodavnicu. Onda pomislim – Bože, koliko ja imam godina, ako me neko vidi reći će „Baba Nana poludela pa trči“ – uz osmeh kaže moja sagovornica.
Domaćinstvo Erdeljac je usmereno na poljoprivredu. Svi njeni članovi se bave voćarstvom i vinogradarstvom, povrtarstvom i onim po čemu je ovaj kraj poznat- bostanom. I tako je odvajkada bilo.
Stana Erdeljac koju svi zovu Nana, jedna je od šest ćerki porodice Kišdobranski iz Rivice, rođena nekako u sredini (najstarija sestra rođena je 1927., najmlađa 1948. godine). Završila je sedmoljetku, četiti godine u Rivici i tri godine u Irigu. Kada je naredne godine uvedena osmogodišnja osnovna škola, taj jedan razred završio je ko je hteo, a među njima je bila i Nana. Dalje se nije školovala jer je bila rođena u porodici koja je za život zaraživla baveći se poljoprivredom. Pošto je otac bio bolešljiv, sestre su sve radile kako je koja stizala: i orale, drljale i sejale. Radilo se mnogo, a red se morao poštovati, pa je sačekala da se udaju prvo tri starije sestre. Udala se 23. aprila 1960. godine, u 23-oj godini, za Nikolu Erdeljca, kojeg je poznavala celog života, ali ga je prvi put poljubila tek kada se za njega udala. Jer, zabavljati se, pa čak i nasamo stajati sa momkom, bila je sramota za poštenu devojku. Nalazili su se na igrankama, ali posle završenog plesa svako je odlazio na svoju stranu.
Njen muž Nikola, ostao je siroče pošto su mu iste godine umrli prvo majka pa četiri meseca kasnije otac. Bio je najmlađe od četvoro dece. U vreme nesreće Nikoli je bilo pet, starijem bratu sedam, a bliznakinjama jedanaest godina. Njih četvoro dece ostalo je sa babom i dedom, neudatom tetkom i 14 jutara zemlje, koje je uz kuću Nikola uneo u brak, što je za to vreme bio solidan kapital. Dok je bio u vojsci udale su mu se obe sestre, i brat dobio posao trgovca u Malim Radincima, jer ga je baba dala u internat u Rumu pošto su bili siročadi, i završio je Trgovačku školu. U februaru je Nikola došao iz vojske, a u aprilu se oženio.
-Moja mama nije volela, govorila je: Udala se u pusto, prazno! Ali, mi smo bili složni i voleli smo se i jedno drugom ugađali. Ja sam pazila na njega k’o da je moje dete. Kada je on umro, 1995. godine, u 58-oj godini, a bio jak i vredan, to je za mene takav šok i udarac bio, da mi nije bilo dece ne znam kako bi prebolela - seća se Nana.
Nana je sa Nikolom rodila dvoje dece: sina Žiku i ćerku Dobrilu. Danas živi sa sinom, snajom i unucima, Nikolom (22) i Milošem (20), koji posle završene srednje škole hoće da ostane na selu. I ne zna da li je ta njegova odluka za radost ili žalost, jer Rivica je malo mesto u iriškoj opštini sa nešto preko 600 stanovnika, vinogradarski i bostandžijski kraj koji je do pre nekoliko godina tavorio bez velikog izgleda za napredak. Danas je zalaganjem nekih dobrih ljudi, Rivičana, to promenjeno, ali još uvek se dobro pamti gorak ukus siromaštva ovog do ne tako davno gotovo zaboravljenog naselja. Međutim, Nana voli svoje obaveze i svaki dan joj počinje kao i svakoj drugoj ženi na selu:
-Ustajem prva. Nisam ranoranilac, uveče mogu dugo da ostanem, ali ujutro zimi ustajem oko 7 sati. Volim da odgledam malo „Jutarnji program“ i kako ustanem uzimam muzilicu i sudove. Ustaje i Žika, pa ja čistim štalu, on ide po obrok, ja perem krave, muzem ih (sada imaju 3 muzne i dve steone krave i 2 teleta, 10 junadi, 3 krmače od kojih je jedna neki dan pre našeg dolaska oprasila punu korpu prasića, ukupno 20; tri mrtva i 17 živih).
Kada se sin, snaja i unuci spreme na njivu, ona ide prvo kod svinja, pa živine, čisti ih i hrani.
-Slabo vole svi da idu u svinjak, jer kažu, smrdi. Njima smrdi, a meni miriše. Neko mora. Nije mi ni teško, ja to volim. Ne znam šta i kako ću živeti ako ne budem sve to mogla da radim, onda najbolje samo da umrem. A da budem tako stara, stara jesam vidim ja to po mojim borama, ali se ne osećam tako starom, i ono što je najvažnije, ja sve to poradim. Samo mi sto puta treba da se presvučem i obučem. Imam presvlaku za svinjak, tamo smrdi, ne mogu u tome musti. Onda obučem drugo u kojem muzem, onda se skidam da mleko sredim, uveče podlivam mleko i pravim sir, a ujutru snaja nosi na mlekaru. Kad sam sve namirila, onda za nas pet treba kuvati, šta ćemo jesti kad se vrate sa njive. Kada skuvam, volim da perem i veš na ruke, onako babački, jer kada je nešto fino to nije za mašinu. Ručak je kada se oni vrate sa njive. Do skora se radilo od sunca do sunca i kuvala sam za večeru, a sada za 3-4 sata. Posle ručka se sklonim, snaja pere sudove, a ja namirivam „donji dom“. Žika isto prska, šparta u vinogradu. Kada dospe da se bere paradajz, briše i ređa u gajbice, tada su angažovane i dodatne snage, i velika je gužva. Ali, ništa mi nije teško i svi se šale sa mnom, kao ne mogu da dođu kod mene i kažu: „Ti si stalno u štali“.
Stignem ja da gledam i televizor, žurim da pomuzem kravu i podlijem za sutra mleko do 7 sati, ako stignem. Ako ne, sve ostavim i odgledam „Slagalicu“, i onda se vratim i nastavim sa radom. A „Slagalicu“ obavezna pratim, ne propuštam, da ne zatupim.
U prijatnom društvu Nane Erdeljac može svašta lepog i korisnog da se čuje i nauči. Nismo je nazvali bakom jer ako to nije naša baka onda je to naziv za staricu, a ona to nije. Nismo je nazvali gospođom jer za sebe kaže da je jednostavna žena i da su je svi, od kad zna za sebe zvali samo Nana.
Voli da čita novine, sada malo ređe knjige, lepo se slaže sa decom, a najviše joj prija društvo unuka, koji joj često priznaju da sve zna. Nije sigurna šta je eliksir njene fizičke i mentalne vitalnosti, ali veruje da je to što sve voli, i ne može ništa da propusti.
I tako je LJUBAV kao reč, osećanje i element (čuveni peti element uz vodu, vazduh, zemlju i vatru), nadahnjuje i daje joj dostojanstvo i egzistencionalni smisao, našla je ono za čim drugi uzaludno celog života tragaju.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar