Wed02212018

Poslednja izmena:09:19:02 AM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Tamara Preradović: Ne želim više da ćutim

Tamara Preradović: Ne želim više da ćutim

  • PDF

Ne želim više da ćutim, niti da kinjim svoja osećanja... Ne želim više da se gušim u mulju mediokriteta pod izgovorom da su nam strpljenje i poniznost potrebni da iz njega izadjemo... Moja borba je neprestana i uvek iznova počinje sa dve najkraće reči ikada napisane, a nabijene smislom koji se potrošiti ne može – da ili ne.

Ponekad zatičem sebe kako gledam televiziju bez tona i dajem priliku samo slikama da se smenjuju. Smatram da slike pričaju dovoljno, sasvim dovoljno, a da koncept “hleba i igara” nikad ne zastareva. “La Parole”, “Vox” ili “Reč”, najmoćnije oruđe čovekovo, bezbroj puta pogrešno iskorišćeno, a previše loših misli u delo sprovedeno...
Lepe reči su izgubile svoj značaj. A u vremenu velike alavosti i sitnih duša, obično hoćemo više – tražimo dela. Umesto da se ceni senzualnost i melodija reči, nipodaštava se svaka moguća misao izgovorena ili na sasvim beznačajnom papiru napisana. Ipak, kažu: “Kakve su ti misli, takav ti je život”, a moje pitanje glasi – Da li su te misli odraz inteligencije, dobrih manira i vaspitanja ili pak nešto više?
Moje misli su pogledi koji su se svih ovih godina krili iza korica Andrićevih, Dučićevih , Bodlerovih knjiga... Misli koje su šetale od paragrafa do paragrafa i po praznom prostoru ispisivale reči koje će možda jednog dana postati i moja realnost. Radoznalost je ta koja je mamila da otkrijem duboko skrivenu zakonitost sopstvenog duha...i negde između ideologije i stvarnosti, ja sam pronašla sebe.
Međutim, istorija ponekad stane u sekundi, pa umesto evolucije, čoveka zahvati obrnuti proces. Dovoljna je samo jedna jedina reč. A možda to i život deli loše karte, pa nekada najmoćnije oruđe sada postaje oružje koje našu svest stavlja u margine. Nije lak život među moralnim patuljcima. Nije lako slušati uzvike negodovanja, a još teže gledati hipnotisana i začuđena lica na svaki pomen onoga što se nekad smatralo vrednim...
Na kraju, moje misli ostaju moja religija. Verujem da će mi misli pomoći, da će me reči spasiti, i da će neko razumeti...
I jos nešto...nadam se da ponekad umete i da ćutite. Volela bih da sam samo to oduvek znala. O greškama neki drugi put. Vreme je da se krene dalje. Sada znam.
Tamara Preradović, student IV godine Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar