Sat02242018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back PRIVREDA INSTITUCIJE Ratko Filipović: Naša šansa je u vrednim ljudima

Ratko Filipović: Naša šansa je u vrednim ljudima

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 6
  • Sledeća

Privredna komora Vojvodine ima dugu tradiciju, ali komorstvo je na ovim prostorima još starije. Ovih 95 godina je godina od kada je u okviru Kraljevine SHS organizovana Privredna komora Vojvodina, ali tradicija komorstva potiče iz austro-ugarskog perioda i ta tradicija u Vojvodini je jednaka tradiciji komorskog organizovanja u Evropi.

I upravo ta veza i taj odnos povezivanja privrednika Vojvodine sa Evropom tj. sa EU desila se potpisivanjem protokola o saradnji Privredne komore Vojvodine sa Fondom „Evropski poslovi“, 24. aprila, u Novom Sadu. Predsednik Privredne komore Vojvodine, gospodin Ratko Filipović, je tom prilikom rekao:
-Povezivanje sa EU je danas jako bitno za naše privrednike jer privreda Vojvodine je izvozno orijentisana, a mi znamo da je bez izvoza neodrživa i privreda i ekonomska pozicija države, koja je orijentisana na EU. Čak 66% vojvođanskog izvoza je u zemlje EU i mi imamo priliku da kroz različite fondove EU koji se plasiraju u proizvodnju, sada prvi put ostvarjumeo te uslove, možemo unaprediti našu privredu, pre svega mala i srednja preduzeća (to možemo čitati kao domaću privredu), unaprediti je i omogućiti joj da bude snažnija i konkurentnija na tržištu EU. To je ono zbog čega je danas napravljen protokol o saradnji sa Fondom „Evropki poslovi“, da edukujemo, da stvorimo bazu edukovanih ljudi u našoj privredi, da mogu da se prihvate posla, i da mogu da startuju na fondove EU.
*Kako ste zadovoljni saradnjom sa privredom, sa firmama i institucijama?
-Danas su teška vremena za našu privredu i nije pitanje kako sam ja zadovoljan već je mnogo važnije kako su privrednici zadovoljni. Tu ima različitih prilaza, viđenja, nivoa zadovoljstva, odnosno nezadovoljstva, ali u celini gledano, danas u novoustanovljenom komorskom sistemu po principu dobrovoljnog članstva, u Vojvodini je visok stepen održivog članstva. Ljudi ostaju dobrovoljno, firme ostaju članovi, i to pokazuje da je tradicija koja je ugrađena u komoru Vojvodine nešto što se prepoznaje i od čega se očekuje da bude od pomoći privrednicima i ubuduće. Ovo pitanje odnosa sa Fondom i olakšavanje startovanja na fondove EU treba još više da privuče privrednike da nađu realnog ekonomskog interesa da budu članovi Privredne komore i da tu traže rešenja za sebe.
*Šta sve Privredna komora Vojvodine čini za svoje članove?
-Pored neposrednog kontakta koje privrednici mogu da ostvare uz posredstvo Privredne komore sa Vladom Vojvodine i Srbije, sa raznim fondovima kojima te Vlade raspolažu, možemo da ih povežemo i sa fondovima EU, sa svim institucijama koje njima mogu biti edukativne, koje mogu podići njihov nivo. Možemo ih organizovati i organizujemo ih po principima njihovog privređivanja, da zajednički rešavaju svoje zajedničke probleme. Jer, kada su razbijeni, kada je svako za sebe, onda mnogo teže mogu rešiti probleme nego kada su organizovani,
*Da li su privrednici postali svesni potrebe udruživanja?
-Svest o potrebi udruživanja se stiče. Ta svest nije mitska, ona raste, mi tu svest u društvu imamo, a poverenje u organizacije raste i pada, i tu smo podjednako krivi, i oni koji se udružuju i mi koji administriramo kao neke institucije te organizacije. Vrlo često ne odgovorimo svom zadatku, ne dajemo dovoljno razloga privrednicima da budu članovi nečeg, odnosno nedovoljna je realizacija njihovih interesa. To ne znači da je njima opala svest, ako im je opalo poverenje u mene ili instituciju koju ja predstavljam. Zbog toga mi kao Komora Vojvodine smatramo da je princip dobrovoljnog članstva u komorskom sistemu omogućio Privrednim komorama danas da se ravnopravno sa svim oblicima udurživanja na tržištima bore i dokazuju da su kao oblik udruživanja snažni i jaki. Bez ikakve prinude, samo na bazi interesa i po principima „imam ili nemam koristi“. Ni jedan drugi razlog ne vodi privrednika ka udruživanjima. Opšta svest neće dovesti do rezulata. Ja mislim da opšta svest postoji, posebno u Vojvodini, ali ako konkretno jedan privrednik ne vidi da ima benefita od toga što će biti član nekog udruženja, u ovom slučaju Privredne komore, on neće biti i ne treba da bude.
*Koja je grupacija u okviru Privredne komore najaktivnija?
-To ne mogu reći jer to zavisi od prirode grupacije, ali svi pokazuju puno aktivnosti i saobraćaj i metalci, i poljoprivreda, uključujući prehrambenu industriju i tekstilna industrija. Danas industrija u Vojvodini nema veliku snagu, ali ima jako veliki broj malih preduzeća i veoma je živa, ljudi se aktivno bore za život i to je jedna od grupacija koja je izuzetno aktivna u Privrednoj komori. Daleko ekonomski najsnažnije su grupacije poljoprivredno-prehrambene idustrije, hemijske industrije itd, koje su dobrim delom velika preduzeća, ali i tekstilne industrije, koja je veoma agilna i aktivna, iako su u pitanju mala preduzeća.
*Svi govore kako su poljoprivreda i hrana naša šansa. Šta Privedna komora može da uradi i unapredi u toj oblasti?
- Šansa je u vrednim ljudima, a poljoprivreda je naša šansa jer imamo apsolutne prirodne preduslove za kvalitetnu agrarnu proizvodnju i proizvodnju hrane u celini. Razvoj poljoprivrede najvećim delom zavisi od nas, od naših poljoprivrednika i proljoprivrednih organizacija i prehrambene industrije. Privredna komora tu pomaže u smislu organizovanog jačanja tih grupacija i njihovog pozicioniranja u odnosu na državu, jer one u visokom stepenu zavise od ekonomskih mera države. Dobro organizovane u komorskom sistemu mogu da vrše snažniji uticaj na državu nego pojedinačno. Očekujemo da ćemo kroz fondove EU moći da im pomognemo i neposredno u pojedinčanom smislu, da se svaka konkurentnija uhvati nekog pojedinačnog dela i probije na specifična tržišta. Objektivno gledano, mi im kao komorski sistem otvaramo puteve u okvirima CEFTA udruženja, jer su nam tu najsnažnije veze. Npr. mi kao Privredna komora Vojvodine aktivno radimo na otvaranju poslovnih veza sa Albanijom, sa tržištem koje u visokom stepenu nije zastupljeno kao naše izvozno tržište, a može biti. Naše robe su tamo tražene, posebno agrarne i prehrambene. To je tržište koje naši privrednici ne poznaju dovoljno. Mi ćemo u narednom periodu, u saradnji sa Privrednom komorom Tirane i sa našim diplomatskim predstavništvom i našom ambasadom u Tirani, ostvariti poboljšanje tih naših kontakata kako bi našim privrednicima omogućili da na organizovan način mogu da nastupe na tom tržištu. Već sada planiramo da na Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu pozovemo Privrednu komoru Tirane da bude naš gost, zajedno sa grupom privrednika zainteresovanih za kupovinu naših prehrambenih proizvoda. Mi ćemo im ovde omogućiti sve potrebne kontakte i to će biti početak jedne nove saradnje u okviru CEFTA sporazuma.
*Ono što Prvredna komora već godina radi je ocena i procena, vrednovanje rada i truda svojih članova. Da li dodeljivanje godišnjih nagrada Komore doprinosi boljem poslovnom uspehu pojedinih kompanija?
-Bolju ocenu bi mogle da daju kompanije, dobitnice tih nagrada. Mislim da bi njihova ocena bila realnija, a i meni su njihove ocene pokazatelj šta treba i koliko je to što radimo uspešno. Pošto mi to tradicionalno organizujemo smatrmamo da je to dobro, i da je to zdravo, da treba praviti razliku između uspešnih i manje uspešnih, da to vuče napred. Po odnosu slavodobitnika, po ukupnoj atmosferi koja vlada, mogu da kažem da to izgleda potpuno dobar pravac. Verujem da ima i nezadovoljstava, da ima mišljenja da su i neki drugi zaslužili. To mene raduje. Daj Bože da je njih puno zaslužilo, a da smo manji broj nagradili. Ali, kod svakog tog vrednovanja, ne znači da ako kažemo da su ovi zaslužili ove godine priznanje, da su ostali loši. To je nešto što naši privrednici u potpunosti shvataju i mi ćemo se truditi da maksimalno zadržimo tradiciju. Po onome što ja mogu da primetim pri obilasku firmi, svuda sam video na počasnom mestu pored zlatnih medalja Novosadskog sajma, koji se visoko vrednuje, i priznanja Privredne komore Vojvodine, što za ovo priznanje godišnje, što za priznanje Privredne komore koje dodeljujemo za vreme sajma – Dobar dizajn, i moram da kažem da je to nešto što privrednici ističu kao njima bitno - zaključio je gospodin Ratko Filipović.


 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar