Sat02242018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back HRANA I PIĆE HRANA Prof. dr Zoran Keserović: Voćarstvo će i ove godine ostvariti suficit

Prof. dr Zoran Keserović: Voćarstvo će i ove godine ostvariti suficit

  • PDF

Prisustvo profesora Zorana Keserovića, istaknutog stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, na otvaranju Novosadskog sajma, novinari su iskoristili da saznaju njegovo mišljenje o tome koliko će trenutna situacija u Srbiji uticati na voćarsku proizvodnju. Tom prilikom, profesor Keserović je rekao da je ugrožen veći broj rejona, a posebno Kolubarski, Šumadijski, Podunavski i Zapadnomoravski.

-Moja je procena da će u Srbiji zbog poplava biti smanjen prinos od 90 do preko 100.000 tona. To je negde oko 90 miliona evra. Po mojoj proceni prinos će biti oko 1.350.000 i 1.400.000 tona, a prošle godine smo imali jednu rekordnu godinu sa 1.520.000 tona. Opet će voćarstvo biti jedna od grana poljoprivrede koja će ostvariti jedan značajan suficit. Sigurno da su najviše nastradale jagodaste vrste voće, jagoda i malina, ali imamo štete i kod drugih voćnih vrsta, usled napada štetočina i bolesti i problema, pogotovo kod koštičavih voćnih vrsta. Takođe smo primetili da kod trešnje imamo veliko osipanje plodova, da je smanjen prinos zbog velikih promena u temperaturi, od25 do 5°C, na koje je ova voćna vrsta najviše reagovala. Ali, bez obzira na sve i ova godina će biti rodna godina jer većina voćnih vrsta je dobro zametnula plodova i ima dobar rod. Savetujem proizvođačima da povedu računa oko zaštite od bolesti i štetočina.
U narodnom periodu republičke institucije treba da analiziraju celu situaciju, da se vidi da li je bilo nekih propusta u prošlosti i da li smo preventivno moglo nešto odraditi. U Srbiji se izdvaja 1% za odvodnjavanje, tj. navodnjavanje. Takođe, uništavaju se šume, kanali su prepuni otpada, što je sve uticalo da dođe do ovakvih posledica. Mislim da to što se desilo nije moralo da se desi, moglo do dođe do mnogo manjih šteta. Slično se dogodilo i 2010. godine kada su bile velike poplave. Dobro se sećam da sam se tog 6. maja 2010. godine zadesio u Novom Slankamenu i video da su svi kanali bili zatrpani granama upravo od orezanih voćaka. I to je bio jedan od razloga zašto je za 3-4 sata kompletno Novi Slankamen bio pod vodom. Ovo sada jeste bila elementarna nepogoda. Mislim da ne treba da se više prepustimo prirodi, dosta smo radili protiv prirode.
Profesor Keserović kaže da je situacija što se voćarske proizvodnje tiče, u Vojvodini daleko bolja u odnosu na centralnu Srbiju. Ima štete kod jagoda u ravničarskom delu zbog velikih količina padavina, pa će kod jagoda će doći do smanjenja roda, i trešnje, ali kod ostalih voćnih vrsta se očekuje dobar prinos, pogotovo kod jabuke i kruške, a postoje izgledi i za rekordni prinos kod kajsije, koji se ne pamti u Srbiji i Vojvodini.
-Na osnovu popisa iz 2012. godine, znamo da se od ukupno obradivih površina u Srbiji, navodnjava svega 11%. Pošto je u voćarstvu intenzivna proizvodnja, dobro je da u poslednje vreme novi zasadi podižu uz postavljannje sistema za navodnjavanje, da novi projekti idu sa novom tehnologijom. Više se ni jedan projekat ne radi dok se prvo ne uradi sistem za navodnjavanje i to bi trebalo da uradi država. Jedna Holandija izveze preko 70 milijardi evra i to zato što imaju regulisane sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanja. Promenili su strukturu proizvodnje, bave se intenzivnom proizvodnjom, voćarstvom, vinogradarstvom, proizvodnjom sadnog materijala, holtikulturnim biljem, intenzivnim stočarstvom. I mi ovde moramo da promenimo strukturu proizvodnje. Svi govore da je poljoprivreda strateška grana naše privrede, ali kada pogledate, u stvarnosti nije tako. Pogledajte kolika su izdvajanjima za poljoprivredu u odnosu na ukupni budžet, pogledajete koliko je na listama poslanika, seljaka, koji se bave samo proizvodnjom, koliko ih sedi u Skupštini. Postoji samo deklarativno izjašnjavanje da je poljoprivreda strateška grana. Učešće poljoprivrede u bruto iznosu trebalo bi da se poveća sa 10% na 18%, jer je poljoprivreda postala industrijska proizvodnja. Vidite kako jedna Holandija postala svetska sila kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja – izjavio je profesor dr Zoran Keserović.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar