Sat02242018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Dan Fracile: Šampionska titula dala je smisao svemu što smo radili

Dan Fracile: Šampionska titula dala je smisao svemu što smo radili

  • PDF

Novi Sad je, sa manje ili više uspeha u pojedinim periodima, oduvek bio sportski grad, ali je stoni tenis bio i ostao jedini koji je izmenio njegovu sliku. Zahvaljujući stonom tenisu, Novi Sad je 1981. godine dobio priliku da organizuje Svetsko prvenstvo u stonom tenisu, a time i priliku da izgradi velelepni sportski i poslovni centar „Vojvodina“.

Zasluge za to, pre svega idu članovima i rukovodstvu STK „Vojvodina“, naravno i rukovodstvu grada Novog Sada na čelu sa gradonačelnikom Jovanom Dejanovićem, naravno i podršci Novosađana, ali i cele ondašnje Jugoslavije. Šampionske titule su i pre i posle tog datuma, periodično stizale u Novi Sad, zahvaljujući pre svega posvećenim trenerima, poput Josipa Klira, Aleksandra Grujića, Slavka Ilića, Janoša Kubata, supružnika Čen iz Kine, te igrača kalibra jedne Tatjane Ječmenice i Radmile Stojšić ili Zorana Atanackovića i Slobodana Grujića i mnogih drugih.
Danas Novi Sad može da se pohvali da ima čak 4 kluba – „Novi Sad“, „Radnički“, „Panonija“ i Vojvodina, koji su se u ženskoj Saveznoj ligi plasirali baš ovim redosledom. Mlađi i ambiozniji klubovi, pretekli su nekadašnju perjanicu, „crveno-bele“ u ženskoj konkurenciji, a pitanje je dana kada će se to dogoditi i muškoj. I ako se pitate, otkud to, odgovor je više nego jednostavan – dogodio se spoj iskustva, mladosti, ambicije i odlučnosti svih članova STK „Novi Sad“ da uspeju. Pričati o ovom klubu je nemoguće, a da se ne spomenu baš svi koji su svojim aktivnostima doprineli da Srpska Atina ponovo bude stonoteniski lider, slobodno se može reći, čitavog regiona. Jedan u plejadi zaslužnih, svakako je mladi Dan Fracile, nekadašnji stonoteniser, sportski direktor kluba Stonoteniskog kluba „Novi Sad“, po profesiji sportski novinar u RTV Vojvodina, po zanimanju inženjer organizacionih nauka beogradskog FON-a, čovek čija je energija doprinela da u vrlo oštoj konkurenciji, ovaj klub prigrli šampionsku titulu i sada se sprema za Ligu Evrope, gde je čak postavljen za 11 nosioca, iu kome je zbog ranga igračica: Ane Žofie Fenjveši, Viktorijae Tružinski, Anđelije Ratić i Aleksandre Savić, već prošao u drugo kolo.
-Ova šampionska titula zaista dala je smisao svemu ono što smo radili, što ne znači da ne bi tako govorio, a da to nismo učinili. Biću iskren, mi smo devojkama rekli pre prvog meča, a pre početka finalne serije, da smo mi već pobednici samo iz razloga iz njihovog odnosa prema obavezama i zbog toga što su prepoznale da svako u klubu, u domenu svog radnog vremena i mogućnosti, zaista doprinosi. Naprimer, u domenu zdravstva tu naš doktor Ljubić daje maksimum koji je volonter. O treneru Đorđu Bošnjakoviću da i ne govorim, predsedniku Sreti Kačaru, gospodinu Zoranu Vučeviću, Slobodanu Sremčevu, Stevanu Bojiću i mnogim drugim. Svi smo mi u klubu zaista volonteri. Za starije ljude u klubu, bivše sportiste, to je lična satisfakcija, a za nas mlađe to je prilika da ispunimo svoje ambicije, ali i da uz njih učimo i da ne pravimo velike greške, na koje kao mladi ljudi, ipak, imamo pravo.
*Evidentno je da ste u marketinškom delu mnogo toga uradili, a to je upravo ono što je nedostajalo stonom tenisu Novog Sada i Vojvodine. Čini se da ste agresivnijom i intenzivnijom kampanjom, doprli do mnogih ušiju, ali i do titule.
-Mi smo istražili tržište, koje sve manje pokazuje interesovanja za sport uopšte. Gde god se okrenete primetićete da se rekreacijom bave prvenstveno ljudi srednjeg i starijeg doba. Praktično, nova generacija dece će dolaziti od onih koji se slabo bave sportom. A koliko vidim u okruženju mnogo se ulaže u tzv. sportove sa reketom - badminton, skvoš, pa i tenis, stoni tenis, iz razloga što je to pristupčnije za individualca, za jednog ili dvojicu rekreativaca, a sve manje u kolektivne sportove. Jasno je da ne mogu sva deca biti dobri košarkaši, fudbaleri, rukometaši.. Zato smo mi pokrenuli akciju „Vratimo stoni tenis u škole“. Pre nego što smo krenuli, napravili istraživanje prema kojem smo videli da gotovo sve škole imaju stonoteniske stolove, a ne koriste ih. Stoga smo pokrenuli inicijativu da uvedemo stoni tenis kao obaveznu školsku aktivnost i u tome uspeli. Tako sada to već postoji u nastavnom planu, a jedan od tih izbornih predmeta je i stoni tenis, tradicionalni sport za ovaj region, za ovo područje. Pokazali smo da je svako od čak 27 manjih mesta i opština u Vojvodini, imalo bar jednog igrača ili igračicu koji su igrali najviši rang u stonom tenisu, po čemu je verovatno stoni tenis i jedinstven. Pokazali smo, takođe, da je školski sport bitan za psihofizički razvoj dece, i da bi mogao biti ponovo.
Sledeći potez koji smo povukli je da smo doveli u klub igračice koje su upisale drugi razred srednje škole i kada smo već morali da biramo igrače sa strane, a morali smo, jer u urbanim sredinama kao što je Novi Sad se slabo radi, posebno u stonom tenisu, i nismo želeli da dočekamo da one dođu na fakultet, već dok mi možemo koliko toliko da utičemo na njihov psihofizički razvoj u smislu nekog njihovog odnosa prema obavezama da to i učinimo. Pažljivo smo birali koga dovodimo u klub, i smatram da su one to prepoznale, jer su od pravih roditelja, iz prave kuće, iz prave porodice, u nastojanju da ih pretvaramo u idole dece sa kojom radimo, koja bi trebala jednog dana da ih naslede.
*Problem stonog tenisa je i publika, a vi ste uspeli da je vratite u sale?!?
-Od pre tri godine imamo akciju „Vratimo publiku u salu“. Svim zainteresovanim smo što usmenim, što putem društvenih mreža i našeg portala poručili - da je ulaz na sva takmičenja besplatan, da svakog gledaoca očekuje osveženje na njegovom sedištu, kao i da posle treće partije koristimo pravo od 10 minuta i bacanjem, malo simbolično, loptica u publiku, onaj ko ih uhvati, dobija prigodne nagrade kao što je vaučer za besplatno šišanje, teretanu, poklon knjige, večera za dvoje u restoranu, nagradu sponzora i donatora našeg kluba. Oni zauzvrat dobijaju priliku da podele neki svoj flajer, da sebe izreklamiraju, da dobiju nove korisnike, i pritom nastojimo da sve povezujemo, postanemo prijatelji na društvenim mrežama, da čestitamo rođendane, slave i da na taj način širimo našu stonotenisku porodicu. Mi smo tu dosta uradili, ali taj sistem još nije u potpunosti zaživeo, jer se samo tim poslom stalno mora baviti bar jedan čovek. Iako sve radimo na volonterskoj osnovi, mi smo iz godine u godinu dizali nivo profesionalnosti. Sada imamo sekretara koji je bio ili je još u radnom odnosu, a malo je klubova, a da nije u pitanju košarka ili fudbal, da uopšte imaju profesionalno angažovanog čoveka. Mi želimo da imao i profesionalnog trenera koji će se baviti samo time, pa ako ga ne nađemo u Novom Sadu, Srbiji, dovešćemo ga iz inostranstva, i nije tajna da pregovaramo sa nekim trenerima iz inostranstva, jer trener je najznačajniji u klubu.
Takođe, organizovali smo i akciju „Pred igra mališana“ u koju smo uključili mališane od 5-6 godina da odigraju jedan set uoči zvaničnog meča, gde ih predstavljamo i onda oni ostanu i gledaju taj meč. Deca, članovi kluba su uslovno u obavezi da dolaze na mečeve, koje najvljujemo na društvenim mrežama, na sajtu, kao i našim sponzorima. Verujem da smo medijski privlačni, i da će doći vreme za one koji žele da promovišu svoje proizvode, posebno ako su dobri za zdravlje, za neke delatnosti. Imamo više kanala rekalmiranja, što zvučnog, između time out-a, što putem ringova, što putem njihovih proizvoda koje promotivno stavljaju u promet za vreme takmičenja.
*Jedna od vaših akcija je i stonoteniski kamp u Sirogojnu. Recite nešto o tome?
-Stonoteniski kamp u Sirogojnu za našu decu organizujemo zahvaljujemo gradu Novom Sadu, koji je je za tu priliku obezbedio prevoz, a na pripremama koje je vodio trener Đorđe Bošnjaković, bili su i seniorski reprezentativci Srbije, braća Borčić, Subotić, Crepulja, sa kojima su mališani mogli da treniraju i sparinguju. I ovi mladi momci su pristali da volontiraju tu, jer prepoznaju želju dece da nešto nauče i postanu pravi sportisti, baš kao što su to i oni postali.
Rtakođe, radimo i sa decom ometenom u razvoju u Domu u Veterniku, gde imamo stonotenisku sekciju, koja ima treninge utorkom i četvrtkom u našem centru u STK „Pardon“, u Novom Sadu. Oni su toliko napredovali da su u Zagrebu, na Svetskom prvenstvu za decu ometenu u razvoju, uzeli su nekoliko pehara. Mi smo pomogli praktično u formiranju novog udruženja „Hendi Veternik“, sa sedištem u Veterniku, gde ćemo da pomognemo u organizaciji, kada je reč o stonom tenisu.
U okviru Dečje nedelje u oktobru, oganizujemo jedan javni čas stonog tenisa, i promovišemo naš klub, gde napravimo meč između reprezentacije osnovne i srednje škole dr Milan Petrović, i reprezentacije dece iz Doma u Veterniku. Tu su nam promoteri bili Borislava Perić i Mitar Palikuća koji su dan pre toga osvojili zlato na Evropskom prvenstvu u oktobru prošle godine.
Siguran sam da sam mnoge akcije zaobravio, kao npr. Baby EXIT, gde uzimamo učešće, kao i Dan zaštite zdravlja studenata, kada iznosimo stolove, delimo besplatno vaučere po gradu za studente. Nama je bitno da nam katalizatori budu i studenti, jer ti studenti su budući roditelji, oni koji treba novoj generaciji da vrate svest o tome koliko je stoni tenis interesantan. Svi mi, pojedinci, klubovi, moramo zajedno da radimo na tome da u sport uključimo što više dece, kako bi imali ne samo uspešne sportiste, već i dobre, vredne ljude – zaključio je Dan Fracile.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar