Sun02252018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Nada Marinkov o vrednim ženama Kumana

Nada Marinkov o vrednim ženama Kumana

  • PDF

Kumane, selo u novobečejskoj opštini, u kojem živi preko 3.000 stanovnika, čije ime potiče od nomadskog azijskog naroda tatarskog porekla, koje je na ove prostore prodrlo u XI veku, u kojem je živeo čuveni glumac Laza Telečki, član SNP u Novom Sadu, a čije ime nosi najposećenija novosadska ulica noću, prepuna kafića, kako dolikuje jednom boemu.

Na obali reke Tise, nedaleko od Kumana, nalazi se 300 godina star hrast lužnjak, najlepši primerak ove vrste u Vojvodini. Nedaleko od ovog mesta je i Banja Rusanda, poznata po lekovitom blatu koje se izvlači iz istoimenog jezera, kao i ostaci srednjovekovne romaničke crkve Arača, koja je 1948. godine stavljena pod zaštitu kao kulturno dobro.
Međutim, ovde se nalazi i Udruženje žena Kumana, osnovano 15. decembra 2002. godine, koje trenutno broji tridesetak članica. One se dva puta nedeljno okupljaju u prostorijama Udruženja, jednom radi dogovora i planiranja o tome šta će raditi i gde će nastupati, a drugi put kako bi radile, razmenjivale iskustva o novim mustrama, krojevima, idejama… Od jedne prostorije napravile su i Etno sobu, stalnu postavku sa najstarijim i najvrednijim radovima i starim vezovima.
Nada Marinkov, predsednica ovog Udruženja od samog njegovog osnivanja, kaže da žene Kumana redovno učestvuju na svim manifestacijama u novobečejskoj opštini, a Gospojinu ne propuštaju. Sa svojim radovima nastupaju i u drugim krajevima Vojvodine, pa i Srbije, u Buzetu (Istra, Hrvatska), Knjaževcu, Kruševcu, gde god ih Turistička organizacija Novi Bečeje pozove da predstave njihovu opštinu i pokažu šta vredne žene sve mogu i znaju da urade. A znaju mnogo.
Ove godine su se na Gospojini 2014 predstavile svojim ručnim radovima. Svako ko je prošao pored njihovog štanda zastao je i pogledao, neko je nešto i kupio. Iznele su one puno veza, hekleraja, šivenih stvari, pa nije ni čudo ako se neko ne snađe u svemu tome.
Gospođa Marinkov kaže da žene Kumana ne prezaju ni od kakvog posla. Tu su ako treba da promovišu bilo kakav ručni rad, i zato se spravom nazivaju čuvarima svoje baštine, one koje su nasledile od svojih majki, ove od svojih, i tako u nazad, u nedogled.
Kada se za to ukaže potreba, žene Kumana se uključuju i u rad mesne Osnovne škole “Stančić Milan Uča”, da poduče decu. Deca takođe u okviru nastave posećuju Etno sobu, kako bi nešto novo naučila o starim rukotvorinama.
Tu su ako treba nešto skuvati, umesiti kakvu gibanicu, štrudlu, neki vojvođanski specijalitet, koji u Banatu, pa još ako ih umese Banaćanke, ima takav ukus i miris, i nigde više.
Žene Kumana su tu ako treba urediti zelene površine u svom mestu, zasaditi cveće, okrečiti stabla, urediti žardinjere, počistiti, svoje okruženje učiniti lepšim.
Nada Marinkov takođe podvlači da su manifestacije tipa Gospojine, od velikog značaja za udruženja žena širom Srbije. Manifestacije pružaju priliku da se širi auditorijum upozna sa starim zanatima, da evocira uspomene na kuvarice, češljare i druge zaboravljene predmete, koji su, još pre samo pola veka, činile obavezan dekor svake kuće. A vrednim ženama, čije je ovo ruku delo, čini posebno zadovoljstvo da izlažu i pokažu svoja umeća, da se druže i ponešto materijalizuju.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
0 #1 Smiljka 29-08-2017 07:59
Bravo za vredne žene Kumana! Koje su uvek spremne da pokažu svima šta znaju i umeju te tako pokazuju kakav je to vredan i sposoban narod koji živi u Kumane! Pozdrav svim stanovnicima Kumana a posebno divnim ženama,zbog kojih je Kumane često u žiži ineresovanja! Poseban pozdrav za moju lepu "snašu" Nadu Marinkov,predsjednicu Udruženja žena!
Citiraj
 

Dodaj komentar