Sat02242018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Zoran Petrović: Fotografijom pričam priču

Zoran Petrović: Fotografijom pričam priču

  • PDF

Marcel Proust je rekao da se pravo istraživačko putovanje ne sastoji od traženja novih krajolika, nego u gledanju drugim očima. Taj drugačiji pogled na svet zagolicao je maštu.
Zoran Petrovića, još 1975-78. godine, i podstakao da napravi prve amaterske korake u svetu fotografije, kojom se kasnije potpuno inficirao. Od fotografije je počeo da živi pre 18 godina, a omiljena mu je novinska fotografija.

-Fotografija je vrlo široka oblast. Ljudi koji nose fotograf mogu da budu novinski, modni fotografi, mogu da budu fotografi koji ne izlaze iz studija. Ja nisam studijski fotograf i ne snalazim se baš najbolje u tom prostoru, nasuprot nekim mojim kolegama, studijskim fotografima, kada izađu napolje iz studija potpuno se pogube. Svako je u svojoj oblasti dobar, ali svako ima neko svoje mesto gde se oseća najbolje. Takvog sam temperamenta. Volim mesta gde se okupljaju ljudi, to je uvek dobra prilika da se napravi nesvakidašnja fotografija. Volim pokret, ljude na fotografijama, akciju, neko dešavanje, sport, teatar, ulični protest, nebitno, važno je da se nešto dešava. Čini mi se da se u tome najbolje snalazim - priznaje Zoran Petrović.
Od pre sedam godina, napravio je kompromis, i počeo da se bavi turističkom fotografijom.
-Pošto novinska fotografija iz raznih razloga, praktično nestaje, mi van Beograda baš nemamo mogućnosti da radimo za neke medije. I odlučio sam da pređem u onu oblast u kojoj mogu da spojim novinskog fotografa i nekog drugog, npr. turističkog. Tako da sada radim u turizmu i ono najbolje što sam znao iz te tzv. “life” fotografije, preneo sam u ovu oblast - dodaje gospodin Petrvić.
Ne bavi se mnogo razmišljanjem o tome da fotografi, fotoreporteri nemaju status koji im pripada, i da su uvek nekako ispod novinarske profesija, mada, od novinara ih razlikuje to što koriste samo drugo sredstvo da kažu i prenesu neku informaciju, vest, utisak. I dok novinar za priču, izveštaj, događaj napiše dva-tri stupca, fotograf to treba da uradi samo jednom slikom. Mnogo se koristi ona izreka da slika govori više od hiljadu reči. Fotografi se još uvek trude da to dokažu, ali je teško promeniti uvrežene stavove.
Fotografi imaju na stotine fotografija sa jednog događaja. Kako biraju onu pravu? Naš sagovornik kaže da je to teško reći. Digitalizacija je omogućila fotografima da prave mnogo snimaka što je dobro, ali i loše.
-Znalo se nekada, kada sam radio za “Kragujevačke novine”, da dobijem od urednika samo jedan film, 36 snimaka, i da odem na 7-8 različitih terena. To je sada mlađim fotografima, koji nisu radili sa filmom, neshvatljivo. Često mi se dešava da odem na neki susret, i sebe ograničim na 50 snimaka. Jednostavno pokušavam da u tih 50 snimaka napravim sve što treba. Jer, dešava se često da napravite i hiljadu snimaka, ali da nemate onaj pravi. Nasuprot tome, dešava se da napravite samo deset, i da je među njima onaj pravi - objašnjava Zoran Petrović.
Za svoje najdraže radove smatra one koje su uticale na njegovu karijeru, one sa kojima je stekao prvu afirmaciju, za koju je dobio prve nagrade na konkursimaYU Press Photo-Betine fotografije godine 2002-03., i to posle par godina rada u žurnalizmu. Ta afirmacija mu je, po vlastitom priznanju, tada bila dragocena.
Na kraju smo ga iznenadili pitajući ga za njegove planove, a on nam je, poput pravog džentlmena, odgovorio:
-Pokušavao sam da to držim u tajnosti, ali nema razloga ni da krijem. Pokušaću i ostvariću, da obeležim 20 godina mog profesionalnog rada jednom velikom, kvalitetnom i vrednom monografijom o Kragujevcu. To neće biti klasična monografija kakvu je radio moj prijatelj i veliki majstor forografije Predrag Cile Mihajlović. On je napravio monografiju koja je udžbenik arhitekture grada Kragujevca. Ja to ne umem, i uradiću foto-monografiju na svoj način – obećao je Zoran Petrović.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar