Sat02242018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back HRANA I PIĆE HRANA Sanda Klještanović o problemima u organskom voćarstvu

Sanda Klještanović o problemima u organskom voćarstvu

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 2
  • Sledeća

Sanda i Lazar Klještanović, diplomirani inženjeri poljoprivrede, konvencionalni savetnici za voćarstvo pri Poljoprivrednoj savetodavnoj službi Vojvodine, da ne bi prenosili samo svoja teorijska znanja, pre tri godine započeli su sopstvenu proizvodnju, kako bi sve naučeno proverili u praksi.
Organska poljoprivreda ima sve više pristalica. Ali, iako je sve prisutnija na pijacama i u medijima, ona se suočava sa realinim (prirodnim), ali i onim drugim problemima. O tome sa čime se suočava organski proizvođači-voćari, Sanda Klještanović kaže:

- Mi živimo na padinama Fruškogorja, gde je vrlo razvijeno intenzivno voćarstvo, ali, kad uđemo u EU, moraćemo da poštujemo pravilnik koji glasi: da se u Nacionalnom parku ne može koristiti biološko-hemijska sredstva zaštite. U skladu sa potrebama na terenu moramo ponuditi rešenje sitnijim gazdinstvima koja živi od proizvodnje voća, da mogu da nastave time da se bave. Jedno od rešenja je organska proizvodnja.
Nismo mogli da postavimo oglede kod drugih proizvođača i da im na taj način umanjujemo prinos, tako da smo suprug i ja, sami našli parcelu, zasadili voće i praktično imamo sopstvene oglede i neka svoja iskustva, koja su drugačija od očekivanih. I sve ono što mi sada pričamo, savetujemo, sami smo prošli kao organski voćari.
U međuvremnu smo imali jedan konvencionalan zasad koji smo hteli prvo da prevedemo na organsku proizvonju, međutim, nije bilo izvodljivo, jer su u pitanju bile osetljive sorte jabuke. Postojeći preparati mogli bi da omoguće da imamo zdrav plod, ali je apsurd da neku osetljivu sortu tretiramo više puta, i kao organic proizvođači budemo češće sa prskalicom u zasadu nego kovenvencionalni proizvođači. Zato smo krenuli iz početka, što savetujemo svima koji nemaju autohotne ili odomaćene sorte, koje u svojoj genetici imaju izraženu otpornost prema bolestima. Nabavili smo sorte koje su otporne, koje nema potrebe prskati jer su genetski otporne.
Ostao nam je problem štetočina i korova. U povrtarskoj organskoj proizvodnji štetočine praktično izbegavamo plodoredom, plodosmenama, i svake godine imamo drugu sliku u polju. Tehnologija proizvodnje u voćarstvu je drugačija. Ovde imamo višegodišnje kulture koje eksploatišemo dvadeset ili više godina, a u startu smo poremetili prirodni ekosistem, jer smo na maloj parceli posadili preko 2.000 stabala iste vrste, i tako svima u okolini dali signal da ima hrane u izobilju (i za one koji borave na korenu, listu, ili plodu gajene kulture). Prve godine imali smo napad zeca koji je oljuštio mlada stable (zečevi naročito vole da jedu jabuku), bez obzira što smo imali mrežice, jer zasad treba da bude ograđen. Ono što smo u međuvremenu naučili je da grane orezanih stabala ostavljamo između stabala. Niko u tom prostoru ne boravi zato što nama želi da naudi, nego želi da preživi, što je u skladu s prirodom. Priroda je uvek na strani slabijeg. I ako imamo neki preparat koji uništava sićušne mikroorganizme, priroda će se potruditi da iznedri generaciju koja će postati otporna i vremenom prozvodimo otrove sami za sebe. Sve to na kraju krajeva završi u čaši vode koju pijemo. To je sada sveobuhvatan pristup gde moramo da mislimo mnogo šire, mnogo dalje, od tog osnovnog, jer u suštini smo svi povezani kao jedan organizam, i zato zastupamo ovu proizvodnju koju nazivamo organskom.
Nama u Vojvodini je otežavajuća okolnost što sastav zemljišta ne odgovara ni malini, ni borovnici koje su u suštini idealne za organsku proizvodnju. Svakako preporučujemo proizvođačima na okućnici, u okviru mini voćnjaka, i uzgoja voća u bio-bašti, da imaju i par strukova malina različitih boja i epoha zrenja, kao i jagoda, kao bi cele sezone imali zrele plodove. Na malom prostoru izvodljivo je nadomestiti u zemljište ono što kod nas u Sremu nedostaje, a uzimati neke velike parcele i ulaziti u ozbiljnu proizvodnju je vrlo skupa procedura za nas, jer naše zemljište ne odgovara jagodastim voćnim vrstama, naročito borovnici, brusnici, malini koje traže vrlo kisela zemljišta.
Nama mnogo znači podrška ljudi sa kojima sarađujemo. Iskreno priznajemo da ne znamo sve, da učimo, zato što smo učeni konvencionalnoj proizvodnji, gde su nam za rast i razvoj biljke bili potrebni zemlja, sunce i voda. Sada moramo da naučimo šta je sve potrebno da bi biljka rasla i razvijala se, a da bi na kraju imali zdrav plod, što jeste osnova proizvodnje.
Iako je organsko voćarstvo daleko razvijenije u zemljama EU, i kod nas bi sve išlo mnogo brže da imamo uređen sistem i da organski proizvođači nemaju problem da neke preparate, ili nešto što je svima podrazumevajuće, nabave (organsko seme, organski sadni materijal, dozvoljene bio-preparate). Toga kod nas nema. Ako bismo i nabavili preparate dozvoljene u EU, naš zakon ga ne bi prepoznao, jer se ne nalazi na listi, ne zato što je škodljiv nego zato što nije prošao proceduru priznavanja u našoj zemlji (ne prepoznaju ih kao preparate za negu bilja nego ih identifikuju kao bilo koje drugi pesticide). To znači da organic proizvođač mora da poštuje zakon, ali istovremeno i sve ostale zakone, propise i sl. koji se kose sa njim. Sve to proizvođačima, kao i prodavcima tih preparata nije isplativo, s obzirom da nije razvijeno, a ne može se ni razviti kada nemamo repromaterijal. To je jedan začarani krug u kome mi pokušavamo da nađemo neko rešenje. Zato smo se svi povezali kako bi zajedno prevazilazili probleme, a sledeći korak će biti da izbegnemo potpisivanje ugovora sa strancima, i da proizvodimo za njih - rekla je na kraju Sanda Klještanović.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
0 #4 Vjeko 20-02-2015 21:52
I sam idem sličnim putem, nakon sadnje starih, ali i otpornh sorti jabuka prelazimo na ekološku proizvodnju
Citiraj
 
 
0 #3 vesna 12-02-2015 22:30
Svaka cast, samo naprijed! Pozdrav od Ugrena!
Citiraj
 
 
0 #2 Jadranka 12-02-2015 16:39
Samo rijeci hvale za moje vrijedne i uporne prijatelje poz Jaca :roll:
Citiraj
 
 
0 #1 Dragan 12-02-2015 12:57
Postovani-interesuje me gde ste nabavili genetski otporne sadnice voca posto sam i ja zainteresovan za sadnju voca na Vlasini...
Unapred hvala.
Dragan
Citiraj
 

Dodaj komentar