Mon02192018

Poslednja izmena:01:14:42 AM

Back HRANA I PIĆE VINO Sveti Trifun uz Probus i Silu

Sveti Trifun uz Probus i Silu

  • PDF

Na Oglednom dobru Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, obeležen je Dan Sv. Trifuna, zaštitnika vinogradara i vinara. Skupu su prisustvovali predstavnici Vlade AP Vojvodine, Poljoprivrednog fakulteta, Novosadskog univerziteta i medija, a pre svih karlovački vinogradari vinari i dragi im gosti.

Ovaj tradicionalni čin osvećivanja vinove loze u vinogradu Instituta, koji trinaestu godinu okuplja prijatelje kuće, propraćen je željama za uspešnu i rodnu vinsku i vinogradarsku godinu, a kum ove godine bio je vinogradar Novica Miljković. Direktor Departmana, prof. dr Zoran Keserović, je tom prilikom rekao da je sunačan 14. februar najavio da će 2015. godina, što se tiče vinogradarstva i vinarstva biti bolja, iako su oni koji su u 2014. godine ispoštovali tehnologiju, imali jako dobre rezultate.
- To je dokaz da moramo mnogo više raditi na unapređenju tehnologije, i kada je u pitanju proizvodnja, a pogotovo kada je u pitanju zaštita, jer zaštita od prouzrokovača bolesti i štetočina postaje jedan jako veliki problem. Kada dođu godine sa dosta padavina, mnogi proizvođači pokleknu. Mimo saveta stručnih i savetodavnih službi, ključni problem je što se ne određuje odgovarajuća doza preparata po hektaru. U godinama u kojima nema dovoljno padavina lako je uraditi zaštitu. Ali u godinama povećane vlažnosti, jako je važna doza, koja se određuje prema zapremini krune. Naše sorte koje su otporne na važnije prouzrokovače bolesti i štetočine i u prethodnoj godini imale su vrlo zdravo grožđe. To je znak da i domaća nauka ima svoje mesto, koja mora da bude pokretač i obrazovanja stručnjaka i kompletne poljoprivrede Srbije.
Departman je svojim primerom pokazao da iako je u Srbiji teško, postoji i svetla tačka, a to je voćarstvo i vinogradarstvo, dve grane, koje su po mišljenju dr Keserovića, nešto uradile u zemlji i u Evropi, i vina iz vinarija: Radovanović, Kovačević, Aleksandrović, i pojedinih karlovačkih podruma. Pozitivno je što je jedna institucija okupila i proizvođače i predstavnike obrazovnih institucija i izvršne vlasti, jer nema napretka ako nismo zajedno na istom zadatku - rekao je prof. Keserović i nastavio:
- Meni je žao što postoji izvestan raskorak između pokrajinske i republičke vlade, i to što pre moramo rešiti, jer gubimo vreme. Mi moramo svi zajedno da sagledamo koji su problemi u Srbiji, kako bi ih rešili. U Srbiji je premnogo problema. Naša zemlja se našla u zatvorenom krugu, i pitanje je kako iz njega izaći i pokušati da napraviti preporod. Ali, ako je neko pokazao kako to može i treba, ja mislim da smo to mi, iz voćarstva i vinogradarstva, i naš Departman, zahvaljujući i Republičkoj vladi, ali pre svega Pokrajinskom sekretarijatu, koji je shvatio da mora da se menja struktura proizvodnje. Jedna od tih promena jeste intenziviranje proizvodnje, razvoj vinogradarstva, voćarstva, povrtarstva, intenzivne proizvodnje. Mnogo toga nismo uradili za poslednjih 60 godina, pre svega to je infrastruktura koja je u očajnom stanju, a koja je preduslov za razvoj ove naše tako lepe zemlje, a neiskorišćene. U Srbiji ima 22. 000 ha pod vinogradima, 18.000 intenzivne proizvidnje, što znači da je napravljen pomak, ali, nedovoljan. Tvrdim da ukoliko bi se promenila sturktura proizvodnje, ukoliko bi postojali ozbiljni projekti, da bismo mogli zaposliti gro, sada u Srbiji, nezaposlenih. Ali, problem je što oni koji imaju rešenje nemaju ovlašćenje, oni koji imaju ovlašćenje nemaju rešenje.
Dr Keserović kaže da se u Departmanu radi na novom sortimentu, intenziviranju proizvodnje, da sve više ima vinogradara i vinskih podruma, ali da su usko grlo kalemari, proizvodnja rasadnog i sadnog materijala, i da tu može dosta da se uradi, samo moramo više da radimo na tehnologiji.
-Imamo naručene kalemove Probusa za Rusiju. Problem je samih proizvođača, koje morate da naterate da ispoštuju tehnologiju. A kako da promenite svest ljudi, da ispoštuju tehnologiju? Npr. tako što će dobiti subvencije po sertifikovanoj sadnici, gde država i lokalna samouprava mogu da odigraju značajnu ulogu. Holanđani su primer takve specijalizacije i pravljenje uspešne priče, koji uzimaju silan novac ne na proizvodnji voća, već na proizvodnju sadnog materijala – obavestio je naš sagovornik.
Prof. Keserović kaže da je šansa Srbije i u proizvodnji stonog grožđa. Izveštaj Privredne komore Srbije kaže da Srbija daje oko 6 miliona dolara za uvoz stonog grožđe.
-Postoje jako dobri regioni, posebno prema Dunavu, gde se može proizvoditi stono grožđe. Ali to neko mora da stavi na papir i da prepozna problem, da se suoči sa njim, i da ga zajednički rešavamo. Jedno je sigurno, a to je da, i one najuglednije vinarije, imaju u svojim vinogradima sorte nastale u Departmanu, i da od njih proizvode odlična vina. Vinari su shvatili da njihov brend mogu da budu Probus i Sila. Probus može da bude „bomba“ iz Sremskih Karlovaca, Probus, koji je postao prepoznatljivo vino koje ima svoju priču, stanadardizovanu proizvodnju.
Problem je što u Sremskim Karlovcima nema zajedničkog jezika oko udruživanja, koje donosi olakšice u smislu marketinške prezentacije, zajedničkog nastupa na tržištu, smanjenih troškova ulaganja i drugog. I čudi me što Sremski Karlovci ne mogu da odrade tako nešto, a mogli bi da budu primer, ne samo za Vojvodinu već i za celu Srbiju – tvrdi prof. dr Zoran Keserović.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar