Mon02192018

Poslednja izmena:01:14:42 AM

Back HRANA I PIĆE VINO Dragoslav Ivanišević: Sve veće interesovanje vinogradara za institutske sorte

Dragoslav Ivanišević: Sve veće interesovanje vinogradara za institutske sorte

  • PDF

Petnaest karlovačkih vinara i vinogradara, zajedno sa predstavnicima Pokrajinske vlade i visokoobrazovnih institucija, raznih medija, prijatelja i vinoljubaca, u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, obeležili su 14. februar, Dan sv. Trifuna, zaštitnika vinogradara i vinara. Na ovom tradicionalnom skupu, gosti su imali priliku da degustiraju vina iz prošlogodišnje, nezapamćeno teške godine, u kojoj je bio „uspeh dovesti grožđe do čaše“, smatra doc. dr Dragoslav Ivanišević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu

- Imali smo priliku da probamo i neka vrlo interesantna vina, između ostalih i dve Sile, iz podruma Petrović i sa Instituta, iz 2014. godine, što ide u prilog tome da dobra sorta ima velik uticaj na kvalitet vina jer, sve sorte koje su stvarane za ovo podneblje, i na osnovu proizvodnih i bioloških karakteristika koje odgovaraju ovom podneblju, pokazale su se idelanim u prošloj rodnoj godini. Dobre rezultate imali smo i sa drugim sortama: Panonijom, Bačkom, Moravom, čak i u organskoj proizvodnji - rekao je dr Ivanišević i nastavio:
-Institut je značaj procesa stvaranja novih sorti prepoznao još 70-tih godina, kada je bio jedan od retkih u Evropi gde oplemenjivački program nije zamro. Danas se širom Evrope formiraju timovi koji rade ono što je na Institutu rađeno decenijama, i zahvaljujući kontinuitetu, u vremenu kada to nije bilo ni aktuelno, ni interesantno, Institut i Srbija je korak ispred većine evropskih zemalja, u korak sa najboljima. Uvođenje jedne nove sorte u vinogradarsku proizvodnju je dug proces. Samo stvaranje sorte traje tridesetak godina, kasnije kada se odabere i prizna sorta treba da nastane borba za nju, kako bi našla mesto kod proizvođača. A da bi se to i desilo, potrošači trebaju da daju svoj sud, da ga ocene visokom ocenom, da bi proizvođači našli interes da podižu vinograde sa tim sortama. Danas smo svedoci da su neke sorte koje su priznavane pre 30 i 40 godina, tek sada prepoznate, a one koje su priznate pre 10 godina, možemo očekivati da će biti interesantne tek za 20 godina.
Naš sagovornik kaže da oni koji su imali dobro iskustvo sa nekom od novih sorti, brže i lakše prihvataju druge nove, jer svaka sorta je stvarana sa nekom poboljšanom osobinom i zbog nečega je bolja od neke druge, standardne sorte. Sve više ima iskusnih vinogradara i vinara koji se odlučuju da jedan deo zasada prepuste nekoj novoj, „institutskoj“ sorti, što dodatno ohrabruje stručnjake koji rade na tom programu. Međutim, pouzdane informacije govore i da se neke „institutske“ sorte brže šire u drugim zemljama nego kod nas, kao što je slučaj sa Panonijom i Bačkom u Mađarskoj. S druge strane potpisan je i ugovor o saranji sa italijanskim proizvođačem koji je zainteresovan da proizvodi sadni materijal od sorti proizvedenih na Institutu, što govori o njihovom kvalitetu i značaju, i daljem širenju – obavestio je dr Ivanišević.
Već godinama, u Srbiji je veliki problem sadni materijal. A pre samo 30 godina Srbija je bila veliki proizvođač kalemova vinove loze u svetu, a danas je to znatno manje. Dr Ivanišević kaže da je 2014. godine istekla Uredba koja je na nivou cele EU ograničavala zasade novih površina pod vinovom lozom, tako da će se sada slobodnije krenuti u podizanje vinograda. Pretpostavke na nivou Evrope su da će se, pored dominantnih sorti Chardonnay, Merlot, Cabernet Sauvignon, tražiti nešto novo, nešto što će uneti diverzifikaciju u proizvodnju samih vina, što daje šansu autohtonim, i posebno novostvorenim sortama.
- Generalno, srpsko vinogradarstvo jeste u krizi. Prema popisu poljoprivrede koji je uređen 2012. godine i koji je pokazao ono čega smo se plašili, a to je da Srbija ima svega 21-nu hiljadu hektara pod vinogradima, od toga je, ako oduzmemo ekstenzivne zasade i zasade sa stonim sortama, negde oko 11 do 12 hiljada hektara pod vinskim sortama, što je poražavajuće malo. Malo se novih vinograda podiže, a da bi se to pojačalo, potrebna je podrška Pokrajine i Republike. Ja sam uveren da će novi vinari koji počinju sa proizvodnjom, čak i stari koji podižu nove zasade, prepoznati značaj naših sorti. Ako hoćemo da se Srbija pozicionira kao neka značajna sila u vinarstvu, mi to ne možemo uraditi sa Chardonnay-om i Merlot-om, već sa nekom našom starom sortom, kao što je Prokupac, ili nekom novom, kao što je Probus i Sila. To je ono što će dati prepoznatljivost i orginalnost vinogradarstvu i vinarstvu Srbije, i u tom pravcu se mora raditi. Mislim da je to jedini pravi put - istakao je dr Ivanišević.
Posebno pitanje je ono koje se bavi vinskom kulturom. Po mišljenju našeg sagovornika, vinska kultura se širi sporo, ali se ipak širi. Dok se ljudi ne upozanju sa osnovnim stvarima o vinima ne mogu vina ni voleti. Tzv. vinska kultura se poslednjih godina dosta podigla, utisak je da je nešto viša nego što je bila pre desetak godina, ali na celoj populaciji treba još dosta rada.
A rad onih koji proizvode vino, ocrtan je i na etiketama vinskih boca. Danas nećete naći ni jedan drugi proizvod sa etiketom koja nosi veći broj informacija o proizvodu, nego što je vinska: od toga ko je proizvođač, iz koje je berbe, sadražaj alkohola, šećera i dr. To govori o tome koliko na vina utiče svaka nova sorta, novi vinograd, oprema, proizođač... Svi oni porađaju novi kvalitet - neko vino koje zvuči isto, ali je sa potpisom onog ko ga je proizveo, priča za sebe. Zato je činjenica da kada neko oda priznanje nekom vinu, oda priznanje i proizvođaču koji je u nekoj godini iz neke sorte umeo da iznese maksimum.
Dan sv. Trifuna je bila prilika da se probaju divna vina, iza kojih su stajali Karlovački vinari, koji su tim vinima udahnuli miris, ukus, ali i dušu, koji često nazivamo jednostavno – kvalitetom.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar