Sun02252018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Petar Samardžija: Razgovori o fruškogorskim vinima

Petar Samardžija: Razgovori o fruškogorskim vinima

  • PDF

Vino je ogromna, široka tema o kojoj može da se priča danima. To je piće koje traži razgovor. I ono samo je razgovorljivo. Elem, jedan takav razgovor imali smo na druženju u Eko-etno klubu u Čereviću, prilikom prezentaciji čerevićkih vina koju je za prijatelje kuće organizovao domaćin - Dušan Vidak, a na kojoj je govorio i gospodin Petar Samardžija. Uobičajeno, Petrova priča saslušana je u jednom dahu.

- Vino i hrana su pobratimi, a čovekovo nepce je centar sveta. Gde god da idemo, i od kuda god se vratili osnovna je priča o tome šta smo tamo jeli i pili. Vinogradarski krajevi imaju tu sreću da imaju jednu veliku turističku prednost jer, vino kao najstarije čovekovo piće je jedan od magneta koji privlači turiste da posećuju upravo ta mesta. Mnoga mesta u razvijenim vinogradarsko-vinarskim zemljama su tu prednost iskoristila, i u turizmu, upravo zahvaljujući vinu i hrani koja ide uz ta njihova vina, i napravila su veliki skok. Za neke krajeve u Španiji, zemlji - najvećem proizvođaču vina na svetu sa preko milion i stopedeset hektara pod vinogradima, što je takođe najviše na svetu (za razliku od nas koji imamo 15 hiljada hektara), karakteritično je da su veliki proizvođači, a mali izvoznici vina jer se to vino popije upravo u tim mestima gde je razvijen turizam i gde tokom cele godine dolaze turisti. Tu se lepo jede, pije i provodi.
Mi na žalost to ne koristimo. Fruška gora je Bogom dana za vinogradarstvo, a proizvodnja vina je od pamtiveka prisutna. Zabluda je da je imperator M.A. Probus u III veku doneo vinovu lozu na Frušku goru. On je samo obnovio vinograde koji su bili zabranjeni, a vinogradi su se tu granali, zeleneli, mnogo pre njega. Ali ni to nije dovoljno da se na tim i, u istorijskim okvirima, tako značajnim mestima ljudi okupljaju radi uživanja u pijenju vina i razvijajaju lepe međusobne odnose.
U celom Novom Sadu ili Fruškoj gori nema nijedne suvenirske boce sa vinom, a imamo sortu vinove loze koja je nastala u Sremskim Karlovcima, koja se i zove po starom nazivu za grad - Neoplanta. U prethodnim godinama niko se nije setio da kreira takav jedan suvenir. A ja, kao i mnogi drugi, odakle god da se vraćam iz sveta donosim iz vinarskih krajeva po neku suvenirsku bocu njihovog vina.
Vinari iz Sremskih Karlovaca, bivše prestonice jugoslovenskog vinogradarstva i vinarstva u Beogradu održavaju svake godine, minulih deset godina, prezentacije karlovačkih vina da bi njihovu prodaju pospešili u prestonici i tamošnjim restoranima, a nemaju 100 hektara vinograda. Umesto da se to vino popije u Sremskim Karlovcima, da ti gosti dođu iz Beograda, Novog Sada i drugih delova zemlje i da se razvija taj vid turizma. Na ulazu u Sremske Karlovce bi trebalo, i sa novosadske i sa beogradske strane napisati: PUTNIČE! AKO NE VOLIŠ VINO ZA TEBE SU KAPIJE OVOG GRADA ZATVORENE! Jer, šta će onaj ko ne voli vino u Sremskim Karlovcima?
Raduje me kada vidim da je Banoštor u tom pogledu uradio najviše. To je mesto sa oko 700 stanovnika, ima sedam registrovanih vinarija, i nedavno im se pridružio osmi. Prvi put sam upravo tu doživeo, i nigde na drugom mestu na Fruškoj gori, da jedan vinar nekom turisti koji traži vino, iz razloga što ne proizvodi to vino, ili ga je prodao, upućuje na drugog vinara. U Sremskim Karlovcima to nećete doživeti. Na žalost, isti odnosi koji vladaju između vinara vladaju i između vinara i turističkih radnika.
Do zore bi mogli da pričamo šta znači vino za razvoj turizma. Kaže se: „Pij vino i jedi hranu kraja u kojem si!“ Ali kod nas to nije uvek lako postići. Prošle godine sam sa suprugom svratio u jedan vrlo lepo uređen restoran na dva kilometra od centra Banoštora. Na vinskoj karti nalazili su se Banatski rizling, neko vino iz Smedereva, ni jedno jedino iz Banoštora u kojem možete naći pet vina koja mogu da konkurišu za najbolja u Srbiji. Pre svega iz podruma Šijački, Rajnski rizling i Italijanski rizling, dva naša možda najbolja vina. A to se malo zna, čak nisu ni skupa.
U Srbiju je sa zakašnjenjem od 50 godina u odnosu na svet, stiglo zanimanje somelijera – vinskog konobara. Somelijer je onaj koji treba da poznaje vina, da zna nešto o njima, a pre svega ume da preporuči gostu kada naruči jelo, koje bi se vino najviše slagalo uz to jelo, da pokuša da određeno vino „venča“ sa jelom. To zamanje postojalo je u Nemanjićkoj Srbiji. Naime, na dvoru su bili ljudi koji su točili vino i raznosili po stolovima i zvali su se peharnici. Peharnik nije mogao da bude bilo ko, već samo onaj ko je imao plemićko poreklo. Pre petnaest godina, kada je obnovljena ta tradicija u Srbiji, peharnici su nazivani nespretnim terminom - vinonoše. Tek kasnije je prehvaćen francuski termin - somelijer. A kako nije bilo tih vinskih znalaca, neki „mangupi“ su po Novom Sadu i Beogradu organizovali kurseve za somelijere i zvanje somelijera svaki polaznik je mogao da stekne posle sedam dana ako plati 300-400 evra. Naravno, mnogi su konobari pohrlili na te kurseve, a ni danas nemamo jednog pravog somelijera. Da apsurd bude veći, u Srbiji danas ima više somelijera nego vinara. I ja sam imao ideju da organizujem, ali ovog puta evropski somelijerski kurs, sa organizacijom na evropskom nivou, međutim, nije bilo razumevanja i mnogo je koštalo, jer mi nemamo ni dovoljno stučnjaka koji su u stanju da taj kurs, koji se sastoji iz tri dela po 100 časova, otpredaju.
U Srbiji postoji udruženje proizvođača sirka, udruženje za zaštitu ptica pevačica, ali naši vinari su još uvek razjedinjeni i nemaju svoju krovnu organizaciju ni udruženje. Država nema s kim da vodi dijalog o razvoju vinogradarstva i vinarstva. Vinari se stalno bune kako ih država ne razume, a istina je da niti oni razumeju državu niti država njih i taj razdor traje suviše dugo. I pored svega toga, poslednjih 10 godina došlo je do razvoja vinogradarstva na Fruškoj gori kakav nije zabeležen u njegovoj istoriji. Sade se vinogradi, grade podrumi, kupuje najsavremenija oprema i mi danas možemo da kažemo da imamo vina koja su blizu evropskog nivoa – zaključio je gospodin Petar Samardžija.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar