Sun02252018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back HRANA I PIĆE HRANA ESSEDRA projekat i preporuka o konzumiranju ribe

ESSEDRA projekat i preporuka o konzumiranju ribe

  • PDF

O pitanjima važnosti konzumiranja vrstama i nutritivnim vrednostima ribe bavi se i ESSEDRA - Ekološko održiv socio-ekonomski razvoj ruralnih oblasti (Environmentally Sustainable Socio-Economic Development of Rural Areas), projekat kofinansiran od strane Evropske unije koji kroz DG Enlargement – koordiniše Slow Food sa ciljem potpomaganja integracionih procesa zemalja Balkana i Turske u Evropsku uniju.

Područja interesovanja i delovanja SLOW FOOD-a su pored zaštite životne sredine i predela, očuvanje biodiverziteta, borba protiv klimatskih promena ali i dobrobotom lokalnih zajednia posebno obraćajući pažnju na razvoj poljoprivede, ruralni razvoj i kvalitet hrane.
Iako svi nutricionisti preporučuju da se riba što češće konzumira, problem je i u tome što se uglavnom opredeljujemo za istu vrstu ribe. Posledica toga, kažu stučnjaci iz EU, je ugroženost brojnih vrsta, na primer, tune plavih peraja ili lososa. Obzirom da su ribnjaci takođe problematični za životnu sredinu, kupovina ribe iz uzgoja (osim školjki, kamenica ili riba iz organskog uzgoja) nije održivo rešenje.
Stručnjaci tvrde da nije rešenje ni odustati od konzumiranja ribe, već jednostavno birati manje poznate vrste iz mora i voda u našoj blizini, koje su jednako dobre i čije korišćenje ne uzrokuje neželjene posledice. Ako naučimo da pratimo nekoliko jednostavnih pravila kao što su poštovanje minimalne veličine ribe, izbegavanje konzumiranje riba u toku perioda mrešćenja, proširivanje izbora upoznavanjem „zaboravljenih“ vrsta i recepata za njihovu pripremu – i dalje ćemo moći uživati u hrani koju nudi voda.
Kao što je i slučaj sa voćem i povrćem i uopšte svom ostalom hranom, izbor lokalno ulovljene, sezonske ribe je najbolji izbor koji možemo napraviti da bi u potpunosti uživali u hrani bez ugrožavanja životne sredine.
Ukratko, moguće je dobro se hraniti danas ne smanjujući šanse da se isto radi i sutra.
Riba treba da bude važan deo naše ishrane zbog hranljivih sastojaka kojima obiluje: uz lako probavljive belančevine bogata je selenom, magnezijumom, vitaminama B12 i B6, niacinom i omega 3 masnim kiselinama. Samo 150g kuvane ribe podmiruje 50% naših dnevnih potreba za belančevinama, vitaminom B12 i selenom, uz zanemarljivo malo kalorija.
Većina velikih riba koja sporo rastu u sebi talože velike količine žive. S toga je poželjna riba za jelo ona koja sadrži manje od milionitog dela organo-živinog jedinjenja (metil-žive). S druge strane, mnoge vrste poput lososa, haringe, bakalara, sardela, pastrmke sadrže visoke koncetracije omega masnih kiselina neophodnih za zdravlje.
Kako odabrati ribu?
Stručnjaci kažu da je potrebno uraditi sledeće :
- proveriti da li je dobro rashađena ili stavljena na led;
- sveža riba ima blag miris, dok stara miriše na amonijak;
- ako svežu ribu pipnete prstom, na njoj neće ostati udubljenje;
- meso treba da bude čvrsto i sjajno a oči bistre;
- riba ne sme da ima tamne rubove i ne sme da bude braonkasta ili žućkasta. Kalendar korišćenja sveže rečne ribe:
- tokom cele godine: gajeni šaran;
- u proleće: potočna pastrmka i štuka;
- u leto: šaran divlji, potočna pastrmka, grgeč, mrena, belica plotica, som, skrobalj, štuka, kečiga, lipljen, bucov, deverika, smuđ, jaz, klen;
- u jesen: grgeč, mrena, belica plotica, som, skrobalj, štuka, kečiga, lipljen, bucov, deverika, šaran divlji, smuđ, jaz, klen;
- zimi: šaran divlji, grgeč, mrena, belica plotica, som, skrobalj, bucov, deverika, jaz, klen.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar