Sat02242018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Zlatne ruke Živadinke Čajić

Zlatne ruke Živadinke Čajić

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 9
  • Sledeća

Prvi zapaženi nastupi Živadinke Čajić bili su 1996. i 1997., kada je Kulturni centar Brus organizovao izložbu zdrave hrane potkopaoničkog kraja, kao i izložbu ručnih radova. Godine 1998. na XII Saboru narodnog stvaralaštva „Zlatne ruke Srbije“ u organizaciji, tada Turističkog saveza Srbije, u Prohoru Pčinjskom, skrenula je pažnju stručnjaka pripremivši šnicle od kopriva (jela za koje do tada niko nije znao da može da se pripremi, a ona je to naučila od svekrve, koja je, kada ih je kuvala deci protiv anemije), 1998. na XIII Saboru u Aranđelovcu zauzela je drugo mesto, na XIV u Smederevu prvo, kao i sledeće godine na Paliću. Sveupkuni pobednik sa ekipom Brusa bila je na XVI Saboru u Sokobanji 2002, i na Paliću 2003. godine.

Prvim mestom na jubilarnoj XX Saboru narodnog stvaralaštva „Zlatne ruke Srbije“ u Vrnjačkoj Banji 2008. godine zaključila je ovaj takmičarski ciklus.
Kao kruna njenog desetogodišnjeg rada (od 1996.- 2006.) nastao je kuvar: „Tradicionalna jela Brusa i potkopaoničkih sela“, u kojem su sadržana sva nagrađena jela pripremljena na licu mesta, ili kod kuće i potom nošena na izložbu, manifestaciju, festival ili sajam, i tamo ocenjena.
- Osvojiti nagradu u takvoj konkurenciji nije bilo lako. Predsednik žirija bio je poznati kulinarski majstor, Milijan Stojanić, i ocenjivao se isključivo kvalitet. Osim uskusa samog jela bilo je važno i kako to jelo izgleda i kako je servirano. Žao mi je što je takva jedna manifestacija ugašena - rekla je Živadinka Čajić.
Ona je na predlog tadašnje predsednice Turističkog saveza Srbije, gospođe Slavke Nedeljković, 2011. godine osnovala Udruženje „Zlatne ruke Brusa“ koje danas broji devet članica, pobednica na takmičenjima vezanim za narodno stvaralaštvo, bilo da se radi o jelima, pletenju i sl. Danas je u gastro krugovima diljem Srbije dovoljno reći Živadinka Čajić pa da se zna o kakvom autoritetu se radi.
Kaže da za to najveću zaslugu ima njeno poreklo. Rođena je u Zlatarima 1947. godine, i još kao mala pomagala je majci Leposavi u pripremi nekih jela, mešenju hleba... Udala se sa nepunih osamnaest godina, a svekrva Koviljka, sa svedočanstvom Domaćičke škole u Aleksandrovcu, bila je poznata po kuvarskom znanju i veštini u celom kraju. Kod nje se za postupak pripreme slatka i pekmeza, sokova i domaćih jela interesovala svaka mlada žena iz Brusa, a njen sud bio presudan za kvalitet pripremljenog. Nana Koviljka je imala sreću da njena najbolja učenica upravo bude njena snaja, Živadinka.
Gospođa Živadinka Čajić kaže da joj je mnogo značila, i još uvek znali, podrška njenih najbižih, pre svega muža Srbe, rođenog sa „osetljivim nepcem“, kome ni jedan začin ili nedostatak istog, u jelu, ne može da promakne. On je glavni degustator njenih jela, najveći kritičar, ali i onaj do čijih pohvala najviše drži. Tu su i njihovo dvoje dece, četiri unučadi i jedno praunuče. Svi vole da jedu ono što njihova majka i baka pripremi, a ona se trudi da što više toga bude iz prirode. Zato rado učestvuje na takmičenjima koja forsiraju plodove prirode. Jedno od njih je manifestacija „Dani vrganja“ na kojima nema premca. Učestvovala je dva puta i oba puta osvojila prvu nagradu: prve godine i specijalnu, jer je pripremila najukusnije jelo, ocenjeno od strane međunarodnog žirija, iako je učestvovala prvi put, a druge godine prvo mesto i titulu sveukupnog pobednika. Početkom septembra učestvovaće i po treći put, jer želi da ove godine zaokruži takmičarski ciklus od deset godina od izdavanju prvog kuvara, i izda novi. Sve je pripremljeno za štampu, samo nedostaju sredstva da se to i realizuje. Ipak, optimista je da će do kraja godine njeni recepti 2006. – 2016. ugledati svetlost dana do kraja godine.
TOPSRBIJA je Živadinku Čajić upoznala na „Danima Borovnice“ kada je u pet kategorija, u vrlo ozbiljnoj konkurenciji, osvojila pet nagrada (dve prve) i bila proglašena sveukupnom pobednicom takmičenja u pripremi sokova, alkoholnih pića, džemova, slatka i želea od borovnica, a da to nikoga nije iznenadilo. Jer, jednostavno, zna se ko je najbolji.
Živadinka Čajić nije domaćica. Ona je kod svog supruga Srbe izučila časovničarski zanat, polagala završni ispit, otvorila radnju, i dan danas obavlja te poslove, samo što je sada slabiji promet, a i muž i sinovi rade isto.
Živadinka i Srba Čajić su redovni učesnici likovnih kolonija i veliki broj njihovih slika mogu se videti u prostorijama Kulturog centra Brus.
Bog je prema nekim ljudima svoju naklonost pokazao darivajući ih raznim talentima. Živadinka Čajić je od onih koji su svoje talente višestruko nadogradili. Ona je prihvatila mudrost starijih o važnosti obroka, kao mesta okupljanja porodice i zdravlje svakog od nas, i da bi bez kulinarskog umeća puka stvarnost bila teža. Obrok po njenim rečima nije rezultat prostog kuvanja, već pažljive pripreme i promišljanja.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar