Sat02242018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Prokupac u svetskom vinskom kalendaru

Prokupac u svetskom vinskom kalendaru

  • PDF

Većina vinskih sorti ima svoj internacionalni dan, u kome ih ceo svet slavi. Njima u čast, svake godine na isti dan, vinoljupci širom sveta, piju vina nastala od tih sorti grožđa. Ove godine, tačnije 14. oktobra, po prvi put se obeležava Svetski dan Prokupca s ciljem promovisanja ove autohtone sorte grožđa, ali i srpskog vina uopšte. Inicijativu za uspostavljanje i obeležavanje Svetskog dana Prokupca, dala su dvojica vinskih poslenika i novinara: Igor Luković, urednik magazina Vino i Fino www.vinoifino.rs i Tomislav Ivanović, urednik sajta www.vinopedia.rs.

Sinonimiza prokupac kod nas su: Prokupka, Crnka, Niševka, Kameničarka, Rskavac, Nikodimka, Zarčin (Bugarska), Skopsko crno (Makedonija), Majski čorni (Rusija), Török kadarka (Mađarska). Njegovo poreklo je iz Vinogradarskog regiona Centralna Srbija, Toplički i Tri Morave (Župsko vinogorje). Tradicionalno, Prokupac se i danas najviše gaji u centralnoj Srbiji, a ima ga i na Kosovu i Metohiji, mestimično u Vojvodini, Makedoniji, u manjem obimu u Bugarskoj i sporadično u Rusiji. Prokupac vino je harmonično, pitko, svetlocrveno vino, neutralnog mirisa. Od grožđa ove vrste proizvodi se kvalitetno crno ili ružičasto vino.
Uprava za zaštitu bilja na predlog Komisije za priznavanje sorti, klonova i podloga vinove loze, 2010. godine, donela je rešenje o upisu klonova (ПР 2, ПР 6, ПР 8, ПР 9, ПР 10, ПР 11, ПР 12, ПР 13) domaće autohtone sorte vinove loze Prokupac u Registar sorti voća, vinove loze i hmelja.
Stvaralac odnosno vlasnik klonova je Poljoprivredni fakultet Beograd. Priznati klonovi su prvi klonovi srpskih autohtonih sorti vinove loze.
Svuda u svetu, ljubitelji vina daju prednost autohtonom i autentičnom doživljaju u čaši. Ekonomski gledano, vinari koji proizvode vina od autohtonih (ali i novostvorenih) sorti, nikada nemaju problem prevelikog lagera jer, ova vina se brzo i lako prodaju što zbog kvaliteta, cene i pre svega svoje jedinstvenosti. Osim toga, kvalitetna autohtona vina Srbije mogu dati značajan doprinos ugledu Srbije u svetu. Prokupac je samo prvi među njima...
Veruje se da Prokupac vodi poreklo iz Prokuplja (Toplički rejon). Prokupčani se ponose činjenicom da njihov grad i ova sorta imaju zajedničko poreklo imena - po Svetom Prokopiju. Inače, grad Prokuplje se pod ovim nazivom prvi put spominje u pisanim dokumentima iz 1395. godine, kada su vinogradi iz “grada svetoga Prokopija” darivani manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj gori. Još u to vreme, Prokuplje i okolina su bili poznati po rodnim vinogradima i odličnom vinu. Procenjuje se da je Toplički region u to vreme imao oko 5.000 hektara vinograda, dok je danas to svega 765 hektara.
Ipak, Prokupac se iz postojbine proširio u obližnju Župu gde ga i danas ima najviše. Prema istorijskim i arheološkim izvorima Župa zauzima značajno mesto u vekovnoj tradiciji srpskog vinogradarstva i vinarstva već više od 3000 godina. U pisanim dokumentima prvi put se pominje još 1196. u Studeničkoj povelji, gde stoji zapisano da je župan Stefan Nemanja manastiru Studenici darovao vinogradarska sela u Župi. Tri najveća srpska manastira Hilandar, Studenica i Žiča, kroz čitav srednji vek imala su svoje vinograde i podrume vina u Župi. Slavni srpski knez Lazar imao je u Župi svoje podrume u poljani Kruševica. Veruje se da je Prokupac i tada činio veliki deo zasada svih župskih vinograda. U svakom slučaju, vino je u Župi vekovima bilo znak moći, bogatstva, vlasti, ali i izvor opstanka. Pili su ga keltski ratnici, rimski legionari, vizantijski stratezi, srpski župani i carevi, episkopi i arhiepiskopi, pa čak i turski begovi. Dugu vinsku tradiciju danas u Župi čuva i neguje pedesetak porodičnih vinarija, a Prokupac je i dalje ponos bezmalo svake od njih.
Zbog još uvek nedovoljne istraženosti porekla sorte, možemo zaključiti da Prokupac najverovatnije zaista potiče iz Prokuplja, ali su za njegovu renesansu i vraćanje na vinsku kartu Srbije izvesno najzaslužniji Župljani koji su ga sačuvali tokom svih prethodnih teških godina (decenija pa i vekova) za srpsko vinogradarstvo i vinarstvo uopšte. Zahvaljujući upravo ovoj činjenici, ali i brojnim zasadima, bez obzira na poreklo, Župu danas smatramo prestonicom Prokupca, a Prokupac kraljem Župe.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar