Sat02242018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Dr Vladimir Kovač: Širi se miris Mirne Bačke i ostalih Vindulovih vina

Dr Vladimir Kovač: Širi se miris Mirne Bačke i ostalih Vindulovih vina

  • PDF

Vinski salaš Vindulo na neki način predstavlja raritet na našem prostoru. Insistiranje na uzgoju novih sorti proizvedenih na Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, buduću poziciju Salaša je činilo, blago rečeno, nepredvidljivom. Moglo se lako desiti da ih tržište, nevično eksperimentima, ne prepozna, ali je nasuprot tome, pokazalo blagonakolonost i interesovanje za vina od sorti Morava, Panonia, Kosmopolita... Česti su bili i gosti koji su došli zbog vina uzgajanih u prirodnom okviru, na čašu ekološkog vina od grožđa koje se ne prska, mada ni jedno za sada kao takvo nije prijavljeno. Do sada samo „Mirna Bačka“ ima oznaku vina sa geografskim poreklom, u budućnosti se planira verifikovana ekološka proizvodnja.

Mnogo toga osobenog, drugačijeg nudi Vinski salaš „Vindulo“, a prof. dr Vladimir Kovač je jedan od stručnjaka - konsultanata, onih koji se pre svakog učinjenog koraka pitaju za savet. Redovan gost na skupovima koje gospodin Laszlo Dujmovics, vlasnik Vinskog salaša Vindulo organizuje krajem godine za svoje saradnike i prijatelje, dr Kovač se prisutnima obratima evociranjem dugotrajnog i mukotrpnog procesa nastanka nove sorte, u ovom slučaju Kosmopolite, za koju je gospođa Dujmovics rekla da je najlepše vino nastalo u Institutu, i najzaslužnija što se ova loza nalazi u vinogradu Salaša. On je takođe pozdravio potez domaćina, ravan potezu iskusnog podrumara, da predstavi neke od sorti iz poslednje berbe, ali i vina sa istom etiketom berbi iz ranijih godina. Da se uporedi.
- Trudili smo se da izvučemo maksimum od onoga što nam je milost Boga dala, ali ova godina nam je pružila daleko više od prethodnih, i svaka sorta je dala svoj maksimum - konstatovao je dr Kovač.
On je naglasio da je konstantan problem u razvoju novih sorti, primena najoptimalnije tehnologije, vezana za svaku od njih. Tome je krivac pre svega klima, koja se iz godine u godinu menja, i ne dozvoljava razvoj tehnologije ni za Italijanski rizling, staru sortu na ovim prostorima.
- Ova godina je ovakva, ona onakva, i ako primenimo postupak, čitamo upustvo kako. kada, šta da uradimo ove godine, to nije isto kao prošle godine. Imali smo sreće ove 2016. Godina je bila vlažna, kiše dovoljno, raspoređene tako da nije stvarala probleme u zaštiti - rekao je dr Kovač. Izneo je, potom, zanimljivu tvrdnju da se zbog promene klime, došlo u poziciju da se vnova loza širi na u Veliku Britaniju, Holandiju, gde se nije moglo zamisliti da će vinova loza da uspeva. Maksima da je „Vinova loza dete sunca“ više ne važi. Kako se klima menja vinova loza se širi na sever, a tamo gde su bili klasični tereni za vinograde, tamo se kuburi, pre svega sa nedostatkom vode, što ima dalekosežne posledice.
Ko zna kakva nas budućnost čeka? U pokušaju da odgovori na ovo pitanje, dr Kovač predlaže da se u selekciji ide na sorte koje nakupljaju manje šećera, jer, kome treba vino sa 16% alkohola?
- Ja volim da popijem čašu vina i da se sutra ne stidim da sam pričao gluposti, a kada uzmemo vino sa 16% alkohola jezik odeblja. U takvim uslovima mora se menjati tehnologija i u samom vinogradu: koliko lisne površine ostaviti? Koji je optimum obezlišćavanja? Što se tiče same tehnologije, trudimo se da izvučemo maksimum od onoga što nam je priroda dala, ali nisam siguran da uvek sve možemo da pratimo - objašnjava dr Kovač.
Po njegovom mišljenju, najveći naš nedostatak su laboratorije, jer mnogo puta se radi odokativno, što nije niti dovoljno, niti pouzdano. Obebeđivanje laboratorijske kontrole omogućilo bi da vinari budu gospodari situacije, da tačno znaju šta se u kojem sudu dešava, u kom pravcu je potrebno usmeriti tehnološki postupak.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar