Sat02242018

Poslednja izmena:01:47:06 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Prof. dr Petar Cindrić: O klonskoj selekciji

Prof. dr Petar Cindrić: O klonskoj selekciji

  • PDF

Kroz istoriju vinove loze dugu više milenijuma novi genetički potencijali u ovoj biljci su nastajali: spontanim ukrštanjima, slučajnim mutacijama i u poslednja dva veka namernim ukrštanjima.
Vinogradarstvo je specifična grana poljoprivrede u kojoj se sorte nalaze veoma dugo u proizvodnji. Većina danas aktuelnih sorti se gaji više stotina godina, ne znamo tačno koliko, a neke već i hiljadu godina i još uvek uživaju visok ugled. Na primer: Pinot noir. Toga nema ni kod jedne druge važne poljoprivredne kulture.

U ovako dugom vremenskom periodu pojedine individue u okviru sorte su pod uticajem raznih stresnih uslova u slobodnoj prirodi doživele neke promene - mutacije. Najčešći uzročnici mutacija su abiotski faktori: visoke temperature, suša, niske temperature, razna zračenja, hemijska jedinjenja i dr.
ŠTA JE MUTACIJA?
Mutacija je promena ili preuređenje nekog segmenta DNK u nekom od hromozoma u nekoj somatskoj ćeliji vinove loze.
DNK se sastoji iz velikog broja nukleotida. Jedan nukleotid se sastoji iz: šećera pentoze, fosforne kiseline i azotne baze (adenin, guanin, timin, citozin, ili uracil). Raspored nukleotida u molekulu DNK određuje specifičnost nasledne osnove genotipa.
GDE SE DEŠAVAJU MUTACIJE?
Mutacije koje nas u ovom slučaju interesuju dešavaju se na polinukleotidnom lancu DNK u nekoj ćeliji na vrhu izdanka (lastara ili pupoljka).
Ako se iz ćelije u kojoj se dogodila mutacija razvije pupoljak, a zatim iz njega lastar koji se zatim koristi za razmnožavanje ta promena se dalje verno prenosi na nove biljke.
Mutacione promene mogu biti diskretne, koje se ne odražavaju na fenotipu i bez uticaja su na proizvodne osobine, ali mogu biti i vidne, na primer promena boje grožđa, pa sve do promena koje menjaju biološke i proizvodne osobine sorte. Veća je verovatnoća da će sa privrednog aspekta ove promene biti negativne, no nije isključena mogućnost da se dogodi i neka pozitivna promena. U svakom slučaju mutacije dovode do heterogenosti u okviru sorte. Budući da je veća verovatnoća da promene budu negativne, to dovodi do degradacije sorte. Što je sorta starija, to je verovatnije da je njena populacija u većem stepenu heterogena i degradirana.
Jednu sortu čini veliki broj pojedinačnih jedinki, koje nisu potpuno jednake. Razlike između njih mogu biti posledica uticaja raznih faktora: mutacija, napada patogena, neujednačenosti zemljišta ili kvaliteta rada sa njima.
Razmnožavanjem se prenose samo: mutacije i neke bolesti, virusne najčešće.
Genetička varijabilnost kao posledica mutacija je prirodni, spontani fenomen na koji čovek nema direktan uticaj.
Patogeni organizmi retko izazivaju mutacije, ali mnogo češće izazivaju bolesti koje imaju odraza na proizvodne osobine. To je slučaj sa virusnim bolestima koje za sada ne znamo da suzbijamo hemijskim putem. Virusom zaražena biljka ostaje trajno zaražena do kraja svoga života.
Klonska selekcija je način za popravku sorti i obuhvata:
A. Genetičku selekciju koja ima zadatak da eliminiše negativan uticaj mutacionih promena i
B. Sanitarnu selekciju kojom se sprečava razmnožavanje biljaka koje su zaražene virusnim ili virusima sličnim bolestima.
Obe selekcije treba da prethode proizvodnji sadnog materijala.
INDIVIDUALNA KLONSKA SELEKCIJA je najefikasnija metoda klonske selekcije. Traži se jedan najbolji čokot koji će zatim biti rodonačelnik. Klon je vegetativno potomstvo jednog zdravog čokota koji je u procesu selekcije odabran kao posebno interesantan.
Postupak selekcije se odvija u više faza (od 2 do 4) na nekoliko generacija potomaka odabranog čokota i traje 10-20 godina.
Prva individualna klonska selekcija u nas je obavljena na sorti Rizling italijanski. Urađena je još na Prokupcu i Župljanki.
SANITARNA SELEKCIJA
Kada se u okviru klonske selekcije vinove loze govori o sanitarnoj selekciji, pre svega se misli na viruse.
Biljni virusi su submikroskopske čestice koje se obično sastoje od RNK uvijene u proteinski plašt. Virusi se ne reprodukuju samostalno, nego utiču na domaćina tako da on proizvodi virusne čestice.
Prenose se nematodama, mehanički preko rana, biljnim vašima i sadnim materijalom.
Sanitarna kontrola matičnih vinograda je najpogodniji način zaštite od virusnih bolesti vinove loze.
U većini vinogradarskih zemalja se koristi bezvirusni, ili tačnije na viruse testiran sadni materijal. Certifikat koji ga prati podrazumeva odgovarajuće testiranje matičnih zasada i podloga i plemki.
Novim Zakonom o sadnom materijalu regulisana je ova problematika i u nas. (Službeni glasnik R. Srbije broj 18 od 2005).
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar