Tue09262017

Poslednja izmena:11:20:18 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Klonovi loze Župljanka

Klonovi loze Župljanka

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 2
  • Sledeća

O klonovima sorte Župljanka, prof. dr Mira Medić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu rekla je da je Župljanka, kao i većina novostvorenih sorata nastalih na Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, stvorena ukrštanjem dve crne sorte, Prokupca i Burgundca crnog. Ova sorta je dobila ime po rodnom kraju autora, prof. dr Dragoslava Milosavljevića, priznata 1970. godine, kada se beleži njeno intenzivno širenje.

U Vojvodini je po površini bila odmah posle Italijanskog rizlinga. Proširila se u Sremu, na Centralnu Srbiju i Makedoniju. Čokot Župljanke je bujan sa srednje krupnim do krupnim grozdovima, osvežavajućim ovalnim bobicama srednje veličine i izraženim mrkim tačkicama. List je petodelan ili trodelan, sazreva u trećoj epohi, nešto pre Italijanskog rizlinga. S obzirom da je Župljanka otporna na sivu plesan (ali vrlo osetljiva na peronosporu i pepelnicu), u zavisnosti od godine, kod nas se u vinogradima dešava da se pre obere Rizling, a da ona dočeka kako joj suđeno. Župljanka je dobro prinosna sorta i redovno rađa. Na teritoriji Fruške gore nakuplja šećera preko 20%, i uz to ima visok sadržaj kiselina, ali to nije problem jer te kiseline (9 – 12 g/l) vinu daju svežinu. Župljanka je specifična po sastavu kiselina jer sadrži veći udeo jabučne kiseline od vinske. To može biti posledica pojava jabučno-mlečne fermentacije, da vino, koje je žućkasto-zelene boje, prijatnog bukea, tokom perioda čuvanja gubi u kvalitetu, postaje neharmonično. U želji da se to razreši, oplemenjivački tim je počeo individualnu klonsku selekciju na sorti Župljanka izdvajanjem klonova koji sadrže manje jabučne kiseline, i u širi i u vinu. Rad na individualnoj klonskoj selekciji počeo je 1991. u Sremskim Karlovcima, na Oglednom imanju, na matičnoj parceli površine oko 2 ha pod zasadima sorte Župljanka, kada je izdvojeno oko 100 matičnih čokota. Tokom petogodišnjeg ispitivanja analizirane su sve njene karakteristike. Već u drugoj fazi, smanjen je broj matičnih čokota, ovoga puta na 15, pomoću dijagrama rasturanja, gde je na apscisi prikazan prinos sorte, a na koordinati sadržaj šećera u širi. To je bio jedan od prvih pokazatelja za odabir matičnih čokota, sa visokim prinosom i sa visokim sadržajem šećera. U nastavku ispitivanja, odabrana su četiri najbolja klona, koji su zadovoljili početni zahtev, da sadrže više vinskih kiselina u odnosu na jabučne. Izabrani klonovi SK 30, SK 34, SK 37 i SK 60, se ne razlikuju po morfološkim, već po proizvodnim karakteristikama, isto tako i po ocenama vina i nivou jabučne i vinske kiseline. Rezultati hemijske analize vina ovih klonova su pravljena paralelno od svih petnaest klonova, kasnije od preostala četiri, u odnosu na populaciju, pokazale su veći udeo vinske u odnosu na jabučnu kiselinu. Pokazalo se da klonovi imaju dobru rodnost, visok sadržaj šećera i kiselina u širi, otpornost na sivu plesan grožđa i daju kvalitetno vino. Degustacione ocene su pratile svako ispitivanje. Prosek onih godina kada su te ocene zaslužile pažnju dostižu čak 18,8 bodova (SK 30 – 18.5; SK 34 – 18.8; SK 37 – 17.8; SK 60 – 17.7), a jedne godine vino Župljanka je dobilo nagradu u kategoriji vrhunskih vina, što navodi na zaključak da pojedinih godina može da da vrlo dobro vino. Vremenom, Župljanku su potisnule ekonomski značajne, strane sorte, Chardonny, Cabernet Savuginon, i po mišljenju stručnjaka nekorektno je stavljena u zapećak, pogotovo zbog onih koji dolaze sa strane i žele da probaju naša lepa vina. Župljanka slobodno može da bude respektabilan reprezent srpske vinske scene. Pored genetičke napravljena je i sanitarna selekcija, a rezultati ispitivanja su bili negativni za sve klonove. Klonovi su prijavljeni za priznavanje 2008. godine, i 2015. su sva četiri klona priznata, što pruža mogućnost njihove sertifikacije i umnožavanja.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar