Mon07242017

Poslednja izmena:10:17:03 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Faze oplemenjivačkog rada na Oglednom dobru u Sremskim Karlovcima

Faze oplemenjivačkog rada na Oglednom dobru u Sremskim Karlovcima

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 7
  • Sledeća

Prof. dr Nada Korać, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu predstavljajući rezultate oplemenjivačkog rada na Oglednom polju u Sremskim Karlovcima, obratila je pažnju na ciljeve koji su se, kroz tri faze ovog rada, menjali. Od 1947. do 1975. godine ukrštanja su vršena u okviru vrste Vitis vinifera, a cilj je bio stvaranje novih sorti novih proizvodnih karakteristika tj. boljeg kvaliteta nego što imaju autohtone sorte Smederevka, Prokupac i dr.

Ukrštanjem ovih sorti sa najkvalitetnijim zapadnoevropskim sortama, stvorene su: Neoplanta, Župljanka, Sirmium, Nova Dinka, Sila, od belih i Probus i Rumenika, od crvenih. U ovom periodu oplemenjivački tim su sačinjavali dr Dragoslav Milisavljević, dr Sima Lazić, dr Petar Cindrić i dr Vladimir Kovač. Sorta Neoplanta je dobila lepo ime grada Novog Sada, a nastala je ukrštanjem Smederevke i Traminca. Ova vrlo perspektivna sorta, uglavnom se gaji na Fruškoj gori i to ne na velikim površinama. Daje visokokvalitetna, aromatična vina, ali treba proizvođačima skrenuti pažnju na nešto veću bujnost, osetljivost grožđa na mraz i sivu plesan. Međutim, izborom najboljih lokacija, primenom savremene tehnologije, od ove sorte se može ostvariti vrhunsko vino. Sorta Sila je najperspektivnija sorta iz ove faze oplemenjivačkog rada, s obzirom da se najviše proširila i da je njeno vino najtraženije. Nastala je ukrštanjem Kevedinke i Chardonnay-a. Sila je dobila ime po početnim slovima imena i prezimena svog autora, dr Sime Lazića. Sorta je zaista Sila, vino je kvalitetno, harmonično sa jednom finom, blagom aromom Chardonnay-a. Probus je sorta favorit za velikim potencijalom kada je vino u pitanju. Nastao je ukrštanjem Kadarke i Cabernet Sauvignon-a. Ova sorta daje visokokvalitetno vino, intenzivno obojeno, bogato, karakterističnog finog mirisa. To je sorta čije vino redovno osvaja velika priznanja na ocenjivanjima, što svedoči i sama promocija ovog vina kao Rektorskog. Druga faza oplemenjivačkog rada imala je za cilj stvaranje sorti otpornih na faktore stresa. Imajući u vidu činjenicu da se u Vojvodini ekstremno niske temperature javljaju svakih pet do sedam godina i da nanose ogromne štete vinogradima, cilj oplemenjivača je bio stvaranje novih sorata, pre svega otpornih prema niskim zimskim temepraturama. ali, da imaju visok kvalitet grožđa i vina. Oplemenjivački tim na čijem čelu je dr Petar Cindrić, radio je na njihovom stvaranju, a nasledna osnova otpornosti je pronađena u sortama koje su stvarane na bazi istočnoazijske vrste Vitis amurensis. Introdukovane su dve bele sorte iz Mađarske, Kunleanj i Kunbarat. Ukrštanjem ovih sorti sa visokokvalitetnim zapadnoevropskim sortama, kao što su Pinot Noir, Pinot gris dr., stvorene su bele vinske sorte: Zlata, Liza, Rani Rizling, Lela, Mila i Petra. Neke od ovih sorti se sreću samo u kolekcionim zasadima. Najznačajnija sorta iz ovog perioda, koja se najviše proširila naročito na Fruškoj gori je Petra. Treća faza oplemenjivačkog rada je imala mnogo kompleksije ciljeve. Od nove sorte se tražilo da bude otporna prema gljivičnim bolestima, niskim temperaturama, da daje što bolji kvalitet vina. U ovoj fazi se radi i na stvaranju stonih i sorti bez semena. U skladu sa savremenim zahtevima održive poljoprivrede pošlo se od ideje gajenja sorti u okviru programa alternativnih oblika vinogradarstva: integralne i organske proizvodnje grožđa. Ove sorte se mogu gajiti sa manje tretmana hemijskim sredstvima, uz redukovanu zaštitu, u nekim godinama i bez tretiranja. Oplemenjivački tim, na čelu sa prof. Cindrićem, stvorio je više sorti u ovoj fazi, pre svega stone sorte, Lastu i Karmen, Kosmopolitu koja je stvorena u saradnju sa mađarskim oplemenjivačima, te Petku, Rubinku, Bačku, Panoniu, Moravu, Frajlu i Dionis. Lasta je stona sorta, nastala ukrštanjem Muscat de Vallier i Ljane. Odlikuje se visokim kvalitetom stonog grožđa. Može se reći da je visokotolerantna na plamenjaču ali osetljiva na pepelnicu. Sorta Karmen je nastala ukrštanjem Kardinala i Moldove. To je komercijalna sorta koja redovno daje velike prinose visokokvalitetnog stonog grožđa i vrlo rano sazreva. Otporna je prema pepelnici ali je osetljiva na plamenjaču. Ove dve sorte se šire uglavnom na Fruškoj gori i na okućnicama. Panonia i Morava se smatraju za najznačajnije ostvarenje iz ove faze oplemenjivačkog rada jer daju visokokvalitetna vina, kao najkvalitetnije vinifera sorte. Uz to se odlikuju visokom tolerancijom prema gljivičnim bolestima. Paralelno sa radom na stvaranju novih sorti rađeno je i na klonskoj selekciji, odnosno na poboljšanju proizvodnih karakteristika najznačajnijih sorti. Urađena je klonska selekcija za Rizling Italijanski. Priznata su tri klona (SK 13, SK 54 i SK 61), četiri subklona (SK 13-13; SK 13-14, SK 54-4 i 54-10), zatim četiri klona sorte Župljanka (SK 30, SK 34, SK 37 i SK 60), pred priznavanjem su i klonovi autohtone sorte Seduša. - Oplemenjivački rad je težak, naporan, neizvestan i zahteva mnogo optimizma. Može da se dogodi da izvršite veliki broj ukrštanja i da posle 10 ili 15 godina ne dobijete nikakav rezultat. Vinogradarstvom ne treba da se bave oni koji ne vole vinovu lozu. Ako stavljaju u prvi plan ekonomsku dobit onda ne treba da se bave ni vinogradarstvom i vinarstvom. Vinova loza zahteva mnogo rada, ali i mnogo ljubavi, koja mora da se razvija od mladosti - poručila je prof. dr Nada Korać.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar