Wed11222017

Poslednja izmena:08:32:26 AM

Back PRIVREDA PREDSTAVLJAMO Zaključci sa VI BUSSINESS INTERNATIONAL SUMMIT-a

Zaključci sa VI BUSSINESS INTERNATIONAL SUMMIT-a

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 11
  • Sledeća

U Vrnjačkoj Banji, uspešno je završen VI BUSSINESS INTERNATIONAL SUMMIT, koji je pod naslovom „Održivi turizam - Put ka uspehu“ od 23.- 25. juna 2017., okupio eminentne učesnike iz regiona. Glavni menadžer BIST 2017, dipl. menadžer gospodin Milan Jovičić je tim povodom izjavio da je ova konferencije u toku tri sajamska dana, predstavila kroz četiri programske celine biznis, nauku, kulturu, ali i istorijske i ljudske vrednosti, kao i sajamske izlagače sa konkretnom ponudom, važnom za turizam.

Ovaj naučni skup je postao prepoznatljiv deo naučnih događanja u Vrnjačkoj Banji i Srbiji, kako po brojnosti naučnih radova i izlagača, tako i po kvalitetu rezultata, predstavljenih iz okvira najnovijih naučnih istraživanja. Skup su podržali i pratili predstavnici Vlade Republike Srbije, Republike Srpske, Privredne komore Srbije, gradova, lokalnih samouprava i drugih državnih naučnih institucija i ustanova, kao i privrednici, preduzetnici, primarni poljoprivredni proizvođači, članovi udruženja, zadruga i mnogi drugi. - Saznanja, iskustva, ideje koja će poneti sa ovog skupa treba da opravdaju suštinu ovog okupljanja: da bude ispred vremena i da da kvalitet više - istakao je Milan Jovičić. Na ovom Samitu organizatori su pokazali kako nauka, kultura, tradicija i biznis idu zajedno, odlično se dopunjuju ali i kvalitetno umrežavaju. Biznis samiti nisu samo događaj i susret za objavljivanje naučnih radova, nego i forumi za plasiranje znanja - umeća sa potencijalima kreiranja novih tehnoloških mogućnosti. - Osnovni cilj ovog Busness samita, bio je i ostao, na osnovu referata i izlaganja - doći do savremenih trendova i aplikativnih znanja koja će u sferi razvoja turizma pomoći Srbiji u njenom izlasku iz krize, kao i usponu u rang liderskih država u oblasti turizma, kako u regionu tako i u Evropi. Kako su manje privrede izložene i pozitivnim, ali i negativnim efektima procesa globalizacije, tako se pomera i lestvica prioriteta, mada je u pitanju uključivanje u svetska ekonomska kretanja - naglasila je prof.dr Svetlana Stevović, predsednik naučnog odbora BIST 2017. Budućnost donosi ogromne mogućnosti za turizam u preuzmanju glavne uloge na političkom i ekonomskom planu i doprinosi ekonomskom rastu i razvoju. Takođe, unosi dodatne izazove i odgovornosti za turistički sektor u smislu preuzimanja vodeće uloge u ublažavanju mogućih negativnih uticaja na lokalne zajednice, društveni napredak i životnu sredinu. Turizam se razvio u globalni fenomen i jedan od najvažnijih privrednih sektora našeg vremena, što potvrđuje njegov direktan doprinos od 5% u BDP u svetu. Još uvek postoje značajani potencijali za dalju ekspanziju u narednim decenijama, kako u razvijenim tako i u novim turističkim destinacijama, uz pretpostavku da se stvore odgovarajući uslovi i pravila u vezi sa poslovnim okruženjem, infrastrukturom, marketingom i ljudskim resursima. Da bi navedeno bilo moguće, neophodno je da se turizam sagledava kao prioritet nacionalnih političkih odluka, podstiče takmičarski duh i primenjuje modele odgovornog poslovanje u praksi i povećanje saradnje između javnog i privatnog sektora. Iz toga proističe da Srbija ima kvalitetne resurse i da treba posebnu pažnju da posveti stimulisanju razvoja međunarodnog turizma, kao značajnog faktora ukupnog društvenog i privrednog razvoja. Pri tom, ne treba zanemariti i razvoj domaćeg turizma koji je prema procenama Svetske turističke organizacije, oko 10 puta veći u obimu, u odnosu na međunarodi turizam. Permanentno se preduzimaju mere radi ostvarivanja što povoljnijih rezultata, kad je reč o turistima iz privredno najrazvijenijih zemalja, ali istovremeno ne treba zaboraviti i turiste iz regiona kao i turiste zemalja u razvoju, koji će stalno povećavati svoje učešće u međunarodnom turizmu, kada je reč o njihovoj inicijativnoj i receptivnoj ulozi. Nesporno je da Srbija svoje mesto mora tražiti u okvirima prvenstveno regionalnog, a onda i evropskog tržišta, pri čemu mora zaštititi svoje vitalne nacionalne interese koncipirane u adekvatnom strateškom dokumentu. Sa druge strane, regionalna integracija kojoj pripadamo u svakom pogledu, istorijskom, ekonomskom i geografskom jeste EU. Ulaskom u EU Srbija bi dobila dodatnu snagu za prevazilaženje aktuelnih unutrašnjih anomalija. Ovaj skup je dokazao da Vlada, kako zbog budžetskih ograničenja i drugih razvojnih prioriteta, tako i zbog zanemarivanja i neprepoznavanja turizma kao jedne od ključnih privrednih grana, nije sprovela aktivnu turističku politiku, koja bi turizmu u Republici Srbiji omogućila značajniji konkurentski iskorak. Naučni doprinos izloženih radova ogleda se, između ostalog i u pokazivanju svih razvojnih mogućnosti ove, za Srbiju važne privredne grane. Republika Srbija je najveći deo vremena od usvajanja prethodne Strategije provela u otežanim uslovima pronalaženja sopstvene političke i privredne stabilnosti, dakle unutrašnje konsolidacije, što je rezultiralo nižim političkim i vrednosnim interesima Republike Srbije u pogledu razvoja turizma. Sada kada Republika Srbija ulazi u proces evropskih integracija i kada gradi jedinstvenu geostratešku poziciju, mogući su brojni veliki privatni i javni projekti, koji joj omogućavaju stvaranje jasnih i nedvosmislenih alternativa dugoročnog održivog rasta i razvoja u narednom periodu. U uslovima kada Republika Srbija podiže svoju pregovaračku snagu u odnosu na bliža i dalja globalna tržišta, realno je očekivati da nastaju povoljniji uslovi za značajan razvoj turizma zemlje. Stoga je cilj da se turizmu pristupi sistemski, ne samo kroz ekonomske pokazatelje (kao mogućem održivom izvoru stvaranja nove dodatne vrednosti i zapošljavanja u Republici Srbiji), već i kroz multiplikativne efekte, koje turizam ima na ukupan društveno - socijalni, lokalni i regionalni razvoj, na razvoj kulture i obrazovanja, unapređenje životne sredine i na razvoj komplementarnih delatnosti (trgovine, poljoprivrede, građevinarstva i dr), te je potrebno da turizam zauzme značajno mesto na agendi strateških odluka Vlade i time konačno odredi rang ambicija Republike Srbije prema ovom privrednom sektoru na srednji i dugi rok. Zaključci skupa, koji se upućuju na Vladu RS i relevantna upravljačka tela i predstavnike: 1. potrebna je zaštita vitalnih nacionalnih interesa, koji se moraju koncipirati u adekvatnom strateškom dokumentu;
2. jačanje konkurentnosti turističke privrede i sa njom povezanih delatnosti na domaćem i međunarodnom tržištu; 3.povećanje broja obrazovanih stručnjaka u sektoru turizma i njegovog učešća u strukturi ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji; 4. unapređenje ukupnog imidža Republike Srbije u regionu, Evropi i svetu; 5. bolja edukacija kadrova prema opšte prihvaćenim standardima poslovanja u EU; 6. uraditi akcione planove sa jasnim programom rada svih institucija države koje se bave turizmom; 7. donošenja novog Zakona o javno - privatnom partnerstvu i koncesijama, kao faktora
razvoja turizma Republike Srbije sa otklanjanjem do sad ukazanih nedostataka iz postojećeg Zakona iz 2016. godine; 8. definisanje preporučljivog modela javno - privatnog partnerstva u turizmu Srbije; 9. uključenje savremenih tehnika i informacionih tehnologija, kao što je npr. učenje na daljinu, u funkciji razvoja i unapređenja ruralnog turizma. Tokom VI BUSINESS SAMITA održano je i nekoliko tematskih naučnih sesija, a posebnu pažnju su privukle prezentacije prof. dr Dragana Bataveljića sa temom o posledicama akcidentnih događanja koji su zagadili životnu sredinu, na razvoj turizma, kao i tema prof. dr Svetlane Stevović: „Software tools for distance learning in the function of education for rural tourism development“ (Softverski alati za učenje na daljinu u funkciji razvoja ruralnog turizma). Značajne podatke i dokaznice je izvela i koleginica Kristina Popović sa temom ‚‚Biodiverzitet kao vrednost za razvoj turizma u Srbiji“. Teme vezane za strategija razvoja turizma Republike Srbije, zdravstveni, verski turizam, kao i tema našeg gosta iz Makedonije, mr Stojana Srbinoskog „Rešavanje problema snabdevanja vodom kao faktor razvoja gradskog turizma u Skoplju“, primenljivo i kao moguće rešavanje problema nekih turističkih destinacija u Srbiji, koji nastaje povećanjem broja turista.
6. BUSINESS SAMIT je opravdao očekivanja, kako organizatora tako i učesnika, što je dokazalo prisustvo velikog broja biznismena, preduzetnika, naučnih radnika, predstavnika državnih organa i gostiju. Ovaj skup ostaje upamćen kao najbolje organizovan naučni skup u 2017 godini. Citat najbogatijeg čoveka za 2011. u svetu, Karlosa Slim Helua: "... Izvući ljude iz siromaštva i uključiti ih u modernu ekonomiju – je dobro za ekonomiju, zemlju i društvo" može se proglasiti završnom frazom Samita i ovih zaključaka.
Ove i ostale radove koji su i štampani u zborniku ISBN 978-86-80510-02-6 možete pogledati i preuzeti sa sajta www.gegula.rs

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar