Sat12162017

Poslednja izmena:08:34:50 PM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Snežana Đorđević: Vlasinski dani gljiva 2017 provera jednogodišnjeg rada

Snežana Đorđević: Vlasinski dani gljiva 2017 provera jednogodišnjeg rada

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 3
  • Sledeća

Snežana Đorđević, član ED „Eko Vlasina“ iz Vlasotinca, jedna je iz tima domaćina koji je organizovao prve „Vlasinske dane gljiva“. Po ocenima svih prisutnih, veoma uspešno. Gospođa Đorđević ističe da se ovaj susret svojom koncepcijom očuvanja prirode i povratku prirodi, uklapa u koncept rada ED „Eko Vlasina“ osnovanog 2016. godine.

Sekcije u okviru ED „Eko Vlasina“, planinarska, gljivarska, koja se bavi lekovitim biljem i ekološka, imaju zadatak očuvanje terena, posebno zaštićenih vrsta, kao jedne zdrave sredine značajnih prirodnih lepota. ED se takođe zalaže za njegov razvoj, pre svega u smislu rešavanja problema kanalizacione mreže koja preti da zagadi Vlasinsko jezero, za podizanje turističke ponude na evropski nivo, sprečavajući preteranu urbanizaciju jer, „to danas nalazimo svugde“, i bez narušavanja prirodne lepote. Ovo mlado društvo, i tim gljivara, prve godine svog rada „utrošio“ je obilazeći i upoznavajući se sa radom drugih GD u zemlji, te sakupljanjem znanja i iskustava. „Vlasinski dani gljiva 2017“ bila je prva provera njihovog jednogodišnjeg rada. Žaklina Stefanović, Sunčca Jović su bile vodeće u timu koji je organizovao ovu manifestaciju. U tome su im veliku pomoć pružile lokalne samouprave Vlasotinca i Surdulice. Projekat „Vratimo decu prirodi“, u okviru kojeg su članovi ED održali niz predavanja u osnovnim školama u Vlasotincu, umnogome je pomogao realizaciju Dana gljiva 2017. - Naš cilj i prevashodni zadatak je da decu od malih nogu učimo prednostima i lepotama života u prirodi, i načinima kako da prirodu pretpostave kompjuterima, mobilnim telefonima, jer bez prirode nema zdravlja. Učimo ih da uživaju u prirodi, a ne da postaju zavisnici prekomernog korišćenja civilizacijskih tekovina. Kada je čovek počeo da uništava prirodu javili su se i problemi. Danas vodimo veliku borbu protiv divljih deponija. Smatram da je taj problem najuočljiviji na jugu naše zemlje. ED „Eko Vlasina“ je malo društvo, ali smo strpljivi i zato često ponavljam reči vladike Nikolaja Velimirovića koji je rekao: “Najveći srpski greh, onaj iz koga kasnije proizlazi sve zlo, sva strava i užas naše istorije i svakodnevice, jeste nestrpljenje.” Zato smo mi odlučni da idemo korak po korak, rešavamo jedan po jedan problem, i strpljivo gradimo najdivniji biser juga Srbije kao mesto jedinstvenog i neponovljivog doživljaja - istakla je gospođa Đorđević, višegodišnja članica planinske sekcije, majka Miodraga Đorđevića, predesnika ED „ Eko Vlasina“,i naglasila da je ove godine suša uslovila da se prvi susret vlasorinačkih gljivara održi na Vlasinskom jezeru, ali da će se svake naredne održavati u okolini grada Vlasotinca, da će u organizaciju biti uključene i druge sekcije jedinog ekološkog društva u gradu, bez ugrožavanja drugih društava koja se bave sličnim aktivnostima, u cilju opšteg dobra.
O Vlasinskom jezeru i području koji ga oivičava, kažu da je bila oaza mira, gde turisti dolaze po zdravlje i odmor, i da je taj identitet zadržalo do danas. Vlasinsko jezero, od 2006. sa epitetom predela izuzetnih odlika, površine od 15 km², dužine oko 10 km, prosečne dubine 12m, a najve'e 25 metara, nastalo je na mestu gde se u prošlosti nalazila tresava, poznata kao Vlasinsko blatoili Vlasinska tresava, prekrivena ševarom, trskom i mestimičnim vodenim površinama, iz kojeg je isticala reka Vlasina. Izgradnjom brane 50-tih godina nastalo je Vlasinsko jezero, najveće je i najviše veštačko jezero u Srbiji. Njegov sliv danas čini 110 reka, potoka i pritoka, od kojih su najveće Vlasina, Vrla, Jerma, Božićna, Lisinska i Ljubotenska reka. Jezero na 1.213 m nadmorske visine, okružuju planinski masivi: Gramada, Vardenik i Čemernik.
Nekada je na Vlasinskoj visoravni bilo 50 mahala (zaseoka), a do danas je opstalo tek nekolicina. Jedinstvenost Vlasinskog jezera čine plutajuća tresetna ostrva, kao i zatalasana visoravan saprostranimlivadama, pašnjacima i šumama na kojima obitavaju retke vrste flore i faune: maljava breza, prilagođena uslovima života na većim nadmorskim visinama, rosulja, jedan od retkih insektivora koji naseljava našu zemlju, te ptice siva čaplja, ćubasta plovka, i glodar tekunice.Za sve one koji posete Vlasinu, posebno su interesantni kantarina i majčuna dušica, čaj i tinktura sa maslinovim uljem, koji se koriste kao antibiotik za povrede, ogrbotine, opekotine na koži, i za lepotu kože.
Vlasinsko jezero

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar