Tue09262017

Poslednja izmena:11:20:18 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Dr Tatjana Pivac: Vinski turista za jedan vinski evro potroši još pet

Dr Tatjana Pivac: Vinski turista za jedan vinski evro potroši još pet

  • PDF

Dr Tatjana Pivac, vanredni profesor na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, doktorsku disertaciju branila je sa temom „Vinogradarstvo i vinarstvo u turističkoj ponudi Vojvodine“ i svoj dalji naučno-pedagoški rad posvetila oblastima vezanim za kulturni i gradski turizam, i sve aktuelniji vinski turizam, koji je bio i predmet rasprave pod nazivom „Vinski...šta? - Turizam, pa da!“, u organizaciji Turističke organizacije Srbije i Vojvođanske asocijacije žena Irig (VAŽI), krajem avgusta u Irigu.

Dr Pivac je iznela zanimljiv podatak, da se u evropskim zemljama vodi evidencija o broju vinskih turista, pa se pouzdano zna da ih u Italiji ima oko šest miliona, u Francuskoj deset, a u svetski poznatoj dolini vinograda - Napa Valley (California), 3.5 miliona vinskih turista na godišnjem nivou. U Srbiji se uglavnom radi o malim vinarijama u kojima se ne vodi takva evidencija, ali se zna da je u toku prošle godine Srbiju posetio 2.75 miliona turista, od kojih je bilo i vinskih. Prema Strategiji razvoja turizma Republike Srbije za period 2016. do 2025. godine očekuju da taj broj dostigne sedam miliona.
Od ukupnog broja vinskih turista u Španiji čak 86% je domaćih, a svega 14% stranaca, koji prespavaju u vinariji. Od tih 86% vinskih turista većina su ekskurzisti, jer prelaze maksimalno 200 kilometara od mesta svog borave. U ostalim zemljama je odnos 80 prema 20% u korist domaćih turista.
I dok se u evropskim zemljama na pragu vinarije proda 10 - 20% količina vina, praksa domaćih vinarija pokazuje da je taj procenat daleko veći.
Zanimljivo je da vino ne kupuju samo turisti, već i svaki treći Italijan odlazi u domaće vinarije i kupuje vino koje se proizvelo u tom vinskom rejonu. Ta tendencija je posebno izražena od 2009. godine sa pojavom ekonomske krize, kada ljudi daleko više kupuju u domaćim vinarijama nego u supermarketima.
Koliko je značajan vinski turizam govori i podatak da na jedan evro koji turista da za vino, potroši dodantnih pet na hranu, obilazak vinskih muzeja ili kulturnih znamenitosti u okruženju. Ako se osvrnemo na Hrvatsku, oni su dobro iskoristili Dunav i sertifikovane kulturne rute "Put rimskih careva“ i „Dunavski put vina", i vinski turizam povezali sa biciklističkim. Interesantni su i trendovi obilazaka vinograda: kod nas je Vinarija „Mačkov podrum“ u svoju ponudu uvrstila obilazak vinograda na traktorskim prikolicama, u Italiji je zastupljen romantičan obilazak vinograda u parovima vespama. Širom sveta primenjuje se vinoterapija, u kojoj se koriste sortna vina i njihovi ekstrakti, sokovi grožđa i sl.. Organizuju se vinske svadbe, osnivaju nove manifestiacije „vinu u čast“, ali i one na kojima se spajaju naizgled nespojivi oblici turizma, kao što su golf i vino, ili wellness&spa i vino itd. Interesantno je i koncept „Zero km food“, odnosno „hrana nultog kilometra“, koji se odnosi na hranu proizvedenu, prodatu i pojedenu u blizini same vinarije.
- Sve su to ideje kojima i mi možemo težiti, uz manja ulaganja možemo ih iskoristiti. Potrebni su nam pozitivni primeri koje imamo u neposrednom okruženju - istakla je dr Pivac.
Ona je podsetila da pomenuta Strategija razvoja prepoznaje ruralni turizam, i da ne možemo očekivati da će u skorije vreme vinski turizam biti primarni oblik turizma, ali da je vinski turizam jedini oblik turizma koji poslednjih petnaestak godina beleži rast, zahvaljujući pre svega, osnivanju brojnih vinarija.
Vinski turizam, prema njenim rečima, ima mnoge prednosti u poređenju sa ostalim vidovima turizma, pre svega što je jedan od najstarijih oblika turizma nastao na tradiciji uzgoja vinove loze; što se i danas čitave porodice bave ovom delatnošću i od nje privređuju. Uložilo se dosta i u infrastrukturu, degustacione sale. Prednost vinskog turizma je to što je on oblik selektivnog turizma. Tendencija turizma danas je na selektivnim oblicima, i turisti traže jedinstven i autentičan doživljaj, a degustacija vina i uživanje u hrani je ono što vinski turizam nudi.
Dr Pivac je na kraju rekla i da je prioritet u Strategiji na Fruškoj gori, u Sremu i Sremskim Karlovcima, prostoru na kojem je vinski turizam najaktuelniji.
Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu je najveći rasadnik stručnih kadrova kada je u pitanju vinski turizam, za područje Novog Sada i njegovu okolinu. Studenti na PMF-u, na Departmanu za geografiju, turizam, hotelijerstvo dobijaju sveobuhvatno teorijsko obrazovanje, u učionici, ali i praktična znanja. Za njih se organizuju brojni kursevi, praksa u turističkim organizacijama i turističkim agencijama. Vinski turizam je kao predmet uvede 2010/11. godine, i iako je fakultativni, svake godine bira ga 100 studenata. Studenti posećuju vinarije, i u kontaktu sa vlasnikom ili somelijerom imaju priliku da se susretnu sa konkretnim znanjima iz oblasti vinske kulture. U toku prošle godine studenti su sa svojim profesorima posetili vinarije „Mačkov podrum“ i „Kovačević“ u Irigu, ali uglavnom se zadržavaju na onim u Sremskim Karlovcima, jer put do odredišta studenti finasiraju sami. Postoji i obrnuta praksa, kada vinari dolaze na fakultet i održe predavanje na temu predviđenu nastavnim planom i programom. Dr Tatjana Pivac kaže da je vreme u kojem se organizuje nastava iz ovog predmeta suviše kratko za realizaciju svega onoga što sa svojim asistemntima želi da im pokaže, a da je otvaranjem novih, privatnih fakulteta konkurencija sve jača, a da, pre svega kvalitetnim radom, PMF pokušava da svojim studentima obezbedi konkurentnost na tržištu.
- Koliko je interesovanje studenata govori i izbor diplomskih i master radova na temu vinskog turizma, i mislim da bi bilo lepo da taj vinski turizam procveta i da sve vinarije imaju potrebu (i mogućnost) da zaposle nekog turizmologa koji će da organizuje posete u vinariji, i dočekuje goste sa vlasnikom ili umesto njega.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
0 #1 Aleksandar Erović 03-09-2017 17:40
Slažem se. Da se vinari iz svake regije udruže i zaposle turizmologa, za početak bar jednog, a onda i više njih.
Često mi ljubitelji vina usklađujemo dolazak u vinariju sa samim vinarom je on često zauzet svojim poslovima.
Ima ovde dosta prostora za napredak. Dajemo vam podršku.

Vinski ljubitelji i potrošači iz centralne i zapadne Srbije.
Citiraj
 

Dodaj komentar