Fri02232018

Poslednja izmena:11:00:09 AM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Neke od tema na evropskom putu uspeha sa MAK-a 2018

Neke od tema na evropskom putu uspeha sa MAK-a 2018

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 2
  • Sledeća

Peta JEEP međunarodna naučna agrobiznis konferencija - MAK 2018, pod nazivom „EVROPSKI PUT - PUT USPEHA“, održana u Kongresnom centru Hotela Grand&Spa na Kopaoniku krajem januara, donela je niz aktuelnih i zanimljivih izlaganja. Organizatori, grad Kraljevo, Etno centar Gegula - centar za uspešni razvoj preduzetništva porodične poljoprivrede i turizma Kraljevo, Alfa BK Univerzitet Beograd, C.R.E.A.M EUROPE (Serbia) PPP ALIANCE, pokroviteljstvo Nikom auta, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Privredna komora Srbije (PKS), MK Mountain Resort Grand hotel&Spa i dr., i podršku brojnih sponzora, u potpunosti su ispunili zacrtani cilj da i ovom prilikom približe nauke i praksa, teoriju i rad na terenu.

Jedna od tema skupa bila je zdravstveni turizam, godinama viđen kao velika šansa ne samo za Kopaonik već i za celu Srbiju. Tim povodom prof. dr Slavko Vukša, rektor Univerziteta Alfa BK, istakao je da Srbija ima preko 50 registrovanih banja i da je Ministarstvo finansija ove godine izdvojilo sredstava za unapređenje Jošaničke, Kuršumlijske i drugih banja, jer u njima vidi budućnost. Objašnjenje za tu tezu leži u činjenici da stanovništvo Srbije i cele Evrope stari, a Srbija ima zdravo okruženje u kojem se uzgaja zdrava hrana. Da bi se to i realizovalo, osim uređenja enterijera i eksterijera samih banja, kao i osavemenjivanje njihove ponude, i kada je u pitanju zdravstveni i kada je u pitanju rekreativni turizam, potrebna je izgradnja saobraćajne infrastrukture, što je prioritet ove Vlade. U razvoju zdravstvenog, banjskog turizma, dr Vukša vidi mogućnost za zapošljavanje, ne samo stručnog medicinskog kadra, već i oživljavanja srpskog sela, kao glavnog snabdevača banjskih, zdravstvnih centara. Primere sve prisutnijih projekata JPP i razloge zašto ih u Srbiji, uprkos činjenici da predstavljaju način rešavanja problema, nema dovoljno, iznela je gospođa Tanja Jakšić, PPP Project Co-ordinator Serbia at C.R.E.A.M. Europe PPP Alliance.
Ona je objasnila da je posle dvogodišnje intenzivne promocije došlo do realizacija ovih projekata. Da bi se jedan projekat realizovao, odnosno potpisao javni ugovor, neophodno je prilagođavanje Srbije direktivama EU što čini komisija za JPP, kao i da čelni ljudi opština shvate da su ograničenim budžetima neophodne investicije JPP, sada i u kombinaciji sa IPA fondovima. Primer dobre prakse je opština Bogatić sa jednim od najvećih infrastrukturnih projekata u Srbiji - prečišćavanje otpadnih i pitkih voda i investicijom vrednom preko 100 miliona evra. Ovaj višedecenijski problem niko ranije nije rešio ne samo zbog cene koštanja već i nedostatka hrabrosti čelnika lokalne samouprave, ističe gospođa Jakšić i pita: „Zašto nemamo više projekata?“
I odgovara:
„Zato što predstavnici lokalnih samouprava nemaju hrabrosti da urade nešto što pre njih niko nije uradio. C.R.E.A.M. Europe PPP Alliance ima preko 6.000 investitora, postoji mogućnost i zakonska osnova za JPP, a sada je samo na lokalu odluka da li će ili neće da reši problem. Najveći je problem je u tome da se neko usudi da uđe u projekat - mišljenja je gospođa Tanja Jakšić

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar