Wed11132019

Poslednja izmena:07:24:15 PM

Back TURIZAM SEOSKI TURIZAM Dr Gordana Radović: Šta možemo naučiti iz iskustava drugih u pitanju vinskog i drugih oblika ruralnog turizma

Dr Gordana Radović: Šta možemo naučiti iz iskustava drugih u pitanju vinskog i drugih oblika ruralnog turizma

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 5
  • Sledeća

            „Vinski turizam - kako dalje?“, bila je tema panela održanog u Vinskoj senici, Vinarije „Mačkov podrum“, za vreme prvog Sajma vinogradarstva i voćarstva VIVO u Irigu, sredinom aprila ove godine. Eminentni panelisti bili su dr Gordana Radović, direktorica „Dnevnik - Poljoprivrednik“AD Novi Sad, Jasmina Beljan Iskrin, MSc preduzetništva u turizmu, samostalni konsultant, Milena Jocić, dip. menager u turizmu i profesor geografije master, turistički inspektor i Slobodan Spasovski, sekretar Udruženja proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „SREM-FRUŠKA GORA“.

            U ulozi moderatora, mr Đurđica Jojić Novaković, izvršni direktor Vinarije „Mačkov podrum“, u uvodnoj reči, obraćajući se prisutnima, istakla je je turizam jedina privredna grana koja konstantno beleži rast poslednjih 20 godina i da utiče na mir i bezbednost u svetu jer nikome nije u interesu da izaziva konflikte bilo kakve vrste kada dolaze turisti i ostavljaju svoj novac. Posebno se osvrnula na značaj vinskog turizma i podatke Svetske turističke organizacije za 2017. godinu, prema kojima ovaj vid turizma čini 10% svetskog bruto društvenog proizvoda; da je jedan od 10 poslova u svetu neposredno i posredno vezan za oblast turizam; da na razne načine utiče na domen privrede ne samo u vidu kreiranja novih radnih mesta, već i na očuvanje životne sredine, očuvanje kulturno-istorijskih spomenika; vinski turizam čini 7% svetskog izvoza, što je 1,4 bilion američkih dolara...
            - Klasičan koncept shvatanja turizma, more, pesak, sunce, nije više toliko aktuelan. Kako se menjaju društvene okolnosti menjaju se navike ljudi, motivi, te turisti danas sve više žele avanture, da iskuse nešto novo, da se što više identrifikuju sa destinacijom u koju putuju i s tim u vezi da probaju lokalnu hranu i lokalno vino. Vinski turizam nije samo poseta vinariji i degustacija vina. On se odnosi na sve one aktivnosti pre i posle posete. Vinski tuirzam podrazumeva sve one koji su na bilo koji način u lancu pružanju usluga i prodaji dobara - istakla je mr Đurđica Jojić Novaković.
            Dr Gordana Radović se u dogovoru sa domaćinima osvrnula na iskustva ruralnog turizma iz Slovenije, ali je pre toga podsetila da je u Srbiji prva turistička signalizacija urađena upravo u oblasti vinskog turizma, odnosno Puteva vina Srbije i konstatovala da je to dobra startna pozicija.
Kada je u pitanju Slovenija osvrnula se na period 70-tih godina prošlog veka, kada se ruralni turizam u Srbiji i Sloveniji uporedo razvijao, čak je selo Devići, u opštini Ivanjica prenjačilo u ovom vidi turizma u SFRJ. Kao razlog trenutnih pozicija dve zemlje u ovoj oblasti ona je izdvojila nekoliko bitnih stavki kao što su aktivna podrška države (agrarni budžet, konkursi, predpristupni fonodvi), zatim udruživanje i specijalizacija.
            - Kada je reč o vinskom turizmu, u Sloveniji postoje četiri vrste turističkih farmi. Jedna je od njih su vinotočja i oni obuhvataju oko četvrtine ukupnog broja turističkih farmi. Sem vinotočja imaju turističke farme gde može da se pružaju usluge smeštaja, one koje pružaju usluge ishrane, i kampovi. Značajno je da subjekti koji se bave vinskim turizmom sem svog turističkog sadržaja mogu da se povežu sa drugim subjektima u okolini, koje nude smeštaj i druge sadržaje. Zastupnik sam teze da se kod nas u Vojvodini, koja je 90% ruralno područje, obuhvate svi oblici ruralnog turizma, što podrazumeva i banjski, i verski i dr., ali uz neophodno udruživanje i specijalizaciju. „Svi imamo nešto, a zajedno imamo sve“ - geslo je slovenačkih domaćina. Ne treba insistirati da svako domaćinstvo ima smeštaj, ishranu. Rešenje je u povezivanju. Ono što savremeni turista traži su inovativni turistički sadržaji. U Sloveniji svako domaćinstvo se nudi da pruži nešto autentično. Ne mora biti ni nešto posebno inovativno, niti originalno, ali dovoljno zanimljivo da gosta animira i upotpuni mu boravak - istakla je dr Radović.
Govoreći o aktuelnim programima i projektima finansijske i druge podrške koje domaćinstva i vinarije mogu iskoristiti, skrenula je pažnju na subvencije i povoljne kreditne linije od strane Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, Razvojnog fond Vojvodine, Garancijskot fonda, kao i sredstva iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj u Srbiji - IPARD programa.
            Međutim, ako bi želeli da se približimo slovenačkom modelu ruralnog turizma, morali bi da ustanovimo i neke obaveze. Naime, u Sloveniji, svako seosko turističko domaćinstvo, tzv. turistička farma, u svojoj ponudi mora da ima minimalno 30% proizvoda iz vlastite proizvodnje, maksimalno 30% proizvoda iz prodavnice, a ostatak iz domaće proizvodnje proizvedeno u nekom od komšijskih domaćinstava. Po rečima dr Radović, kod nas se takođe ide u pravcu da se turistima nude proizvodi i napici iz vlastite proizvodnje.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar