Thu12122019

Poslednja izmena:09:39:01 PM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA Muzej piva Zrenjanin - od ideje do realizacije

Muzej piva Zrenjanin - od ideje do realizacije

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 9
  • Sledeća

            Udruženje građana „Urbani forum", na čelu sa Vojislavom Cvijićem, savetnikom za turizam iz Turističke organizacije grada Zrenjanin, u želji da sačuva tradiciju dugu više od 270 godina, odlučuje da 2016. obnovi prostor nekadašnje Zrenjanisnke pivare (Zrenjaninske industrije piva) koja je imala kontinuitet proizvodnje od 1745. do 2007. godine. Osim adaptacije prostora i ustanovljenja Muzeja piva, Udruženje je, uz podršku lokalne samouprave na čelu sa gradonačelnikom, gospodinom Čedomirom Janjićem, u februaru ove godine započelo saradnju sa kompanijom „Carlsberg Srbija“. Rezultat toga je nova proizvodna linija „Zrenjaninskog piva“ u pivari u Čelarevu, a od svake prodate flaše dva dinara biće izdvojeno za izgradnju mini pogona u Zrenjaninu.

            Najstarija u regionu je pivara u Temišvaru iz 1718. Na teritoriji današnje Srbije, prvu je osnovao Abraham Kepeš u Pančevu 1722. godine, Vršačka pivara, osnovana je 1742. najverovatnije pristizanjem grupe nemačkih doseljenika iz krajeva u kojima se proizvodilo pivo. Pivaru u Zrenjaninu je 1745. osnovao Nemac, Sebastijan Krajcajzen.
            Ipak, procvat Zrenjaninske pivare vezuje se za porodicu Dunđerski. Tada najveći veleposednik i industrijalac sa ovih prostora, Lazar Dunđerski je 1891. godine od Bele Roža za 75.000 forinti preuzeo pivaru u Zrenjaninu, i do 1911. vrši njenu temeljnu rekonstrukciju. Podigao je veliki kompleks, za koji je angažovao arhitekte iz Praga. Pivo je rađeno po najboljoj, „plzenskoj“ tehnologiji, po kojoj je nastavljena proizvodnja „Zrenjaninskog piva“. U vlasništvo njegovog mlađeg sina dr Gedeona pivara prelazi 1917. godine, koji je, od 1922. do 1925. dalje proširuje. Godine 1938. umire dr Gedeon i testamentom određuje troje svoje dece, Lazara, Dušana i Sofiju, za svoje naslednike. Poslednji vlasnik pivare bio dr Dušan Dunđerski, kada je pivara nacionalizovana (1945).
            Iz prve, koja je imala dimenzije zanatske pivare, a proizvodnja se merila na kofe, zahvaljujući ostavštini Dunđerskih, posle Drugog svetskog rata nastaje pivski gigant Zrenjaninska industrija piva (ZIP).  Dnevna proizvodnja je tada bila 240.000 boca, odnosno oko 300.000, do rekordnih 405.000 hektolitara godišnje. Osim piva ZIP je proizvodio bezalkoholni napitak Tut-gut, pored kvalitetnog svetlog piva proizvodilo se i crno pivo Porter ali i likeri i pelinkovac, čak i prirodno alkoholno sirće. Na kraju i viski „Bela ruža“. Zbog izuzetnog kvaliteta, za koji je bilo zaslužno vekovno iskustvo, korišćenje isključivo prirodnih sirovina, hmelja, ječmenog slada, pivskog kvasca, i mekane begejske vode, Šampion pivo, sa etiketom „Peace“ dobilo je ekskluzivno pravo da se nađe na prvom samitu Pokreta nesvrstanih, održanom u septembru 1961. u Beogradu.
            Na svom vrhuncu ZIP je zapošljavao oko 630 radnika, a piva iz ove pivare osvajala su najsjajnije medalje za kvalitet u zemlji i inostranstvu.
            Od kompleksa sa objektima različite namene, flašare, kompresionog prostora, fermentora, tankova, Muzej piva smešten je mašinski deo, u varionu, odnosno kuhinju piva. Reč je o objektu koji je podigla Zrenjaninska industrija piva 1958-59. godine. Tu su se odvijali najvažniji procesi u proizvodnji piva: hmeljenje, ukomljavanje i kuvanje. Objekat se sastoji iz četiri etaže, a u prizemlju se nalaze kazani za kuvanje sladovine, budućeg piva kao i bezalkoholnog pića Tut-gut. Ceo enterijer je obložen bračkim kamenom u devet boja, osim komandne sobe koja je naknadno dograđena. Sačuvano je oko 50% zatamnjenih stakala na fasadi uvezenih iz Italije. Tu je i oprema koja je dovezena 1958. iz Nemačke (iz čuvene firme Ziemann Sudwerk), bakarni kazani kapaciteta i do 40 hiljada litara. Tri kazana se nalaze na jednom nivou, a veliki, za ceđenje, na drugom.
            Gospodin Cvejić ističe značaj ovog brenda, zasnovanog na tradiciji kako za imidž grada tako i za turističku privredu.
            - Za Zrenjanince je obnova i ustanovljenje Muzeja izuzetno značajna jer je Zrenjanin tradicionalan grad piva koji baštini drugu najveću manifestaciju posvećenu „tečnom hlebu“, jednu od najvećih u državi, koju za sedam dana poseti i do pola miliona turista. Mi smo po svaku cenu želeli da sačuvamo ovaj deo pivare u čemu smo imali razumevanje lakalne samouprave, Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanina i Muzeja nauke i tehnike iz Beograda. Objekat se već nalazi pod zaštitom države, nastojimo da to isto učinimo i sa svim preostalim mašinama - kaže gospodin Cvejić i dodaje, da sve ovo ima smisla jedino uz finalni proizvod. Cilj je osposobljavanje manjeg proizvodnog pogona, koji bi zadovoljio potrebe grada za pivom, da grad piva ponovo dobije svoje pivo.
            - Svaki grad ima svoj specifikum. Ono po čemu se Zrenjanin razlikuje od drugih gradova je proizvodnja piva kojoj je malo nedostajalo da iz njega nestane. Šteta bi bila tim veća što od svih vidova gastro - turizma, pivski danas donosi najveću zaradu. Ali najvažnije je što će time ljudima biti obezbeđen posao – zaključio je gospodin Cvejić.
            Muzej je otvoren svakog radnog rada, a ulaz je slobodan.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar