Mon12092019

Poslednja izmena:09:39:01 PM

Back PRIVREDA PREDSTAVLJAMO Kad se nauka i praksa slože

Kad se nauka i praksa slože

  • PDF

            Tomas Maltus je u svom delu „Esej o stanovništvu (1798) izneo tezu da je čovečanstvo osuđeno na siromaštvo i glad zato što je stopa njegovog rasta viša od stope rasta zaliha hrane.

            U to vreme poljoprivreda je još počivala na radu čoveka i životinje i niko nije mogao da predvidi značajno povećanje produktivnosti poljoprivrede i industrije razvojem nauke i tehnologije u ne tako dalekoj budućnosti. Unapređenje poljoprivrede koja je životinjski rad zamenila mašinama, a rast biljnih kultura korišćenjem mineralnih đubriva, pesticida, novim sortama višeg potencijala rodnosti, meliorativnim zahvatima, višestruko uvećala, pokazala je mogućnosti ali ne i granice razvoja vodeće privredne grane. Osim ove tzv. zelene, desila se i genska revolucija i promocija GMO hrane - hrane za XXI vek.
            U nadi da će vrata za ovu drugu zauvek ostati zaključana, kada je reč o prodoru na teritoriju Republike Srbije, osvrnućemo se na primere dobre prakse i poljoprivrednike koji pokušavaju da kreiraju nove proizvode od sirovina proizvedenih po principima organske proizvodnje. Svetao je primer i sve češće povezivanje proizvođača sa naučnicima-istraživačima, stručnjacima iz za njihovu delatnost interesantnih oblasti, i eksperata, voljnih da odgovore njihovim zahtevima za proizvodima podjednako interesantnim za domaće i strana tržišta. To bi trebao da bude odgovor Republike Srbije na problem povećane tražnje s jedne strane, i očuvanjem zadravlja unošenjem proverene, na prirodan način proizvedene hrane s druge strane.
            Ovde je reč o mladim, kreativnim ljudima iz Srbije koji su shvatili da udruženi mogu na lakši, kvalitetniji, produktivniji način da dođu do željenog cilja, o dve mlade zadruge iz šabačke opštine, Zemljoradničkoj zadruzi „Profi-agrar 2018. Slatina" i Specijalizovanoj poljoprivrednoj zadruzi „Natura Balcanica Dobrić“, kao i dr Vladanu Pešiću, genetičaru i profesoru Poljoprivrednog fakulteta Zemun, Univerziteta u Beogradu.
            - Zajedno sa kolegama sa novosadskog Naučnog instituta za prehrambenu tehnologiju (FINS), zaštitili smo dehidriranu malinu koju su proizveli zadrugari „Profi-agrar 2018. Slatina". Proizvod je odobren od strane Odbora za nauku i tehnološki razvoj Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i dobio je sve verifikacije kao jedan od proizvoda sa kojim inovativno može da se izađe na domaće i ino tržište. U tom smislu smo preduzeli neke korake, i sa vodećom kućom u oblasti prirodne kozmetike i saplemenata dogovorili saradnju, kada je u pitanju domaće tržište. Čekamo registraciju od strane Instituta za javno zdravlje, da ovaj proizvod verifikuje kao dijetetski, da bi mogao da se, pored prodavnica zdrave hrane, pojavi i u apotekama, kao saplement, kako bi imao „notu više“. To nam omogućava da izađemo i na zahtevno rusko tržište. U pregovorima smo sa kompanijom iz Moskve, jednim od vodećih inovativnih distributera kada su ovakvi proizvodi u pitanju, i očekujemo da do kraja naredne godine, kada dobijemo sve potrebne „papire“ u Srbiji, kao i ruske agencije za lekove, ovo pomoćno lekovito sredstvo izađe i na ovo veliko tržište - objašnjava dr Pešić.
            Dehidrirana malina (malina u prahu) je proizvod koji omogućava korisniku pun ukus maline tokom cele sezone, što nije moguće sa konzumnom malinom, s obzirom na kratak period od branja do konzumacije. Na ovaj način možemo svih 12 meseci u godini da uživamo u ukusu maline, i da u punom kapacitetu unosimo u organizam vitaminime i minerale kojima je malina bogata.
            Saradnja sa Specijalizovanom poljoprivrednom zadrugom „Natura Balcanica Dobrić“ zasnovana je na batatu koji u fazi prerade treba da tržištu ponudi bebi kašice i jedan proizvod za dijabetičare. Radi se takođe o sasvim inovativnim proizvodima, od povrtarske kulture relativno skromno zastupljenoj u našoj zemlji.
            - I za ove proizvode pomoć smo zastražili od FINS-a, i od Instituta za javno zadravlje u Nišu. Već od sledeće godine na parcelama Zadruge uspostavićemo proizvodnju sadnog materijala kako bi imali potpunu kontrolu nad sirovinom, a zarad što kvalitetnijeg finalnog proizvoda koji bi trebali da u što skorije vreme izađu na tržište - rekao je profesor, dodavši da je siguran u pozitivan ishod Konkursa raspisanog od strane Inovacionog fonda, gde bi država trebala u celosti finansira ovaj projekat.
            Ovo je fantastičan primer saradnje i povezanosti naučno-obrazovnih institucija i privrede i zajedničkom cilju stvaranja jedinstvenih u svetskim okvirima proizvoda, iz Srbije.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
0 #1 Olivera Šimurina 09-11-2019 19:03
Sve čestitke na inovacionoj ideji i istrajnosti na realizaciji iste :-)
Citiraj
 

Dodaj komentar