Sun10202019

Poslednja izmena:08:22:53 PM

Back TURIZAM SEOSKI TURIZAM

Seoski turizam

Srpska magaza organizovala prvi KUKURUZ FEST

  • PDF

Prvi KUKURUZ FEST u Srbiji u organizaciji Srpske Magaze i Udruženja Moba, a uz podršku Opštine Ljig, Turističke organizacije Ljig, Instituta za kukuruz Zemun polje, AS Hibrida i Granita Peščar, održan je u Ljigu 6. oktobra 2012. godine. Spoj tradicionalnih proizvoda, gastronomije, takmičarskog i kulturno umetničkog stvaralaštva upotpunio jeturističku ponudu regiona Centralne Srbije.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Aktivno na Frušku sa bračnim parom Lauš

  • PDF

Sanja i Dragan LaušBračni par Lauš, Dragan kao predsednik i Sanja, menadžer, osnovali su jedinstveno Udruženje „Aktivna Fruška“ u Starim Ledincia, novembra 2010. godine, 

radi promocije Fruške gore i rekreativnih aktivnosti na Fruškoj gori kao turističkoj destinaciji.

Primarni naum formiranja „Aktivne Fruške“ bio je ispravljanje nepravde prema ovom, može se reći prirodnom fenomenu i najstarijem nacionalnom parku u Srbiji (1960.), koji se dužinom od oko 75 kilometera pruža uz Dunav, „kao mačka“, kako je slikovito umeo da primeti Duško Radović. Ljudi zapravo ni ne znaju kako izgleda šetnja po Fruškoj gori jer se po tradiciji ona svodi na par izletišta: Iriški venac, Popovica, Zmajevac, Brankovac, na koja se kolima stiže najčešće za 1. maj, sa komadom mesa ili slanine, sa ćumurom da se zapali vatrica, ali jako mali broj ljudi dolazi u Frušku goru zbog Fruške gore.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Ulica tri Dragana u Starim Ledincima

  • PDF

Ima mnogo velikih mesta u Srbiji, pa i manjih, u kojima u jednoj ulici ima duplo, pa i mnogo više ljudi sa istim imenom – Dagan. Ipak, samo je jedno mesto, za koje bi se moglo reći da ima samo jednu glavnu ulicu i nekoliko manjih, sporednih – Stari Ledinci, ono koje ima ulicu koju sam ja nazvao Ulicom tri Dragana. Tri čoveka, sa potpuno različitim zanimanjima, različitih afiniteta, ali ujedinjeni u jednoj zajedničkoj ideji – da u svom malenom mestu, stisnutom sa svih strana fruškogorskim brdima, unaprede seoski turizam, i što je još važnije, oni uspevaju u svojoj nameri. Tu pozitivnu energiju sam naslućivao, a minulog vikenda sam se u to potpuno i uverio.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Udruženje Eko-Nešt-In pokazalo p(v)rednosti Neština

  • PDF

Aleksandar ŽderićNa 45. Sajmu turizma u Novom Sadu, održanom od 27-30. septembra 2012. godine, uspešnu promociju imao je i Neštin, mesto na obali Dunava i obodu Fruške gore, sa oko 900 stanovnika i mnogo vikendaša, koje se pruža na nadmorskoj visini od 135 metara, što donekle objašnjava slatkoću voća iz ovog kraja.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Podrum Miljević posetili studenti iz celog sveta

  • PDF

Dragan Miljević u vinograduUspeh se ne postiže preko noći. Obično je on posledica ili rezultat višegodišnjeg mukotrpnog rada, iz koga se može izroditi kvalitet, za koji se vremenom stiže do epiteta tzv. robne marke ili kako se to moderno kaže – brenda. Jednu takvu robnu marku, ostvarila je porodica Dragana Miljevića. Na samo 12 km od Novog Sada, u selu Stari Ledinci, na adresi Sime Šolaje 41, donedavno „gradski ljudi“ ustanovili su tipično seosko domaćinstvo, opredeljujući se za takav život, sebi za volju i rad, a svojim gostima za uživanje, trudeći se da poslužuju isključivo ono što su sami prizveli i da uz zdravu hranu i piće, koliko sebi, toliko i svojim gostima, ponude parče zdravlja u svakom smislu te reči.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Slovenci sa Balkanikom po Srbiji

  • PDF

Renato Ribič u sredini, sa suprugom Biljanom i Sašom Drndarevićem (Terzića avlija)Bračni par Ribič, Renato i Biljana poslednjih sedam godina, preko svoje turističke agenciju „Balkanika“, sa sedištem u Mariboru, dovode slovenačke goste u Srbiju i na područje Balkana. Na njihovom sajtu, Srbiju predstavljaju kao zemlju zanimljivih ljudi, tajnovitih običaja i brojnih nepoznatih predela, zemlju skrivenih kutaka još neucrtanih u turističke mape, zaseoka u kojima se vreme zaustavilo, krajolika nenarušene prirode.  

Sreli smo ih u Zlakusi, sa grupom planinara, koja se žurno spremala da sa Gučom završi svoje desetodnevno krstarenje Srbijom.

-Naši klijenti traže nešto novo, nešto drugačije, nešto što je još ostalo nedirnuto i prirodno. I ovde se na žalost stvari menjaju, ali nekako sporije, što je dobro - kaže gospodin Renato Ribič i nastavlja:

-Zbog toga, izbegavamo veće gradove, tražimo zabiti, neeksploatisane lepote, kakvih na sreću, u Srbiji još ima. Ako bih morao da se odlučim za naj, naj u Srbiji, bez razmišljanja bih se odlučio za selo Rogljevo kod Negotina u Istočnoj i selo zlatiborskog okruga Zlakusu, u Zapadnoj Srbiji. Onda su tu i svi manji gradovi, koji se zaista trude da ostanu svoji, kao što je npr. Kruševac.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Terzića avlija u Zlakusi: Etno bajka porodice Drndarević

  • PDF

Saša Drndarević sa suprugom GordanomOd malenog i siromašnog, po lončarstvu poznatog sela zlatiborskog okruga, Zlakusa je izrasla u ozbiljni turistički centar, u kojem ima šta da se vidi i doživi. Zlakusa ima oko 450 domaćinstava i pregršt sadržaja, tako da gostima, koji žele da je obiđu, jedan dan je malo za sve ono što im ona nudi.

Danas su posebno atraktivna tri turistička proizvoda ovog mesta. To je zlakuška grnčarija (mada stara III veka u poslednjih dvadesetak godina vaskrsnula je zahvaljujući akademskoj umetnici Sofiji Bunardžić), zatim Potpećka pećina, spomenik prirode i “Terzića avlija”, svojevrsan spomenik starosrpskom načinu življenja. I zapravo, ova poslednja, u nabrojanom nizu najmlađa “Terzića avlija” i njen domaćin, Saša Drndarević, po majci Terzić, uspeli su da podignu i upotpune kvalitet turističke ponude ovog kraja.

Saša Drndarević je idejni tvorac Etno parka „Terzića avlija“ koji je otvoren za posete gostiju 2005. godine. U sklopu avlije danas je aktivan muzejski deo, u kome je pohranjena  bogata zbirka predmeta počev od Rimskog carstva, Turske carevine, Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije, sve do vremena poslednje Jugoslavije; u okviru parka nalazi se i postavka učionice iz Drugog svetskog rata, jer je u kojoj je od 1939. do 1946. godine radila prva seoska škola i nekoliko ekonomskih objekata: mlekar, šupa, salaš... Pored muzejskog dela nalazi se ugostiteljski deo, vešto sklopljen u celinu, a čine ga krčma brvnara, koja se prevashodno koristi u zimskim uslovima i okružena cvećem, potočićima i mostićima, letnja bašta,gde se gostima spremaju tradicionalna jela u čuvenom zlakuškom zemljanom posuđu i služe čuveni užički specijaliteti; kompleks Etno parka raspolaže i sa apartmanima kategorisanim sa četiri zvezdice, i sertifikatom ECEAT-a za strane goste, letnjom pozornicom, prodavnicom suvenira i kampom, koji je u izgradnji, planiran da ga koriste pre svega planinari, sa mestima za šatore i svim potrebnim priključcima po evropskim standadima.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Danci na salašu gospođe Zvonke Cvejić

  • PDF

Novi trend turista iz razvijenih zemalja Zapadne Evrope i Dalekog istoka je otkrivanje novih, egzotičnih predela. Koliko to nama izgledalo čudno, naša Srbija, srpsko selo, vojvođanski salaši i ruralna područja u kojima se zadržao starinski način života, poput magneta privlače strane turiste, kojima su komercijalne destinacije izgubile smisao. Avantura koja podrazumeva upoznavanje srpskih običaja, kulture, zanata i tradicije uz isprobanje autohtonih srpskih jela, predstavlja posebnost koja se na zahtevnom i probirljivom tržištu bogatih zemalja traži.

Jedno takvo mesto, „Cvejin salaš“, na ulazu u Begeč nedaleko od Novog Sada, otkrili su mnogi stranci i na svojim, uglavnom balkanskim turama, često svraćaju na dobar zalogaj. Imali smo zadovoljstvo da budemo na mestu događaja u vreme kada je grupa danskih turista, njih pedesetak, posetila ovaj salaš, nepretencioznog prostora lišenog glamura, naglašeno intimnog karaktera.

Karmen Vele, četiri godine za redom, i po dva puta godišnje, dovodi grupu turista iz Danske, čije je glavno odredište Rumunija. Na tom putu su odlučili da u Vojvodini provedu dva dana.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Radoje Raša Stanojlović: Selo i hrana su naša budućnost

  • PDF

Radoje Raša Stanojlović

Seoski turizam u Srbiji je u punom zamahu. Za poslednjih desetak godina, napravljen je ili obnovljen, veliki broj etno-sela, koja uglavnom liče jedno na drugo. Na potpuno atipičan primer u seoskom ili etno-turizmu, naišao sam u selu Rudovci - na selo, koje se nalazi u jednom, većem selu. Reč je o Rašinom selu iliti Rashavillu u selu Rudovci.
Sam po sebi, dolazak u prostor tzv. Rašinog sela, lociranog u selu Rudovci, opština Lazarevac, udaljenom 55 kilometara od Beograda, a oko 150 od Novog Sada, do kojeg pre nego što stignete morate proći pored tipičnih srpskih sela i nestvarno velikog kolubarskog kopa, u kome mašine visoke po nekoliko metara izgledaju kao igračke, je doživljaj. A kada stignete pred Rašino selo, izgleda kao da ste se odjednom našli u nekom drugom svetu, pred kamenim srednjevekovnim zdanjem, sređenim, jako modernim, ali, opet, sa starinskim motivima. Ta mešavina modernog i starinskog, očituje se već na ulasku u ovaj kompleks gde su na velikom kamenom bloku uklesane reči:
“Zemljače, ako si otišao iz zavičaja, završio razne škole i zanate, ako si na visokom položaju u državi, u nauci, u školi, na univerzitetu, fabrici, ne zaboravi da te je podigao i othranio znoj tvojih predaka seljaka, tvoj zavičaj.
 Ako to zaboraviš, izgubio si smisao za pamćenje, za život, izgubio si zavičaj, istoriju tvog naroda, a to znači da si izgubio sebe.”
Radoje Raša Stanojlović, vitalni 63-godišnjak neiscrpne anergije, tvorac Rashavilla ili Rašinog sela, u selu Rudovci, je pre pune tri decenije otišao u Ameriku, radio tamo kao profestor ekonomije na fakultetu u San Dijegu, ostvario se kao biznismen izgradnjom fabrike za proizvodnju zdrave stočne hrane, proputovao pet kontinenata, u Kini susreo Mani Cui i zajedno sa njom došao u svoje selo, da bude uz stare roditelje, ali i izgradi svoj kutak kome će se uvek vraćati, i na neki način dao svoj doprinos ovom kraju, koga neizmerno voli. Neobičan tandem, dva profesora, Raša i Jovana, kako je sada pravoslavno kršteno ime njegove životne saputnice, dočekuje goste uz osmeh i strpljivo ih upoznaju sa svim sadržajima njihovog sela u kome svaki kutak ima neki smisao, najpre da bude mesto za odmor, uživanje i rekreaciju, ali i da spoji starinsko i moderno, da vrati pomalo zaboravljene mirise i ukuse sela i bogatstvo sadržaja koje boravak na selu nudi.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Cvejin salaš u Begeču, mesto u kojem je zaustavljeno vreme

  • PDF

Zvonka i Aleksa CvejićCeo život se trudila da svoj identitet obeleži nečim unikatnim, što postoji samo kod nje ali, tek kada se kao penzionerka vratila u mesto svog detinjstva, uspela je da se u tome potpuno ostvari.

Danas Zvonka Cvejić udata Kovačević, živi sa svojim bratom Aleksom Cvejićem na „Cvejinom salašu“, 18 kilometara udaljenom od Novog Sada, na samom ulazu u Begeč,  uvek spremna da toplo dočeka svoje goste. Intervencije u prostore na salašu izvršene su samo u tolikoj meri da osveže i uvedu novine u skladu sa vremenom, ali nikako da izbrišu autentičnost.

Životna priča gospođe Zvonke teče nekako ovako: Studirala je filozofiju na francuskom jeziku za strance na L'Université de Grenoble iskoristivši povoljnu okolnost što je njen stric živeo u Francuskoj, a džeparac je zarađivala čuvajući decu. Kada se vratila u Srbiju, do penzije je radila u Turističkoj agenciji “Vojvodina turs”, koja se nedugo zatim ugasila.

-U agenciji sam radila komercijalu i vodila grupe u inostranstvo, ali, retko sam imala priliku da govorim francuski. Zvuči padadoksalno da mi se ovde, na salašu, često pruža šansa da ga koristim, jer dolaze gosti iz Zapadne Evrope, pa i kada nisu baš iz Francuske, uvek se poneko nađe da zna pomalo i taj jezik, kaže Zvonka.

Dok je radila, živela je u Novom Sadu. Poklopile su se neke stvari, pa je negujući roditelje 90-tih godina prošlog veka, sve više vremena provodila u svojoj rodnoj kući u Begeču. Njen otac, Milenko Cvejić rodom je iz Begeča i ne zna se tačni kada je, kako i zašto, prezime Cvejin preinačio u Cvejić. Njegovi preci su Velikom seobom Srba sa patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem 1690.godine, došli u ove krajeve i tu ostali. I on je radio u turizmu, u TA “Putnik”, u Skoplju, Beogradu, gde su i rođena njegova deca Zvonka i Aleksa. Pred sam rat, 1940. godine otac se sa porodicom vratio u Vojvodinu i od deda strica Pere, kupio kuću, današnji salaš.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com