- Naučno-istraživački projekti ne odgovaraju radu individue, već zajedničkoj posvećenosti jednog tima, i sva priznanja i pohvale potpisane mojim imenom, rezultat su mog rada i naučnoj saradnji sa mojim kolegama, saradnicima, podržanoj u jednom dužem periodu od institucija, pre svega Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF), odnosno Univerziteta u Novom Sadu. Ovo je veliko i stimulativno priznanje i za širu naučnu i društvenu zajednicu - rekao je dr Dušan Jakovetić, vanredni profesor sa Departmana za matematiku i informatiku, PMF Univerziteta u Novom Sadu, prilikom uručenja nagrade, koja se dodeljuje rukovodiocu istraživačkog tima za najveći finansijski doprinos ostvaren u međunarodnoj saradnji PMF-a. Dr Jakovetić je ovu nagradu dobio i prethodne godine i jedan je od retkih istraživača iz naše zemlje koji je doneo čak pet prestižnih H2020 projekata, finansiranih od strane EU.
Istraživački timovi PMF-a kojima dr Jakovetić rukovodi ili fundamentalno doprinosi, trenutno realiziju šest projekata u okviru H2020 poziva na temu velikih podataka, mašinskog učenja, sigurnosti i veštačke inteligencije.
Na svetskoj listi 2% najcitiranijih naučnika
Ime ovog mladog naučnika, čije su oblasti istraživanja distribuirana optimizacija, učenje i procesiranje informacija, sa obrazovanjem koje je, pored Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i na PMF-u sticao i na Institutu Superior Tecnico (Lisabon, Portugalija), Univerzitetu Carnegie Mellon (Pittsburgh, SAD), sa iskustvom istraživača na Univerzitetu Strathclide (Glazgov, Velika Britanija), Institut BioSense (Novi Sad), Portugaliji i SAD, našlo se i na nedavno objavljenoj listi prvih 2% najcitiranijih naučnika u svetu prema citiranosti u 2019. godini, kao rezultat najnovijeg istraživanja Univerziteta Stenford (Stenford University), SAD, objavljenog krajem prošle godine, u društvu 63 naučnika iz Republike Srbije, među kojima je devet sa Univerziteta u Novom Sadu, a četiri sa Prirodno-matematičkog fakulteta: prof. dr Neda Mimica-Dukić, prof. dr Dušan Jakovetić, prof. dr Stevan Pilipović i prof. dr Biljana Abramović. Dr Jakovetić je objavio preko 50 naučnih radova u međunarodnim časopisima i na međunarodnim konferencijama, sa ukupnom citiranošću preko 1.500, prema servisu „Google scholar.“
- Najcitiraniji od mojih radova je „Fast distributed gradient methods“ (2014), koji sam radio u kontekstu svog doktorata. U pitanju je oblast distribuirane numeričke optimizacije, u kojoj sam pokazao kako ključni rezultati iz teorije centralizovane optimizacije, odnosno nekog klasičnog domena, možemo po sličnoj metodologiji da primenimo i u modernim teorijama koje se tiču distribuacije velikih podataka - Big Date učenja i sl. Pokazali smo da primenom te metodologije algoritmi mogu da rade puno brže od onog što se u tom trenutku pretpostavljalo i taj rad je po mom mišljenju značajniji po tome što je postavio neka važna pitanja, usmerio istraživače da se više bave temom dizajniranja bržih, optimalnijih algoritama i distribuirane optimizacije, i da se na taj način sa manjim resursima mogu rešiti veći problemi i u tom smislu pomažu skalabilnosti rezultata, od same citiranosti - kaže dr Jakovetić.
Veliko znanje u ovim oblastima, kao i iskustvo u radu na naučim projektima, dr Jakovetić, kao rukovodilac studijskog programa i profesor prenosi studentima Master programa primenjene matematike - nauka o podacima. Kompetencije dr Jakovetića su doprinele i formiranju novog master programa - Veštačka inteligencija, odabranog na konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji će na PMF-u startovati u oktobru 2021. godine.
-Veoma smo ponosni na to što će novi master program za veštačku inteligenciju zaživeti na PMF-u. Mislimo da je program savremen i u skladu sa nacionalnom strategijom i rastućim potrebama tržišta. Ponosni smo što smo na neki način deo te inicijative - potvrdio je naš sagovornik istakavši da mu je čast da bude uključen, zajedno sa svojim kolegama, u razvoj ovog programa.
Timski rad put do uspeha
Po njegovim rečima, naučno-istraživački rad je dugostrajan i intenzivan proces. Sama realizacija projekta zahteva saradnju različitih stručnjaka, najviše sa Departmana za matematiku i informatiku. Uspešnost vođenja ovih projekata u potpunosti je zavisna od saradnje celog tima. Da bi se postigao uspeh u dobijanju projekata, samim tim i sredstava, ključan je interaktivan proces kontinualnog i uspešnog rada na prethodnim projektima, a onda i apliciranje na nove kroz inovativne ideje i rešenje korišćenja rezulata iz prethodnih projekata. Taj proces je tim važniji kroz nastojanje da rezultate koji ostaju iza njhovih projekata kao resurs ponude lokalnoj naučnoj zajednici, kako na matičnom fakultetu, tako i šire. Neki od primera su otvoreni podaci u relevantnim domenima industrije koje su partneri u prethodnim projektima uspeli da obezbede i mogu dalje da se koriste, te da se na obaj način unapređuju naučni rezultati i naučno-istraživački kapaciteti koje zaednica ima. Ovaj aspekt je suštinski za obezbeđivnje progresa i rast lokalne zajednice.
Kada je u pitanju nauka i istraživački rad u Srbiji, dr Dušan Jakovetić smatra da je naša komunikacija sa svetom realizovana putem konferencija, raznih naučnih skupova, kroz saradnju u okviru međunarodnih projekata, te praćenjem rezultata naučnih publikacija što čini istraživačko polje otvorenim i transparentnim, s obzirom da je aktivan učesnik u naučno-istraživačkim tokovima, naša zemlja u toku svetskih procesa.
Kruna dosadašnjeg naučnog rada doktora Jakovetića su pored napred navedenih i nagrade: Departmana za eletrotehniku i računarstvo Univerziteta Karnegi Melon za najbolju doktorsku disertaciju „A. G. Milnes” i priznanje „Claire, MM 1965, and John Bertucci, E 1963, TPR 1965, Fellowship in Engineering.” Dobitnik je i specijalne nagrade „Dr. Zoran Đinđić” za izuzetan doprinos nauci mladih naučnika za 2017. godinu.
Dr Dušan Jakovetić je svoje planove i projekte odlučio da veže za Srbiju, što je odluka vredna poštovanja.