Mon06172024

Poslednja izmena:12:30:30 PM

Mirko Gvojić: Pčelari su prva linija odbrane naše planete

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 2
  • Sledeća

            Pčelarstvo može biti unosna grana poljoprivrede, ali za Mirka Gvojića, mladog pčelara iz Kljajićeva, pčelarstvo je mnogo više od puke dobiti. Da nije prvi pčelar u familiji saznao je nedavno, listajući porodični album. Na fotografiji su, ispred košnice-pletare (vrškare), danas pravog rariteta, stajali muškarac i žena, za koje se ispostavilo da su njegovi pradeda i prababa iz Gakova. Informacija sačuvana u genima putovala je tri generacije, ali nije ona bila ta koja je inicirala Mirkovo interesovanje za pčelarstvo. Priča je ta da je najstarija od njegove tri ćerke, rođena sa problemima urinarnog trakta, a koje medicinska nauka nije mogla da reši, rešila je svakodnevna terapija medom. Tada je u selu bilo 4-5 pčelara, njegovih prijatelja, koji su mu svi do jednog davali med ne dozvoljavajući da im plati „jer je za dete“. To je uticalo da kupi dve košnice, do kraja godine imao ih je sedam, sledeće godine jedanaest. Njegov mentor, Igor Pantelin iz Sombora, puno mu je u tome pomogao.

            Seća se da je proleće 2015., kada je osnivanjem Pčelarskog gazdinstva „Gvojić“ započeo svoj pčelarski put, bilo najlepše u njegovom životu, jer je našao lek za svoje dete, koje se posle izvesnog vremena, zahvaljujući svakodnevnom uzimanju meda, potpuno oporavilo. Ali to nije bio običan med već med od uljane repice. Uljana repica, nažalost nije najpopularnija kod nas. Uljana repica, ili muški med, utiče na urinarni trakt, kod žena i muškaraca, ali najviše na prostatu, bolest današnjice, prisutna kod sve mlađe populacije. Savet pčelara je da svaki med, pa i ovaj, treba uzimati preventivno. Drugi med u ponudi PG je suncorketov med, takođe zapostavljen u upotreni. Ako neko traži lek za želudac, ždrelo, respiratorniestomačne tegobe treba da uzima suncokretov med i to se zna od davnina.
            - Bazirao sam se na proizvodnju sortnog meda. Karakteristična lokacija Kljajićeva ima izobilje uljane repice i lepe površine pod suncokretom. Velike zlatne medalje za kvalitet meda Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu za 2020. i 2021. govore da je kvalitet meda sa ovog prostora zaista vrhunski. Godinu počinjem uljanom repicom, prvom izdašnom pašom na našoj teritoriji. Pčelari iz ovog mesta povezani su sa voćarima, povrtarima, donekle i ratarima, i intenzivno radimo na podizanju njihove svesti. Sa voćarima smo uspostavili dobru saradanju, savetovali da ne prskaju voćke u cvetu, ili da to bude noću, kada pčele miruju. Oni znaju da kada su pčele smeštene u voćnjaku, da je rod do 60% viši nego da pčela nema, jer je pčela još uvek najveći oprašivač. Sa ratarima je najteže. Znamo da ne mogu bez upotrebe nekih agrotehničkih mera koje se nama, pčelarima ne sviđaju, ali nas retko kad o tome obaveste - kaže gospodin Gvojić, i ističe odličnu saradnju pčelara sa ZZ „Krivaja“ i „Panonija“. U stalnom su kontaktu sa njihovim zaštitarima, koji im javljaju kada je uljana repica tretirana i kojim sredstvima, i kada ponovo mogu da puste pčele na pašu. Njihova briga ide dotle da šalju poljočuvarske službe da obiđu njihove košnice, kako bi sprečili krađu. Pčelari mogu da se pohvale i dobrom saradnjom sa državnim organima i lokalnom samoupravom. Zahvaljujući konkursu za nepovratna sredstva ovaj domaćin je kupio košnice, ove godine konkurisao je za sredstva za opremu uz 50% povraćaja, od strane države. Konkurs još nije završen.
            Njegova neostvarena želja bila je da postane veterinar, ali ga je dosanjao u pčelarstvu. Njegov pradeda je imao 15-tak košnica i pčelarstvom se bavio usput, uz ostale paorske poslove. Na njega je došao red da to unapredi kao profesionalni pčelar. Nepisano pčelarsko pravilo je da je prvih šest godina pčelar u kategoriji početnika, a tek se sedme godine dobija titula pčelara. Za ovog mladog čoveka i pčelara pčelarstvo nije posao. Ako se u tome traži profit, onda nije reč o pčelaru već medaru, jer pčelarstvo prvenstveno podrazumeva ljubav prema pčelama. U prvom planu je očuvanje prirode i umnožavanje pčelinjih zajednica, jer pčelarstvo pretpostavlja ekološku pismenost i nudi model kako da se spasi planeta Zemlja. Nikada za sobom ne ostavlja smeće i veoma često skuplja ono koje su ostavili drugi. Med i ostale pčelinje proizvode pakuje uvek u novu staklenu ambalažu i koristi biorazgradljive kese. Pošten odnos prema prirodi je zacrtao kao svoj cilj. Raduje ga što živi u mestu u kojem broj pčelara raste, posebno među mlađom populacijom. U Kljajićevu ih je oko 25, od čega je 15-tak hobista i 4-5 pčelara sa većim brojem košnica. Sa trenutno 30-tak, naš sagovornik je u grupi pčelara sa srednjim brojem košnica, ali se na tome neće zaustaviti. Jednog dana planira da mu pčelarstvo postane primarna delatnost.
            - Menjajući sebe nastojimo da promenimo i ljude oko sebe. Moj najveći uspeh je kada sam uspeo da promenim navike svoje porodice koja se odgovorno odnosi prema prirodi. Na nama, roditeljima je da ih u tom pravcu i dalje usmeravamo - dodaje pčelar.
            „Zemlju nismo nasledili od predaka, nego smo je pozajmili od svojih potomaka”, reči su legendarnog poglavice Lakota - Bika Koji Sedi. Koliko su one aktuelne i danas izlišno je komentarisati. Više ljudi kao što je Mirko Gvojić, više odgovornih pčelara, poljoprivrednika, garant su zdravijeg čovečanstva i izvesnije budućnosti naše planete.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com