Mon02062023

Poslednja izmena:11:33:43 AM

Vojvođanski kivi slađi od uvoznog, pa još i organski

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 5
  • Sledeća

            Primarna delatnost Osnovne zemljoradničke zadruge „Žunji-Silak“ (OZZ Žunji-Silak) iz Temerina je ratarska proizvodnja, gde je poznato da prvi seju, prvi žanju i postižu vrhunske rezultate. Izazovu ipak nisu odoleli. Godine 2013. sazrela je ideja za početak uzgoja egzotičnog kivija.

            Inicijator i pokretač, Jožef Žunji, koji je sa sestrom 2001. pokrenuo zadrugu, u poseti susednoj Mađarskoj susreo se sa plantažom kivija na površini od 4 ha i setio se svojih neuspelih mladalačkih pokušaja uzgoja ovog voća u bašti svoje kuće. Iskusan poljoprivrednik postavio je tada pitanje: Ako mogu oni, zašto ne bi mogli mi? Već sledeće godine zajedno sa sinom od Žužane i Lasla Silak (Silak Čaba), na površini od pola hektara započinje eksperiment sa 220 sadnica i promenljivim uspehom. Pristizanjem novih snaga, tim „Žunji-Silak“ se širi, a mlađim snagama poverena je briga o kiviju, ne posebno zahtevnoj, ali ćudljivoj biljci.
            U jesen 2017. kivi na temerinskom salašu daje prve količine roda. Ohrabreni time, članovi porodice odlučuju da prošire zasad sa dodatnih 350 biljaka i zaokruže na današnjih 1.4ha. Nakon proširenja, u proleće 2018. prvozasađeni deo plantaže je uništio mraz i moralo se iz početka. Ali nije se odustalo.
            - Intenzivno radimo na traženju odgovarajućih rešenja za sve realne i potencijalne probleme vezane za uzgoj. Razmišljamo o postavljanju žive ograde od tuje, zbog vetra i očuvanja lisne mase, kao i podizanja temperature za stepen-dva - kaže Betina Šuranji rođena Žunji, koja danas vodi glavnu reč, kada je ova plantaža u pitanju.
            Da bi kivi dao pun rod treba čekati šest-sedam godina pod idealnim uslovima. Ne smetaju joj niske zimske temperature, jer biljka miruje. Međutim, početkom vegetacije otpornost na hladnoću naglo pada, pa temperature od - 5°C za vrlo kratko vreme mogu naneti štete ne samo cvetovima već i celoj biljci. Mladi izdanci u proleće vrlo su osetljivi na hladnoću. Neobrani plod može takođe stradati od jesenjeg ili ranog zimskog mraza. Usled nedostatka gvožđa u zemlji temerinskog atara, preko zalivnog sistema neophodno je dodati potrebne količine za optimalni/odgovarajući rast biljke. U zasade kivija takođe treba paziti na optimalni odnos sorti ženskog i muškog cveta, radi oprašivanja.
            Sve buduće odgajivače kivija Betina Šuranji upozorava da ne počinju proizvodnju bez zalivnog sistema, ali ako je godina dobra, i ako uradite sve kako treba, nagrada, u formi slatke voćke je nenadomestiva. Kivi sa salaša porodice „Žunji-Silak“ je mnogo slađi od uvoznog jer berba počinje tek kada refraktometar - uređaj za merenje sadržaja šećera u voćnom soku, u plodu pokaže 6,5%, čak 10% šećera, odnosno optimalni uslovi za berbu.
            - Odsustvo prskanja pesticidima i herbicidima:za mene je bio dodatni motiv da pokrenem organsku proizvodnju. Ove godine proces konverzije iz konvencionalne u organsku proizvodnju će biti završen i ako sve bude kao što je planirano, novembarska berba 2022. biće i zvanično organska, kao prvi kivi iz Srbije registrovan kod Uprave za trezor, uzgajan po organskim principima. Trenutno se kivi u svežem stanju pod brendom „Voj Joy“ može naći u dve prodavnice organske i zdrave hrane u Novom Sadu, dok se pozitivni signali beogradskog tržišta tek očekuju. Inače, kivi je sitna, ali vrlo moćna voćka, pravi čuvar našeg zdravlja. Visok nivo vitamina C i antioksidanata (preporučuje se konzumiranje kivija ujutru uz doručak), ublažava stres i smiruje nervni sistem, jača imunitet, poboljšava varenje, pomaže kod mršavljenja, sadrži visok nivo kalijuma, snižava krvni pritisak, sprečava grčeve u mišićima, umor i iscrpljenost - samo su neki od blagotvornosti kivija zbog kojih treba konzumirati ovo voće. Malo ljudi zna da je koža kivija u potpunosti jestiva, bogata vlaknima, što dodatno deluje na zdravlje. Berba kivija se obavlja ručno i, oni koji to znaju kažu da nije teška, pa je prošle godine pokrenuta akcija: Otvoreni dani kivija, i u vreme berbe svako ko je zainteresovan može da dođe da vidi, berbi, kupi kivi na licu mesta - pozvala je Betina Šuranji.

Antrfile:
            Kivi vodi poreklo iz Kine, gde je njegov plod proglašen za nacionalno voće. Prirodno stanište kivija su i Sibir i Japan, gde raste na visini od 600 do 2.000 mnv, dok se kao veliki proizvođači kivija danas pominju Novi Zeland, Francuska, Italija, Grčka... Najčešći naziv za ovo voće je makaki breskva, ali je poznat i kao makaki kruška, vinska kruška, sunčana breskva i dr. Na Tajvanu i Hong Kongu ga nazivaju neobično ili čudno voće. Naziv kivi, dobio je 1962., od Novozelanđana, zbog izgleda, sličnog ptici Kivi koja naseljava Okeaniju.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com