Wed12072022

Poslednja izmena:12:34:26 PM

Marko Đurđulov: Poljoprivredna mehanizacija je parametar produktivnosti

  • PDF

            Prva tematska manifestacija „Uz zadruge do savremene mehanizacije" u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine, KITE d.o.o., Novi Sad i Zemljoradničke zadruge „Žitopromet" Kikinda, održana je 05. oktobra, na parceli kikindrske zadruge.

            ZZ „Žitopromet“ doo, Kikinda je zadruga sa tradicijom od preko 30 godina sa dominantnom ratarskom proizvodnjom. Ima 50-tak kooperanata, uglavnom većih, obrađuje oko 800 ha, sa kooperantima preko 10.000 ha. Kolika se pažnja poklanja mehanizaciji u ovoj zadruzi, Marko Đurđulov, direktor zadruge ističe nastojanja da se uvek kupi najnovija, poslednja reč tehnike. U mašinskom parku zadruge se nalaze kombajni, traktori, priključne mašine, što dosta povećava produktivnost i olakšava rad. Neke mašine su kupljene preko Ministarstva za razvoj sela, neke preko IPARD fondova. Pozdravlja pomoć države zadrugarima, mogućnost, da kao pravna lica učestvuju na raznim konkursima. ZZ „Žitopromet“ aplicira na svim konkursima, nešto dobije, nešto ne, ali su zadrugari zadovoljni odnosom države prem zadrugama.
            Sugeriše da pri nabavci mehanizacije treba planirati u skladu sa potrebama. Izbor je veliki, ali se ZZ „Žitopromet“ opredeljuje za skuplju mehanizaciju proizvedenu u Zapadnoj Evropi, smatrajući je kvalitetnijom, i što se tiče delova i samog rada.
            Aktuelna tema ovih dana je cena vezana za repromaterijal. Neki deo repromaterijala zadruga je nabavila, nešto će nabaviti na odloženo plaćanje, pa će platiti na proleće kada budu prodali svoje proizvode. Nadaju se da će na proleće skočiti cena njihovih proizvoda. Skupa je i mehanizacija, a poručena pre par meseci, u međuvremenu je poskupela 10%.
            Kao najveći problem u predstojećem periodu, po mišljenju gospodina Đurđulova biće obrada zemljišta, s obzirom da je u septembru palo preko 100 litara kiše. Dani su sve kraći, sunca sve manje, a problem je posejati pšenicu i ječam u optinalnim rokovima, jer svaki dan kašnjenja setve će biti manji prinos. S druge strane, banatska zemlja je dobra za ratarsku proizvodnju, ali godina je bila sušna i iako su pšenica i ječam relativno dobro podneli sušu, suncokret i kukuruz su smanjili prinos 30-40%. Zadrugari se nadaju boljim cenama suncokreta, kukuruza takođe, i držaće ga na lageru dok ne dostigne cenu koja im odgovara, ili stigne nova mehanizacija i budu prinuđeni da ga prodaju.
            Za Marka Đurđulova znanje je najvrednije. Treba svake godine ponovo ići u školu, svakog dana pratiti mejlove sa izveštajima o radu mašina i uštede usled pravilnog korišćenja.  Zbog vremenskih uslova uveliko se razmišlja o nekoj drugoj proizvodnji, ali je ulazak u skupe investicije navodnjavanja, izvesnije rešenje.
            - Moj otac, Đura Đurđulov, je osnovao zadrugu i ja od malena znam samo za zemlju. Volim taj posao. Poljoprivredu treba voleti. Nije lako, a da ne voliš, provesti 10-12 sati dnevno na zemlji, u ataru, na otvorenom. Mora se mnogo raditi. A kada pada kiša, mi se kao odmaramo, zapravo se bavimo papirologijom. Međutim, svakodnevni rad na sebi, usavršavanje, daje rezultate - kaže Marko Đurđulov.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com