• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Posvećenost i istrajnost sa kojima Stevan Baluban prilazi svakom zadatku su poslovične. Njegova reč se sluša, a dela poštuju i u najužim stručnim krugovima. Po vokaciji programer, druga generacija kadrova za računske centre u Srbiji generacija 1975/76., nalazi ventil za sve stresove izazvane ovom profesijom u prirodi. On je gljivar, umetnik, ljubitelj prirode i života.

            Od malih nogu u svetu gljiva
            U Gljivarsko društvo „Novi Sad“, došao je 2006., ne bez znanja i sa željom da nauči više i druži se sa istomišljenicima. U svet gljiva uveo ga je otac sasvim malog, naučio ga da bere smrčke, od kojih je njegova baka umela da napravi paprikaš čiji ukus ni do danas nije uspeo da ponovi. Tada započeto nikada se nije prekinulo. U periodu detinjstva prepoznavao je desetak vrsta gljiva, među kojima sunčanice, koje je njegova majka zvala kozarke, tornjače (Agaricus porphyrocephalus) koje je nalazio na mestima gde čuvaju ovce, koje i danas smatra jednim od najukusnijih te vrste, zatim puhare, lisičarke, vrganje, kada ih nađe. Dugo godina je bio gljivar/berač, a onda je knjiga: „Gljivarska početnica“, Ibrahima Hadžića (1995), sa opisom 16 vrsta gljiva i njihovim crtežima, probudila u njemu gljivara istraživača. Sa pojavom „Drugog gljivarskog koraka“ (2002) istog autora, knjige „Gljive - blago naših krajeva“ (2007) Mirjane Davidović, posebno prisustvom na Gljivarskim susretima Asocijacije gljivara Beograd u Domu sindikata 18. oktobra 2009., i upoznavanju sa predsednikom Branislavom Uzelcem i njegovom knjigom, „Gljive Srbije i zapadnog Balkana“ sa opisom i fotografijama 1205 vrsta, te Goranom Miloševićem, njegovim saradnikom, sve se promenilo. Doba istraživanja sveta gljiva je postao prioritet. A neko ko mi je u tome najviše pomogao svakako je Branislav Uzelac, gljivarski kolega i prijatelj.
            Zadato - ostvareno
            Na mestu predsednika matičnog GD, od 2014-2018. postavio je nekoliko ciljeva. Jedan od prvih je bio da se GD „Novi Sad“ nađe u vrhu GD u Srbiji po pitanju stručnosti. Danas ovo GD u svom članstvu ima 5 determinatora, 15-tak članova sa zvanjem gljivar i 10-tak doktora nauka. Drugi zadatak odnosio se na stručnu literaturu čime je počelo formiranje lične, a i bibioteke GD, sa knjigama iz zemlje i sveta. Ima tu sada knjiga iz Srbije, Hrvatske, BIH, Engleske, Francuske, Rusije, Češke, Grčke, Švedske, Nemačke, Danske, Mađarske pa i jedna knjiga iz Severne Koree (The Mushroom of Korea). Uspostavljanje kontakata sa što većim brojem gljivrskih društava u Srbiji, i van nje, kroz druženje, postavljanja izložbi gljiva i fotografija, kao i približavanje GD građanima Novog Sada i okoline, sprovodi se do danas. Uvođenje novih članova i odlazak na terene, aktivnosti su rezervisane samo za članove GD, čime se potencira istinski interes i istrajnost na tom polju. Saradnja sa obrazovnim institucijama, pre svih sa PMF-om Novi Sad realizovana je podrškom prof. dr Maje Karaman i dr Eleonore Čapelja, trenutnom predsednicom GD Novi Sad. Na „spisku želja“ bilo je gostovanje stručnjaka i držanje predavanja. Jedno od najzapaženijih održala je dr Jovana Vunduk, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koje je u celosti snimljeno. Napred zadato, da članovi drže predavanja u svom i drugim GD, takođe je ostvareno za vreme njegovog mandata.
            - Priča 2018-te i dolaskom Momičila Daljeva na čelu društva je nastavljena i intenzivirana, a sprovodi se i u vreme mandata njegovih naslednika, koji se menjaju svake četiri godine - ističe gospodin Baluban. Izdvojio bih tu jednu grupu ljudi koji su se „zarazili“ učenjem, među kojima su: Bojan Šeguljev, Momčilo Daljev, Eleonora Čapelja, Jelena Gajić i  Vuk Đura koji je pre pet godina uključen u društvo i pokazuje neverovatan napredak. Tu je i naš mladi gljivar, a možda i budući determinator, Srđan Blanuša, koji će nas sve prestići u budućnosti, ako nastavi da uči ovim tempom. Naše mlade gljivarke Ženja, Maja i Tea, pored zavidnog znanja o gljivama, uvek su spremne da naprave i neku šalu nama iskusnijim gljivarima i determinatorima sa njihovim maštovitim kreacijama tipa „Koja je ovo gljiva“.
            Stevanov svet fotografije
            Prva ljubav Stevana Balubana je fotografija, sa kojom druguje od osnovne škole kada je dobio Smenu 8. Posle nje imao je aparate marke Zenit, Minolta, ..., a preokret nastaje 2003. nabavkom prvog digitalnog aparata HP 850. Mogućnost fotografisanja bez ograničenja označio je kao početak fotogafisanja gljiva. Promenio je od tada 10-tak aparata, među kojima 2014. APS-C DSLR Canon D700, 2015 Canon 70D i 2022. Canon R6 full frame. Prvu izložbu fotografija gljiva imao je 2009. na „Susretima gljivara na Iriškom vencu“, sledile su izložbe u Domu kulture u Beočinu, u Muzeju Srema Sremska Mitrovica, na Divčibarama, Kopaoniku i Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, koju su bezmalo posetili svi osnovnoškolci u gradu.
            - Svake godine snimi preko 9.000 fotografija vrsta koje je ranije sretao, ali i puno novih. Trenutno u evidenciji imam preko 900 vrsta gljiva. Često se desi da pronađem gljive o kojima ništa ne znam, a onda dođe neka nova knjiga u kojoj prepoznam po opisima i fotografijama upravo tu vrstu, vratim se unazad i odradim determinaciju. Zato sam sve ove godine nabavljao stručnu literaturu sakupivši zavidan fond od 100-tinak knjiga. U poslednje vreme nabavljam uglavnom monografije koje su doprinele lakšem raspoznavanju rodova i vrsta gljiva, i one su najkorisnije kada se nešto rešava - kaže naš sagovornik.
            Vremenom je njegovo znanje potvrđeno zvanjem determinatora, a kasnije i pozicijom determinatora-mentora, te predsednika Nadzornog odbora u Mikološko-gljivarskom savezu Srbije:
            - Ništa nisam tražio, ali mi znači da ljude vide i cene moj rad. I ranije sam išao u šumu, brao gljive, fotografisao ih, a to ću raditi i dalje, ali je takođe zanimljivo biti i u društvu istomišljenika - ističe Stevan Baluban.
            Gljivari ljubitelji prirode i njeni čuvari
            Dok Stevan pokušava da prikaže šumski svet u punoj veličini i sjaju, drugi taj isti svet naružuju. Gljivari su poznati kao veliki ljubitelji prirode i njeni čuvari. Fotografišući gljive Stevan Baluban „hvata“ i otpatke po Fruškoj gori i drugim planinama. Uz sebe uvek nosi poveću kesu u koju sakuplja nešto čemu nije mesto u prirodi. Jedno od lepših predela za njega je borovi šumarak na Letenci, koji mnogima služi kao đubrište, koje Stevan, bar jednom godišnje očisti. Dešavalo se da ga zaustavi čuvar, pita šta radi, i dobivši odgovor, začuđeno ode:
            - Radim to i dalje i za neku buduću manifestaciju u Prirodnjačkom zavodu, pored izložbe fotografija gljiva, planiram i izložbu stvari koje ljudi donose i ostavljaju u prirodi ne bi li ih podstakao da to više ne rade. Nama planeta neće biti dovoljna ako nastavimo ovako bezobzirno da se ponašamo. Postigao sam ono što sam zacrtao. Ono što želim trajno je da nastavim da učim, sakupljam literaturu o gljivama i biljkama i naravno nabavljam foto tehniku i objektive koji će još bolje reagovati na teške šumske uslove.
            Kao član GD zaslužan je što na teritoriji Vojvodine gotovo da i nema trovanja gljivama. Po njegovim rečima presudno je što je stvorena kritična masa od više stotina ljudi iz Novog Sada i okoline, koji su prošli neko od predavanja i obuka iz gljivarstva. Oni sada često obilaze Novosadske pijace, proveravaju  i edukuju prodavce gljiva. Neki od tih prodavaca gljiva sada su naši članovi i uče i edukuju se zajedno sa ostalim članovima GD. I dalje se drže predavanja na sastancima i manifestacijama, a vrše i obuke na terenu novih i starih članova GD usredsređene na prepoznavanje pre svega otrovnih gljiva. Za jestive ćemo lako.