• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            O utiscima sa 49. Simpozijuma „Agro tehnika - precizna poljoprivreda“ (AGROTEH PP), koji je privukao veliku pažnju mladih poljoprivrednika, zadrugara, stručnjaka iz oblasti poljoprivrede, univerzitetskih profesora, o čemu je najbolje svedočila prepuna sala Hotela „Dunav Turist“, održanog u intervalu od 31. januara do 03. februara na Zlatiboru, mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), jednog od suorganizatora ovog skupa je izjavila:

            - Simpozijum je privukao veliko interesovanje, prisutnost za predoložene teme bio je veliki, što navodi na zaključak da postoji opravdanost održavanja ovakve vrste skupova i kao ZSV smo veoma zadovoljni što je to tako.
            Drugog dana, održan je okrugli sto na temu: „Potencijali i izazovi u zemljoradničkom zadrugarstvu“ koja je trebala da ukaže na pravac zadrugarstva, gde je sada i gde treba ići.
            - Danas, kada govorimo o poljoprivredi ne govorimo u kontekstu odvojenih segmenata, već jedinstvenom procesu. Obrada zemljišta je nešto što su poljoprivrednici odavno savladali, ali ono što je već danas problem i sa čim će se suočavati u budućnosti jesu visoki troškovi proizvodnje, velike fluktuacije na domaćem i stranom tržištu, u pogledu cena poljoprivrednih proizvoda i potreba da se bude što konkurentniji, što stabilniji na tržištu. Nadam se da ćemo doći u fazu, sa kojom sam se pre 10-tak i više godina susrela u skandinavskim zemljama, gde su poljoprivrednici najdalje odmakli u organizaciji zadrugarstva, kojima je sigurnost, stabilnost u njihovim delatnostima, odnosno obezbeđenoj budućnosti u poljoprivredi, najvažnija. Jedan od najboljih i najbržih načina kako povećati konkurentnost, svoju mogućnost uticaja je udruživanje u zemljoradničke zadruge koje su i u dalekoj prošlosti, jesu i biće, jedini generator na tržištu koji uključuje proizvođače sa srednjim i većim posedima, i preko kojih se može postići ono što se ne može samostalnim radom i nastupu na tržištu. U eri rasta troškova proizvodnje, rasta troškova usluga i svih cena koje nas ugrožavaju kao potrošače, udruživanje će sigurno postati jedan od imperativa kako brže i lakše doći do toga da smo na tržištu prepoznatljivi, da opstanemo i ostanemo sigurni u svojoj proizvodnji - rekla je između ostalog, predsednica ZSV.
            Među prisutnima bio je i značajan broj predstavnika ZZ i poljoprivrednika koji nisu članovi zadruga, kojima se mr Nestorov Bizonj obratila sa nadom da će u skorije vreme i kod njih biti probuđeno interesovanja da krenu u pravcu udruživanja, da li stvaranjem nove zdruge ili u pridruživanju već postojećim. I kod „starih“, na tržištu uspešnih zadruga, takođe postoji potreba za načinima kako biti još bolji, još konkurentniji.
            Time je, osim značaja zadružnog sistema i konkretnih poreba udruživanja poljoprivrednika, rasprava na okruglom stolu otišla i korak dalje, i razmišljanju o razvoju samih zadruga, o mogućnostima formiranja složenih zadruga, predviđenim Zakonom o zadrugama iz 2015., koji je stupio na snagu početkom 2016. godine. U Republici Srbiji su danas najprisutnije opšte zemlјoradničke zadruge koje zadovolјavaju brojne potrebe svojih članova, počev od proizvodnje i prerade, skladištenja, istraživanja kvaliteta proizvoda i tržišta pa do plasmana. Za razliku od opštih, složene zadruge, zasnovane takođe na poštovanju zadružnih vrednosti i principa, predstavljaju poseban oblik organizovanja koje nesumnjivo doprinose daljem razvoju zadrugarstva i osim delatnosti osnovnih zadruga uključuju izlazak iz „zone komfora“, obuhvatajući sprovođenje razvojne strategije, različitih investicija i upravljanja. To istovremeno podrazumeva državnu politiku koja će da podstiče udruživanje u zadruge, a onima koji su udruženi omogući da posluju na nesmetani način na tržištu - bio je jedan od zahteva ZSV.
            - Kada govorimo o investicijama, takođe treba razmišljati koje investicije racionalno sprovoditi kao poljoprivredno gazdinstvo, koje u okviru zadruga, a koje bi bilo možda u okviru složene zadruge. Ovde mislim i na neki izlazak iz čiste poljoprivredne proizvodnje, koja karakteriše celu Srbiju, posebno Vojvodinu - izjavila je mr Nestorov Bizonj.
            Značaj ovog Simpozijuma, osim informacija o kretanjima u poljoprivrednoj proizvodnji i zadružnom sektoru, bilo je mnoštvo pitanja, diskusija, predloga na koje su dobijeni odgovori, ali i novih otvorenih tema koje zahtevaju rasprave i donošenja originalnih rešenja.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia