• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Javor Radovanković, koji ističe svoje srpsko poreklo, podjednako i lojalnost građanina Rumunije, slovi za uspešnog biznismena iz Temišvara, uvek prisutnog u komunikaciji između srpskih i rumunskih privrednika, poslovnih ljudi i „običnih“ posetilaca Temišvara. Nazivaju ga najuspešnijim Srbinom u Rumuniji, ambasadorom dobrih odnosa dve zemlje... U Srbiju, na Kopaonik je doveo više turista iz Rumunije nego iko pre njega, pa su poslednjih godina najbrojniji gosti ovog planinskog centra iz ove zemlje.

            Početkom marta, u ulozi domaćina organizovao je promociju e-bike rute EuroVeloPark Banat, sa Tanjom Jakšić, Udruženje EuroVeloPark Banat, Zrenjanin i Turističke organizacije grada Zrenjanina, koju je predstavio Jaroslav Stevanov, menadžer turizma i licencirani vodič, za predstavnike turističkih agencija iz Temišvara i tamošnje medije.
            Ulozi domaćina prethodila je saradnja na ovom projektu, a kao najbitniji deo za čije se rešavanje lično založio, bio je brodski, pešački i biciklistički granični prelaz između dve zemlje, koji će krajem meseca i zvanično biti otvoren.
            - Godinama je „škripalo“ pitanje prelaza, jer ih i sada, po mišljenju nadležnih, ima dovoljno. Međutim, kada sam predočio važnosti ovog, nekada aktivnog prelaza, samom državnom vrhu Srbije, zahtev za njegovo otvaranje je u rekordnom roku ispunjen. Izneo sam podatak da je nekada berza žitarica bila u Temišvaru, gde se određivala cena žita u svetu, i da je Begejom njihov transport išao od Temišvara prema Zrenjaninu i Austrijskom carstvu; da je u vreme krize između SSSR i SFRJ, sredinom prošlog veka, ovaj prelaz prešlo 806.000 ljudi, što je više od polovine na najvećem prelazu Vatin - Stara Moravica - objasnio je gospodin Radovanković.
            Po njegovom mišljenju kreiranje novog turističkog proizvoda - e-bike turističkog obilaska zrenjaninske opštine nosi brojne benefite i za srpsku i za rumunsku stranu: mobilizaciju svih raspoloživih kapaciteta banatske regije, unapređenje turističke ponude, izgradnju novih kapaciteta, okupljanje svih relevantnih faktora uklapajući ih u funkciju održivog turizma... Turistima iz Rumunije se na ovaj način otvaraju mogućnosti da upoznaju nešto novo, dožive drugačija iskustva, a sve to uz povoljne cene.
            - Efekti promocija vojvođanskog, i uopšte srpskog turizma u Temišvaru, u okrugu Timiš i šire, duplirali su poslednjih godina broj gostiju iz Rumunije u Srbiji. Što je najbitnije, zaživeo je i vikend turizam, u smislu da rumunski turisti ostanu noć-dve i obiđu veći broj mesta. Tako su „procvetali“ i Kikinda i Vršac, a po mom mišljenju, koje me do sada nije izneverilo, „procvetaće“ i Zrenjanin i Novi Sad. Ako ste se prošle nedelje prošetali ulicama Beograda mogli ste čuti puno ljudi koji pričaju rumunskim jezikom. U planinskim zimskim centrima trenutni broj gostiju iz Rumunije čine 60-70% ukupne posete, i to bez zahteva da budu smeštani na nekoj atraktivnoj lokaciji - dodaje naš sagovornik, koji budućnost srpskog turizma vidi u poslovično pozitivnom srpskom duhu i gostoprimstvu, odličnoj gastronomskoj ponudi, kao i ponudi osim vina i odličnih rakija i sve popularnijih kraft piva.
            Gospodin Radovanković je posetio i nedavno završen 44.Međunarodni sajam turizma u Beogradu, gde se susreo sa najvišim zvaničnicima Srbije i stekao sliku turističkih mogućnosti Srbije donevši zaključke koje je lepo čuti:
            - Srbija je definitivno fantastična turistička destinacija koja lepo može da zaradi od turizma. Smatram da radna snaga ne treba da se rasipa na montiranja i štelovanja, već ono što je Srbiji i Srbima primerenije, da rade poslove koji imaju dušu, neizostavnu npr. u bavljenju seoskim turizmom. I to je po mom mišljenju, vid turizma u kojem bi Srbija mogla da postigne maksimalne rezultate. Ruralni, verski i poklonički, te kulturni turizam mogli bi da okupe najveći broj posetilaca. Prošle godine je npr. manastir Tumane posetilo 300.000 vernika, i svaki je ostavio 30 - 50 evra. Samo u okruženju, na Fruškoj gori, koju ne slučajno nazivaju srpskim Atosom, pa i Banatu, nalazi se veliki broj, za istoriju i kulturu ovog regiona, značajni manastiri.
            Boljoj povezanosti dve zemlje doprineće i izgradnja novih saobraćajnica, autoputeva Beograd - Temišvar preko Pančeva, Beograd - Zrenjanin, Zrenjanin - Novi Sad i Temišvar - Zrenjanin (projekat prekogranične saradnje, način na koji je bila finansirana biciklistička staza duž Begeja, i plovni put Begeja, gde su izgrađene dve prevodnice, jedna na srpskoj, druga na rumunskoj strani).
            Prošle godine Novi Sad je bio Evropska prestonica kulture. Ove godine je tu titulu poneo Temišvar, a naš domaćin priznaje da su Novosađani daleko više uradili na tom polju nego grad u kojem živi, bavi se ugostiteljstvom i kao vlasnik prestižnog restorana Lloyd, na Trgu pobede, merodavan da da svoj sud, iako žali što je to tako.