Mon04152024

Poslednja izmena:09:06:30 AM

Vino je mnogo više od vinarija i vinskog turizma - vino je privreda

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 5
  • Sledeća

            Vinarija „Atelje vina Šapat“ u Novom Slankamenu, opština Inđija, nakon promene vlasnika, dva dana pre zvaničnog otvaranja, u petak, 09. juna 2023. godine, bila je mesto održavanja završnog tzv. „vinskog dela“ ovogodišnjeg Turističkog samita Vojvodine,  (prvi je održan 08. juna u Kulturnom centru u Inđiji), u zajedničkoj organizaciji Opštine Inđija, TOO Inđije, UG ,,Centar za edukativni razvoj Novi Sad“ i agencije ,,Balkan Infinity Travel“Nemanje Dimića i „Explore Agency“. Samit su podržali: Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Opština Inđija, TOO Inđija, Privredna komora Srbije i Privredna komora Vojvodine.

            U skladu sa mestom održavanja, za turističke poslenike, upriličene su dve radionice sa vinskom konotacijom. Učesnici prve: “Vinarije i njena uloga u vinskom turizmu“, bili su Dušan Vranić (Atelje vina Šapat), Mirko Niškanović (Vinarija Deurić), Sofija Stefanovski (Vinarija Drašković), Dragana Vasiljević (Vinarija Zvonko Bogdan), koju je vodio Vuk Vuletić, somelijer.
            Panelisti, svaki iz svog ugla, govorili su o iskustvima na relacijama vinarija - gost, šta je sve urađeno, i šta bi još trebalo ugraditi u programe turističke ponude vinarija u smislu stvaranja željenog ambijenta, povezivanja sa lokalnom sredinom, uz preduslov zadržavanja današnje težnje u proizvodnji vina svetske klase.
            Vuk Vuletić  je između ostalog, rekao da je važno da ugostiteljstvo bude shvaćeno na ozbiljan način i da se obezbedi kompletna usluga.
            - Važno je da vinski turista kada poseti vinariju vidi proizvodnju, da popriča sa predstavnikom vinarije, da čuje nešto o istoriji te vinarije kao i o planovima za budućnost, da nakon toga sedne u ugostiteljski objekat vinarije, da učestvuje u ozbiljnijoj degustaciji vina, da proba autohtone proizvode i jela koja su interesantna za sam region, i na kraju dana kada se sve završi, da može da kupi neko vino koje će poneti sa sobom - istakao je Vuletić.
            Na temu druge: „Vinski turizam kao nova paradigma: razvoj i perspektive“, kojom je obuhvaćen širi dijapazon pitanja, od tradicije i vinske kulture, do promocije, plasmana i nešto više, govorili su prof. dr Dragoslav Ivanišević (Poljoprivedni fakultet u Novom Sadu, Institut za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima), Marija Bojović (kreator projekta „Vikend škola vina“), Jadranka Beljan Balaban (konsultant Festivala „Interfest“), uz moderiranje Branislava Mamića, sekretara Udruženja usluga Privredne komore Vojvodine.
            Da bi podsetili, da se ne ponovi, učesnici su se osvrnuli na ne tako davnu vinsku prošlost i period donošenja Zakona 1970., kada je vinogradarima dozvoljeno da proizvode grožđe, ali ne i vino, sa katastrofalnim posledicima i potpunog urušavanja proizvodnje vina na privatnom posedu, na ušrtb podizanja vinskih giganata, kojima je cilj bila količina, a ne kvalitet. Turbulencije početkom devedesetih dovele su do propadanja društvenog, ali i obnovu i razvoj privatnog vinskog sektora.
            Prof. dr Dragoslav Ivanišević naglasio je da je potrebno da prođe minimum 10 godina mukotrpnog rada i konstantnog ulaganja da bi na kraju imali jedan uspešan proizvod.
            - Vinograd traži slugu, a ne gospodara. Često ljudi uđu u vinsku priču na bazi toga što vide krajnji proizvod, a onda kada se upuste malo dublje, i suoče sa svim izazovima u jednoj proizvodnji vina, vrlo često se i obeshrabre. Da bi podigli jedan vinograd morate imati dosta iskustva, dosta znanja, odabrati dobru lokaciju, adekvatnu sortu, sprovoditi svakodnevno niz agrotehničkih mera, da bi ta proizvodnja bila uspešna - istakao je prof. dr Ivanišević.
            Najavljujući jubilarni XX Međunarodni festival vina - InterFest, koji će biti održan od 15. do 17. juna u najstrožem centru Novog Sada, Jadranka Beljan Balaban je istakla da vino nije samo u službi vinskog turizma već konkretan turistički proizvod; da je promocija vina ujedno i promocija vinogradarstva i vinarstva jednog rejona i zemlje uopšte: da je put kojim je vinarstvo prošlo tokom 20-tak godina, koliko je sama uključena u vinsku priču, prošao od malih sremskokralovačkih vinarija sa deda-vinarima (ne u pežorativnom značenju, već činjenično), koji je usporio vinski bum početkom XXI veka, ali da zahvaljujući njihovim naslednicima, značaj promocija u vinarijama, podizanjem degustacionih sala, nastupima na salonima vina i vinskim festivalima, dovelo je do uspostavljanja kontakata vinar - konzument, njihove komunikacije, razmene informacija i međusobnog uvažavanja.
            - Značaj „InterFesta“ je upravo u vremenu u kome je nastao, i bio mesto gde su se predstavljala kvalitetna vina, kada je „malim“ vinarima, na početku samostalnog rada, trebala podrška - istakla je između ostalog Jadranka Beljan Balaban.
            Marija Bojović, menadžer vinskog turizma i somelijer, obogatila je turističku ponudu projekta „Vikend školom vina“, jednodnevnim kursom za ljubitelje vina, koji žele nešto da nauče ili prošire svoja znanja, budući da je sve veća prisutnost vinskih tura kao opšteg „vinskog“ pokreta u svetu.
            Mirko Niškanović, enolog i direktor, koji od prve berbe (2014) u tada mladoj, sada već prestižnoj Vinariji „Deurić“, situiranoj na južnim padinama Fruške gore (Mala Remeta, opština Irig), kaže da goste privlače odličnim vinima, da imaju i malu školu vina za zainteresovane, večere sa poznatim šefovima, ali i da organizuju i raznovrsne druge aktivnosti, Team Buildinge, muzičke nastupe. Smatra da je vinski turizam, pored komercijalne prodaje, izuzetno značajan u cilju promocije vinarije i njenog pozicioniranja na sve zahtevnijem tržištu.
            Pozitivna kretanja u TA, vinarijama..., ogledaju se i u razlikovanju kategorija turista koji posećuju vinarije, na osnovu čega se kreira turistička ponuda: jednu čine iskusni poznavaoci vina, drugu zaljubljenici u vino i treću, vinski „polaznici“ sa željom da nešto o vinu nauče, ali im je isto toliko važno da obiđu okolinu, posete znamenitosti.
            Vinski turizam podrazumeva stratešku opredeljenjenost, uključivanje lokalne samouprave, infrastrkturu. Primera dobre prakse ima i u Srbiji, ali je najplastičniji primer Istre, koja je postala „carstvo autohtonog vina - Malvazije, sira francuskog kvaliteta i istarskog ukusa - Špin i najboljeg maslinovog ulja na svetu - Ol Istria“. Realizacija svih raspoloživih potencijala iz Srbije mogla bi da pokaže i mnogo više, ali je sve to potrebno i sprovesti - zaključak je ovog panela, sa odličnim izborom panelista, lepim primerima i pričama, a koji je iskusno i sa puno šarma, vodio Branislav Mamić, sekretar Udruženja usluga Privredne komore Vojvodine (PKV).
            Turistički samit Vojvodine svake godine za mesto održavanja bira drugu turističku destinaciju, na osnovu kriterija - broja novih, originalnih, prestižnih turističkih proizvoda u prethodnoj godini. Ovo je i svojevrsan poziv turistima, posebno domaćim, da dođu u Inđiju, posete Keltsko selo, jedino u Srbiji, polete balonom na jedinstven način sa čarobne Krčedinske ade, koju nazivaju „hotelom sa 5* za domaće životinje“ jer se slobodno kreću, obiđu neke od vrhunskih vinarija, pravi turski hamam u Vinariji „Acumincum“ u Starom Slankamenu, upoznaju sa slavnom prošlošću ovog kraja, oslušnu prirodu sa vode i otplove do mesta gde se Tisa uliva u Dunav.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com