Mon04152024

Poslednja izmena:09:06:30 AM

Petar Samardžija: Srbija je žedna vina

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 5
  • Sledeća

          - Dočekali smo da obeležimo 20 godina Međunaronog festivala vina InterFest u Novom Sadu, Vojvodini, u kojoj koliko nedalje toliko raznih eno-gastro priredbi, Smatram da je jedna od najupešnijih ona čiji početak sa uvek sa nestrpljenjem očekujemo. Ona je zapravo i edukativna i promotivna, i reflektuje se na stvaranje kulture vina. Nažalost, vinari još nisu shvatili da vino piju samo oni koji nešto znaju o njemu, te da je ovaj festival mesto na kojem dolazi do susreta vinara, njihovih vina i onih koji ga piju. Vino je demokratsko piće, jer svi mogu da probaju izložena na Trgu slobode u centru grada i mogu da kažu da li valja ili ne valja.

Čovek koji voli vino i nešto zna o vinu, ne veruje nikakvoj propagandi, ni reklamama, ne veruje na časnu reč, već sam donosi sud o onome što je u čaši. Jer, vino ima samo jednog sudiju - čoveka koji ga pije i odlučuje da li mu se to vino dopada ili ne. I zato se ovde događa taj sretni susret vinara-vina-publike - rekao je povodom održavanja XX InterFest-a 2023 (od 15. do 17 juna na gradskom trgu u Novom Sadu), Petar Samardžija, 60 godina u svetu vina, veliki poznavalac vina i vinske kulture, konsultant, pokretač časopisa „Svet pića“, koji je ugašen nakon 20 brojeva, zbog nesluha i vlasti i vlasnika vinarija, o potrebi ovakvog jednog vrednog izdanja.
            Po njegovim rečima, značaj InterFest-a je što je omogućio nastup i malim vinarijama da ponude svoja vina građanima, koji dođu u masovnom broju da probaju i da se uvere da veliki, poznati vinari nisu usamljeni. Da pored vinarija zvučnih imena postoji plejada malih, koje su kvalitetom vina ravnopravne, ako ne i bolje od njih.
            Da podsetimo, ne jednom, male vinarije su uspele da sačuvaju vinsku tradiciju jednog prostora, kao npr. vršačkog vinogorja. Još drastičniji primer su mali vinogradari, kojima je 70-tih godina bila zabranjena proizvodnja vina, osim za lične potrebe, pa su masovno krčili vinograde i bavili se nekim drugim kulturama, osim nekih, koji su umeli na volšeban način i bez zarade, da sačuvaju dedovinu, da bi posle obrta, iz tih malih parcela paradoksalno ali tačno tako, krenula ekspanzija vinogradarstva i vinarstva pre dvadesetak godina. Baš koliko traje i InterFest, koji je prepoznao trenutak i potrebu vinara za pravom prezentacijom njihovih vina, povezivanjem sa drugim vinarima, infomisanjem o tekućim svetskim zbivanjima na ovom polju.
            Napredak je vidljiv ali naš sagovornik primećuje:
            - Vinari bi morali da ponude raznovrsnija vina. Krenulo se sa proizvodnjom penušavca, međutim, nema većeg broja desertnih vina. Razlog je što je naša zemlja mali proizvođač vina. Srbija je žedna vina i iz prošlogodišnje berbe se popiju vina pre nove berbe, i onda proizvođači nemaju potrebe da se trude i da pored kvaliteta povećavaju i asortiman svojih pića. Trebalo bi raditi na tome da se vinova loza više sadi, jer moje zapažanje je da vinski turizam koči razvoj vinogradarstva. Iskustvo vinara sa vinogradom od šest hektara govori: „Ne širim se više zato što sam u ovih par godina uložio u turizam, koji me košta jedne vinske sale, kazana i jednog kuvara, od kojeg ostvarim isto kao od šest ha vinogrdada. Da sam podigao novih šest ha, trebalo bi mi 100 hiljada evra“.
            In vino veritas - to stoji, međutim treba staviti zapetu i dodati - ali ne posle jedne čaše - dodaje čovek čija se reč u vinskom svetu traži, ceni i sluša, i kaže:
            - Moj zaključak je da je poslednjih 15-tak godina u našem vinarstvu napravljen veći skok nego u svim godinama ranije. Jednom sam napisao, pa su mi neki (stariji) zamerili, a i dalje to tvrdim „ne dao vam Bog da i dalje morate da pijete vino koje je Branko Radičević opevao“. Razlika tih i današnjih vina je kao nebo i zemlja, čemu su ne malo doprineli vinski festivali, iz kojih, kao dobar primer, izdvajam predstojeći. Danas se u Srbiji popije od 5 do 7 litara godišnje po glavi stanovnika, dok se u Sloveniji vino konzumira desetostruko više, u nekim zemljama je ta broja i veća, što samo potvrđuje da imamo prostor da razvijamo naše vinarstvo i vinski turizam jer ne bi slučajno postojala izreka da je - Vino piće bogova.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com