Mon04152024

Poslednja izmena:09:06:30 AM

Riđičko vinogorje: Nagrade na najvećim vinskim festivalima govore o vinu! Na redu su turisti!

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

            Na poslednjoj stanici ka državnoj granici prema Mađarskoj, a bez graničnog prelaza, na putu koji vodi u jednom pravcu, nalazi se selo Riđica (opština Sombor). U njemu je dvorac porodice Kovač (1806), katolička crkva (1817), koju je izgradio veleposednik Imre Kovač, pravoslavna (1844) posvećena Sv. Nikoli. Kroz Riđicu protiče rečica Plazović (Kiđoš), koja tokom letnjih meseci presuši, ali preko koje su meštani sagradili deset mostića.

            Ovo je poljoprivredni kraj i najmlađe, najmanje, a kažu i najslađe vinogorje, od Vilanja, najjužnije mađarske vinske regije udaljeno samo 30 km.
            Vinu u čast, u Kulturnom centru Novog Sada, u okviru velike vinske manifestacije InterFest-a 2023., Raša Pavlović, Veliki majstor novoosnovanog Vinskog viteškog reda Probus, obznanio je da je još jedno vinsko mesto stupilo na vinsku scenu Vojvodine i Srbije. Predstavljanje Riđice i njenog Vinskog puta prezentacijom poznatih tamošnjih vinarija: „Šveljo“, „VRT“ i „Zaba“ bio je poziv ljubiteljima vina i vinskim turistima da posete ovaj kraj naše zemlje i upoznaju se sa njegovim vinima.
            U pozivu je učestvovao i Petar Samardžija, vrhunski vinski stručnjak, hroničar vinske kulture naše zemlje, Balkana i šire, davanjem osnovih podataka o karateristikama ovog terena, o kojem su do pre neku godinu znali samo najupućeniji.
            - Od sedam vinskih rejona u Vojvodini, subotičko-horgoškim su obuhvaćena tri vinogorja, među kojima i Riđičko vinogorje. Na ovom području, na peščanim terenima, sa čudesno sivo-braonkastim, a ponekad i crnim peskom, Bogom danim za uzgoj vinove loze, vekovima se gajila vinova loza. Krajem XIX i početkom XX veka, pokret vinogradarstva je bio najjači, da bi nakon Drugog svetskog rata, gotovo potpuno zamro. Uzroci, samo delimično objašnjivi, kažu da su na ovom prostoru živeli Nemci, ugledni vinogradari i vinari, čije vinograde i podrume su nakon rata „nasledili“ kolonisti, mahom vinogradari i vinari iz Dalmacije, Like i Bosne i bilo je za očekivati da će nastaviti vinogradarenje. Nasuprot očekivanjima, osim sporadičnih primera, ta praksa je ovde zamrla. To je trajalo do najnovijih dana i obnove vinograda. Za kratko vreme riđički vinari su ukusima i mirisima svojih vina uspeli da dođu do najvećih vinskih festivala i da se okite medaljama, čime je rođena jedna nova oaza u srpskom i vojvođanskom vinogradarstvu - bile su uvodne napomene gospodina Samardžije. Da zagolicaju maštu i pozovu na traganje.
            Tom prilikom predstavile su se tri vinske kuće.
            Vinarija „Šveljo“ Riđica, je porodična vinarija Jasmine i Zorana Švelja, čiji su preci poreklom iz Dalmacije, i jedna od retkih koja je dolaskom u Riđicu nastavila da se bavi onim čime se bavila i ranije.
            - Sve se vrtelo oko vinograda i tamo i ovde. Kolonizacijom je svaka porodica uz kuću dobila vinograd i podrum, i stamota je bilo da vinograd bude neobrađen a podrum prazan. Hteli ne hteli. morali ste se prihvati posla. Mnogo je vinograda u Riđici bilo zapušteno uglavnom zato što su se ljudi odselili. Mi smo ostali, kao i naši vinogradi, u punoj kondiciji. Godine 2011. jedan deo starih zasada smo zamenili novim, modernizovali opremu, i za kratko vreme pretrčali dug put od tradicionalne do moderne vinarije. Ne mogu da kažem da nismo nešto znali i da nismo imali kvalitet. Riđička vina su poznata vekovima, ali podići na savremeni nivo uz savremenu tehnologiju potrebno je vreme. Samim tim što smo imali i imamo podršku nauke i saradnju sa Urošem Miljićem - biotehologom Tehnološkog fakulteta Novi Sad, zahvaljujući kojem smo došli do značajnih odličja na najvećim vinskim festivalima u Beču, Londonu, Italiji, Bugarskoj. Vina sorti Merlot i Sauvignon blanc, jedine dve sorte u našem vinogradu, reflektuju specifičnost našeg teroara - objasnio je Zoran Šveljo.
            „Vinarija Radoslava Tripkovića“, puno je ime vinske kuće poznatije po akronimu VRT, imala je drugačiji početak, o kojem je govorila Gabrijela Tripković, vlasnica:
            - Otkupili smo kuću koja je pripada suprugovom pradedi, pa dedi, da bi 2010., počeli da otkupljujemo deo po deo zemlje i godinu dana kasnije zasadili svoje prve vinograde. VRT je vinarija u koju smo uključeni suprug Radoslav, idejni tvorac i osnivač vinarije, ja i naše troje dece, svi se trudeći da zajedničkim snagama proizvedemo što bolja vina.
            Naglasila je da je festival InterFest, na kojem nastupaju sedam godina za redom, taličan za njihovu vinariju, jer su prošle godine upravo na njemu saznali da su za Pesak sivi, dobili nagradu za najbolje belo vino na BIWC u Grčkoj 2022, rezultat koji je ponovljen na Open Balkan Wine Trophy, gde je Pesak sivi (Pinot grigio), proglašeno za najbolje belo vino Srbije. Ove godine na InterFestu stigla je vest da se pozlatio i Rose iz vinarije VRT.
            Delom zbog položaja, delom zbog zaboravljene tradicije 2016. godine kada su pristigla prva vina, bilo je problema sa njihovim predstavljanjem i izlaskom na tržište. Već sledeće 2017., i prvog međunarodnog priznanja u tom malom regionu, zainteresovalo je vinski svet za crni i smeđi pesak, po kojem su i nazvana VRT vina: Pesak sivi, Pesak žuti, Pesak plavi, samo je rose ostao rose. Pre toga, Dark Riđo wine (2018) ovenčan je 2022. velikim duplim zlatom u Bergamu (Italija), a Middle Riđo wine je 2019. dobilo na AWC Wien veliko zlato i našao se među prvih šest na svetu.
            Prva vinova loza u vinogradima Vinarije „Zaba“ porodice Munižaba, posađena je 2016., za sada Pinot Grigio, Rajnski Rizling, Sauvignon blanc i Palava od belih sorti. Ova poslednja sa posebnim mestom i zlatnom medaljom na Decanter Wiena u avgustu prošle godine.
            Od crvenih sorti: Cabernet franc, Pinot noir, Malbec, kao i Merlot barrique koji se okitio srebrnom medaljom prošle, a ove godine na Decenter London - zlatom. Za vina, osim porodice, zaslužan je Uroš Miljević. profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.
            Osim vina čiji se kvalitet prepoznaje i u svetu, specifičnost ove vinarije je što će uskoro otvoriti vrata turističkim posetama. Kraj radova na degustacionoj sali najavila je Jelena Munižaba, kao i pet apartmana za smeštaj turista jer je Riđica mesto koje krije dobra vina, ali i ogromno kulturno blago.
            - Ono što bih istakla je vino Palava - mlada sorta, registrovana 1977. godine u Češkoj, prvi put se u našim vinogradima pojavila upravo u vinogradu Vinarije „Zaba“. Razlog tome je što je Ankica Munižaba, birajući sorte loznih kalemova, kao što je to običaj, „probala“ i nešto novo - elegantno i plemenito vino od jedne nove sorte, koje joj se toliko dopalo da je Palava našla mesto i u njihovim vinogradima. Već iz druge berbe vino od Palave Vinarije „Zaba“ je osvojilo zlatnu medalju u Beču.
            Jovana Miljević, pomoćnica gradonačelnika za oblast ekonomskog razvoja i turizma grada Sombora, istakla je dobru saradnjusa vinarima u prethodne tri godine, iza kojih stoji grad i TOG Sombor, kroz zajedničke nastupe na sajmovima, pružanje medijske podrške i preporuke za posetu. Grad je uradio i sajt www.ridjickivinari.org, uz dodatnu inicijativu da se kroz sufinansiranje razlike u ceni proizvođača i ugostiteljskih objekata poveže ponuda lokalnih gastronomskih proizvoda u ugostiteljskim objektima, kao i vidljivost tih proizvoda.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com